Лексикографско одељење Матице српске објавило је Српски шаховски лексикон. Председник Уређивачког одбора је Душан Драјић а чланови одбора: Јован Вуковић, Боривоје Жарић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Милунка Лазаревић, Ивана Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михаиловић, Мирослав Нешић и Славко Станојевић.

Аутори одредница су: Владица Андрејић, Јован Вуковић, Душан Драјић, Драгослав Ђукановић, Боривоје Жарић, Драган Кићовић, Марјан Ковачевић, Бранко Комненић, Иван Марковић, Зоран Мачкић, Драгољуб Михајловић, Мирослав Нешић, Ђорђе Петровић (Славко Станојевић и Драган Стојнић. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, рецензенти: Александар Матановић, Владимир Копривица и Небојша Баралић. Стручни сарадник Александра Новаков. У име издавача Лексикон потписује Драган Станић, председник Матице српске, редактуру су урадили Славко Станојевић и Владимир М. Николић а коректорски посао Александра Николић и Драган Тубић. За изглед корица заслужан је Милан Поповић а за техничко уређење Вукица Туцаков. Посебно наглашавамо и захваљујемо се Владимиру Ватићу на изузетном стрпљењу и марљивости прилоком рада на прелому књиге.

Штампање ове књиге помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност. Књига је двостубачна и садржи 349 страна. Илустрована је фотографијама личности, као и шаховским партијама.

Иако је српски народ знао за шах још у XIV веку, до наглог развоја древне игре дошло је тек између два светска рата. У првој половини XX века стасали су бројни српски шаховски мајстори који су се као грађани Краљевине Југославије појавили на међународној шаховској сцени. У то време започет је систематски педагошки рад са омладином на ширењу шаховске игре и културе, који је имао за последицу стварање плејаде играча чији су најбољи представници непосредно после Другог светског рата освојили златну медаљу на IX шаховској олимпијади у Дубровнику (1950). Тако је започет низ успеха које су шахисти тадашње Југославије, а с њима и српски шахисти, постигли на међународној сцени. Ти успеси под заставом Југославије донели су српском шаху завидан међународни углед и створили богату шаховску традицију. Дуги низ година Југославија је била друга шаховска сила у свету, како по резултатима и организацији бројних турнира, тако и по објављивању шаховских публикација. Међутим, у шаховској литератури недостајала је књига о историји српског шаха и личностима заслужним за висок углед Србије у шаховском свету. Та празнина довела је до идеје о потреби израде Српског шаховског лексикона под окриљем Матице српске. Лексикон је замишљен као скуп података о свим личностима и догађајима који се односе на историју шаха српског народа и територија на којима Срби живе, а нарочито на простор данашње Србије, почев од првих писаних извора до, оквирно, 1990. године. Овај период је касније продужен, имајући у виду да је Лексикографско одељење крајем 2020. године одлучило да се започне рад на четворогодишњем пројекту (2021–2024)

Српски шаховски лексикон не обрађује и не приказује само личности и догађаје везане за територију данашње Србије, Републике Српске и српске дијаспоре у суседним земљама, већ и личности које су у Србији провеле извесно време. Светски прваци и знаменити мајстори поменути су само у оквиру њиховог боравка у Србији. Српски шаховски лексикон је по свом садржају специфична лексикографска публикација јер представља збирку података о шахистима (биографије) и шаховским манифестацијама. Под појмом шахиста подразумевају се играчи редовног и дописног шаха, популаризатори шаха, шаховски организатори, шаховске судије, састављачи и решавачи шаховских проблема и студија који су оставили траг у српском шаху. Српски шаховски лексикон је истовремено и збирка прилога за историју шаха српског народа. Биографије значајних личности из историје српског шаха унете су без обзира на етничку и националну припадност појединаца. Биографије су унете су без обзира на време у коме су живели и врсту делатности којима су се бавили и сврстане су, заједно са шаховским догађајима, по азбучном реду. Уважавање доприноса личности које нису Срби сведочи о међусобним везама и односима Срба с припадницима других народа који су живели у српској средини, о размењивању културних утицаја и традиционалној отворености српске средине. Српски шаховски лексикон је ризница података о људима и догађајима протеклих времена и сведочи како о делу, тако и о судбинама људи који су се бавили шахом. Он такође омогућава да се открију и објективно прикажу шаховски прегаоци који су неоправдано заборављени. Доња хронолошка граница заснива се на сазнању да се о Србима може говорити од времена од када су они идентификовани у писаним изворима и од када се укључују у шаховски живот оновремене Европе. Биографије личности, као и прикази шаховских збивања, обрађени су по јединственим методолошким принципима са циљем остваривања јединственог научног поступка и покушајем да се задржи типолошка уједначеност у излагању.

Најважнији критеријум за унос у Српски шаховски лексикон био је индивидуални допринос сваке од тих личности шаховској култури Срба. За унос биографија у лексикон предвиђено је неколико категорија личности: редовни, проблемски, дописни и слепи шахисти (мушкарци и жене); великани и покретачи шаховских активности (личности које су по свом шаховском достигнућу, као и по значају функције коју су обављали, неизбежно морале да буду уврштене у Српски шаховски лексикон); освајачи медаља на олимпијским, светским и европским такмичењима; прваци државе и државни репрезентативци; заслужни организатори и прегаоци у међународним и домаћим шаховским организацијама; шаховски писци, публицисти, новинари, популаризатори и шаховске судије међународног ранга. За унос догађаја у Српски шаховски лексикон критеријуми су утврђени према значају појединачне и екипне манифестације за: светски или европски шаховски покрет (олимпијаде, светска првенства, мечеви кандидата за првака света, међународни турнири); међудржавне сусрете (мечеви репрезентације); државна првенства (екипна и појединачна); одређену регију (првенства Србије, Војводине, Републике Српске) и локални ниво (клубови, градска првенства).

Свесни смо да и поред великог труда сарадника, у Лексикону вероватно постоје извесни пропусти и фактографске грешке. Наравно, ово се могло избећи да је почињена једна капитална грешка а то је да се Лексикон не објави. Сматрамо да је овако ипак боље. Корекције, допуне и даља проширења препуштени су следећим генерацијама, а сигурни смо да Србија има потенцијал за то, поготово имајући у виду нове успехе наших шахисткиња и шахиста.

У петак, 18. октобра 2024. године, у малој сали Матице српске представљена је Антологија српске поезије 20. и 21. века на српском и руском језику. Антологију је приредио Сергеј Главјук. У антологији су се нашли стихови више од 80 песника који су писали и који пишу на српском језику.

О антологији су говорили Сергеј Главјук, приређивач, Радомир Андрић и Селимир Радуловић, а поезију су читали песници заступљени у антологији Радомир Уљаревић, Благоје Баковић и Ђорђо Сладоје. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

„Ова антологија део је едиције ‘Словенска поезија 20. и 21. века’, коју чини 10 томова поезије словенских народа, односно десет земаља, међу којима су и Бугарска, Македонија, Белорусија, Пољска, Чешка, Хрватска и друге. Када је реч о српској поезији, то је јединствени том. Трудио сам се да представим песнике који су стварали од послератног времена, од пре седамдесетак година, до данас. Ранији песници су превођени у Русији, али почев од ратова у бившој Југославији, везе су биле прекинуте и нико се тиме није бавио“, каже Сергеј Главјук.

Према његовим речима, у антологији су заступљени сви песници који пишу на српском језику, како они који су живели и стварали у Србији, тако и аутори из Црне Горе, Републике Српске, али и европских земаља, Америке, Канаде.

У књизи су се нашли стихови песника попут Стевана Раичковића, Миодрага Павловића, Бранка Миљковића, Добрице Ерића, Десанке Максимовић, Радомира Андрића, Адама Пуслојића, Матије Бећковића, Злате Коцић и многих других.

У Матици српској је одржано предавање „Очување природних ресурса: Кључ за производњу здравствено безбедне хране” у уторак, 15. октобар 2024. године. Предавач је била др Марина Соковић, научни саветник, а предавање је одржано у оквиру пројекат Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“ (2021–2024).

Присутне је поздравио проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске, а кратак увод и представљање теме у оквиру пројекта изложио је проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта.

У оквиру Едиције „Прва књига Матице српске“ Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Упола саздани: мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића између митско-религиозног и симболичког значења“, поводом обележавања 130 година од рођења Момчила Настасијевића. Уредништво је радило у саставу: Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник, Јана Алексић, Мирослав Алексић, Виолета Митровић и Весна Капор. Дизајн корица је радила Вукица Туцаков, а лектуру и коректуру Милена Кулић.

Ова књига настала је као допуњени мастер рад „Мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића“, за који је ауторка добила прву „Бранкову награду Матице српске“. Посвећена Александру и Бранки Поповић, ова књига представља труд ауторке да се разматрањем мотива инцеста у драмском стваралаштву обележи 130 година од рођења Момчила Настасијевића.

У закључним разматрањима ове књиге Емилија Поповић пише овако: „Ова студија требало би да понуди неке од могућих одговора на питања зашто је мотив инцеста у драмском стваралаштву Момчила Настасијевића свеприсутан. Иако није у потпуности обухватила све аспекте комплексног књижевног мотива, онда је бар започела истраживања теме којима ће се ауторка бавити у будућности. Међутим, и поред теоријске, најпре, компаративне призме кроз коју смо настојали да посматрамо мотив инцеста, неке од тема нису нашле место у овом рукопису, не уклапајући се у научни стил којим је замишљено да књига буде написана. Ипак, не желећи да изневеримо поетику Момчила Настасијевића и његове опсервације из есеја и бележака у којима се најпре говори о превласти интуиције над разумом и мистицизму коју, како Настасијевић напомиње, ‘никада није остављао човечанство’, осећали смо се дужним да у првом делу закључних разматрања дамо нешто субјективнији поглед на ову проблематику“.

У суботу, 19. октобра 2024. године отворен је 67. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Реч је слободна” до 27. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити око 400 издавача из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Куби. На свечаном отварању говорили су кубански писац Мигел Барне Ланса и наша књижевница Милена Марковић, која је позвала љубитеље књиге да дођу „под чаробну куполу и да читају, јер да није речи, питање је да ли бисмо ми били људи.”

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1). Матица српска ће се посетиоцима представити неколицином нових издања, као и капиталним пројектима попут „Речника српског језика”, „Правописа” и „Нормативне граматике”, те „Српске енциклопедије”, „Лексикона писаца српске књижевности” и „Српског биографског речника”. Као што је то и уобичајено, већина Матичиних издања продаваће се, уз попуст, по сајамским ценама.

Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј „Два века Летописа Матице српске” специјалним фототипским издањима прве три частице (приредио и предговор написао Иван Негришорац), те књигама „Летопис Матице српске: уреднички програми” (приређивачи: Душан Иванић и Светлана Милашиновић) и Садржај Летописа Матице српске, 1971-1980” (приређивачи: Слађана Субашић и Марија Ваш), као и малом изложбом у сајамској витрини на Матичином штанду.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у петак, 25. октобра са почетком у 18 часова у сали „Иво Андрић”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У петак, 18. октобра 2024. године, позната кинеска ауторка Лу Мин представила је свој роман „Златна река“ у Свечаној сали Матице српске. На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, а потом су о роману и целокупном стваралаштву Лу Мин говорили др Младен Весковић, проф. др Александар Јерков, а Бојан Тарабић је преводио на кинески и са кинеског језика. Ауторка је представила најновије дело које је преведено на српски језик „Златна река“ и Yilin Press издаваштво. Са историјом и делатношћу Матице српске госте су упознали проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске и мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик, а са радом Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, управник Библиотеке и мр Оливера Кривошић, библиотекар саветник.

Лу Мин је једна од познатијих ауторки савремене кинеске књижевности, а српским читаоцима је позната захваљујући књижевној кући Албатрос Плус, која је објавила три запажена романа ове ауторке („Неиспоручена љубав“, „Вечера за шесторо“ и „Златна река“).

Цео програм је снимљен и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У среду, 16. октобра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења „Бранкове награде Матице српске“ за школску 2022/23. годину за дипломске и семинарске радове из домена књижевних изучавања. Награђеним студентима и присутној публици обратила се на почетку проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а потом проф. др Горан Васин, продекан за међународну сарадњу и науку Филозофског факултета у Новом Саду. Записник са састанка Жирија прочитала је проф. др Сања Париповић Крчмар, а о награђеним радовима говорио је проф. др Војислав Јелић, председник Жирија. Награђене студенткиње Милица Миланков (прва награда) и Јустина Шибул (трећа награда) обратили су се присутнима уз речи захвалности, а диплома и награда ће накнадно бити уручена Емилији Милосављевић (друга награда).

Жири је радио у саставу: проф. др Војислав Јелић (председник), проф. др Сања Париповић Крчмар, проф. др Драгана Вукићевић, проф. др Владимир Гвозден и проф. др Наташа Половина. Награде је уручила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У оквиру издавачке делатности Одељења за књижевност и језик објављена је књига „Лексиколошка лингвокултурологија“ проф. др Рајне Драгићевић. Ова књига обухвата поглавља: „Уводна разматрања“, „Речници као извор грађе за лингвокултуролошка истраживања“, „Колокације као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Прецедентни искази као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Еталони као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Анкетирање у лингвокултуролошким истраживањима“, „Вербалне асоцијације као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Појмовне метафоре као извор за лингвокултуролошка истраживања“, „Књижевна дела као извор за лингвокултуролошка истраживања“ и „Масовне језичке манифестације као извор за лингвокултуролошка истраживања“.

Монографија „Лексиколошка лингвокултурологија“ спада у монографије, али је намењена и студентима који слушају Лингвокултурологију као универзитетски предмет, лексиколозима, лингвокултуролозима различитих опредељења, студентима који студирају српски језик као страни, предавачима српског језика као страног и свима који се интересују за (лингвокултуролошку) лексикологију и (лексиколошку) лингвокултурологију. Ова монографија се разликује од уџбеника по томе што се о свим питањима износе наши лични увиди, резултати наших истраживања и што се посебна пажња посвећује проблемима које сматрамо нарочито интригантним. Тај лични печат види се и у чињеници да се у књизи ауторка позива на скоро педесет својих радова. Ипак, ова књига настала је као резултат припрема за универзитетски курс, у њој се цитира више од 250 радова значајних српских и страних аутора који су теоријски и методолошки утемељили лингвокултурологију и сродне дисциплине. Због тога ова књига представља и универзитетски уџбеник.

Рецензенти књиге су проф. др Ксенија Кончаревић, проф. др Марија Стефановић и проф. др Јасмина Дражић. Штампање ове књиге омогућили су Министарство културе Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

У суботу, 12. октобра са почетком у 17 часова, у Српском културном центру у Осијеку одржано је предавање „Жене Матице српске”. Предавање је реализовано захваљујући сарадњи Српског културног друштва Просвјета, пододбор Осијек, и Матице српске. У име домаћина госте и публику поздравио је господин Зденко Чикара, а о женама које су обележиле безмало два века дугу историју Матице српске говориле су др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења Матице српске, и др Светлана Милашиновић, секретар Уредништва „Летописа Матице српске”.

Др Александра Новаков упознала је публику са положајем и улогом жена у историји и традицији Матице српске од њених почетака до данас, са посебним освртом на Марију Трандафил, угледну добротворку из ХIX века. Највеће завештање Марије Трандафил било је оснивање „Завода Марије Трандафил за српску православну сирочад” чију је управу поверила Матици српској. Одредила је износ за подизање зграде у којој ће Завод бити смештен и од којег ће се издржавати његови питомци, и прописала правила руковања Заводом. Задатак ове институције био је да прима сиромашну мушку српску децу, која би овде добила пристојне услове за живот и образовање, а после дванаесте године ишли су на занат или стручне индустријске школе. По завршеном занату или школи питомци су добијали почетни капитал за отпочињање рада. Зграда Завода завршена је 1912. Матица српска се у ово здање уселила 1926. а дом за сиромашну децу пресељен је у новосаграђену зграду 1927.

Др Светлана Милашиновић говорила је о Аници Савић Ребац, ћерки Милана Савића, некадашњег секретара Матице српске и једног од битнијих уредника „Летописа Матице српске” (1896-1912) и једној од најобразованијих жена ХХ века. Акценат је стављен на значај породице Савић за развој Матице српске и „Летопис Матице српске” крајем XIX и у првој половини XX века, те научно, песничко и есејистичко дело Анице Савић Ребац.

У петак, 11. октобра 2024. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Борово – сумрак једног свитања“, аутора Славка Бубала, истакнутог новинара и публицисте из Вуковара. Ово дело говори о настанку једне од највећих фабрика на простору тадашње Краљевине Југославије и о њеној судбини током бурне историје двадесетог века. У њој су записане приче о догађајима и људима, које се у историјским књигама не могу наћи, приче због којих историја поприма сасвим другачије лице. Књига има четири дела. У првом је описан период од изградње фабрике до 1941. године, у другом судбина фабрике током Другог светског рата, а у трећем је реч о послератном развоју Борова и саме фабрике. Четврти део кроз историјске фотографије дочарава читаоцу како је све то изгледало. О књизи „Борово – сумрак једног свитања“ говорили су новинар Срђан Секулић, књижевник Ђорђе Нешић, библиотекар и истраживач Боривој Чалић, а своје утиске о писању једног овако драгоценог и занимљивог дела изнео је аутор Славко Бубало.

Средства за овај програм који је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске обезбедио је Град Нови Сад.