У Свечаној сали Матице српске, 15. априла 2016. године одржан је Симпозијум „Трећи век ботанике у Војводини“. Организатори Симпозијума су Матица српска и Ботаничко друшто „Андреас Волни“, а суорганизатори Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду и Покрајински завод за заштиту природе.

На свечаном отварању говорили су представници организатора — председник Матице српске проф. др Драган Станић, председник Ботаничког друштва „Андреас Волни“ проф. др Ружица Игић, као и представници суорганизатора Симпозијума — проф. др Горан Аначков и др Биљана Пањковић. У три сесије представљено је 19 усмених излагања. У Малој сали Матице српске било је постављено 20 постер-презентација. У току Симпозијума у Малој сали презентована су и заштићена подручја којима управља ЈП „Војводинашуме“. Радови учесника Симпозијума биће објављени у посебној свесци Зборника Матице српске за природне науке.

 Књига сажетака

Матицу српску је у четвртак 14. априла 2016. године посетио амбасадор Руске Федерације, његова екселенција, Александар Чепурин са сарадницима и делегацијом Града Новог Сада коју су предводили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и члан градског већа за културу Вања Вученовић. Госте су дочекали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин и проф. мр Ненад Остојић, потпредседници Матице српске, доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске који су амбасадора упознали са радом, историјом и значајем Матице српске за очување и неговање српске књижевности и културе, као и пројектима које Матица српска спроводи у сарадњи са институцијама у Руској Федерацији.

У Свечаној сали Скупштине града у Кикинди 14. априла одржано је представљање рада Матице српске и предавање из Mатичиног циклуса о Првом светском рату. Присутне је у име града поздравио др Милован Блажић, а у име Друштва чланова Матице српске у Кикинди програм најавио Милош Станчић. Генерални секретар Матице српске др Ђорђе Ђурић говорио је о раду Матице у претходне четири године, а такође се осврнуо на циклус предавања и програма везаних за обележавање стогодишњице Првог светског рата. Главни део програма било је надахнуто и садржајно предавања др Милана Мицића Добровољци српске војске у Првом светском рату.

Матица српска је 8. априла по четврти пут уручила Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе а на основу једногласне одлуке Жирија који је радио у саставу: академик Предраг Пипер, проф. др Мато Пижурица, академик Слободан Реметић и проф. др Драган Станић, председник Матице српске (одсутан др Миодраг Матицки, председник Жирија).

Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе за 2015. годину додељене су:
1. Проф. Богдану Терзићу (постхумно) за укупни допринос неговању српске језичке културе;
2. Акцији Негујмо српски језик за доприносе заштити српског језика, писма, опште језичке културе и писмености;
3. Листу Политика за истрајно неговање српске језичке културе. (даље…) →

Представница генералног секретара Уједињених Нација Симона Мирела Микулеску посетила је данас са сарадницима Денисом Беседићем, шефом одељења канцеларије у Београду и Сашом Станојевићем, помоћником за односе са јавношћу Матицу српску. Госте су примили и са историјом и радом најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа упознали проф. др Драган Станић, председник Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Поред представљања значаја Матице српске разговарано је и о могућностима будуће сарадње.

Зборник Матице српске за ликовне уметности је 29. марта 2016. године примљен у ERIH PLUS базу података (European Reference Index for the Humanities and Social Sciences). Ради се о веома кредибилној листи, са најугледнијим европским часописима из области друштвено-хуманистичких наука, са веома озбиљном селекцијом и строгим критеријумима. Уласком у систем вредновања и категоризације најпрестижнијих научних часописа, Зборнику Матице српске за ликовне уметности је и званично потврђен значај у међународним, европским оквирима. Бити на листи најпрестижнијих часописа с једне стране представља ствар престижа, а с друге стране то значи да ће чланци овог зборника бити доступни за све истраживаче у Европи и свету. ERIH PLUS листа је настала 2014. године, трансформацијом ERIH листе, када је њено седиште премештено у Норвешку. Такође, ову листу као релевантну предлаже и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у нацрту новог Правилника о категоризацији и рангирању научних часописа, из којег је до сада друштвено-хуманистичка научна заједница била потпуно искључена. Зборник Матице српске за ликовне уметности, који постоји од 1963. године, својим оригиналним научним радовима даје огроман допринос историјским, естетским и теоретским проучавањима уметности. Концепција Зборника своди се на садржину која гради велики лук од наше средњевековне уметности до модерне, сада већ и дигиталне. Осим што није територијално ни хронолошки омеђен у тематском смислу, Зборник испољава отвореност према ауторима различитог научног интересовања, како према сарадницима у земљи, тако у центрима са територије бивше Југославије, и из иностранства, одакле се јављају и врло угледна имена. Посебнa пажња посвећена је питањима развоја ових уметности на простору Југоисточне и Средње Европе, претежно унутар културе Срба и других културом повезаних народа у региону. Од 2006. године главни и одговорни уредник је проф. др Александар Кадијевић, а чланови редакције су проф. др Миодраг Марковић, проф. др Лидија Мереник, проф. др Ненад Макуљевић, проф. др Иван Стевовић, проф. др Александар Игњатовић, проф. др Срђан Марковић, проф. др Драган Дамјановић, (Загреб, Хрватска), проф. др Кокан Грчев (Скопље, Македонија), проф. др Рудолф Клајн (Мађарска) и проф. др Бисера Пенчева (Сједињене америчке државе). Зборник излази једанпут годишње у обиму до 50 ауторских табака и доспева разменом у око 100 библиотека у свету.

http://dbh.nsd.uib.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info?id=488304

У петак, 25. марта 2016. године у Матици српској додељена је „Награда професора Лазара Стојковића“ за 2015. годину. Жири у саставу: проф. др Марија Краљевић Балалић (председник Жирија), академик Рудолф Кастори, академик Драган Шкорић, др Нада Милошевић и проф. др Ивана Максимовић је донео одлуку да награду додели др Ранку Чабиловском, доценту на Департману за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета у Новом Саду. Председник Матице српске проф. др Драган Станић је уручио награду добитнику, а о делу и значају рада професора Лазара Стојковића, дугогодишњег потпредседника и добротвора Матице српске и првог декана Пољопривредног факултета, говорио је доц. др Срђан Шеремешић. Реализацију награде помогли су Пољопривредни факултет Нови Сад и Институт за ратарство и повртарство Нови Сад. „Награда професора Лазара Стојковића“ додељује се младим научним радницима за запажени научни рад из области агроекологије и агроекосистема. Награда се додељује сваке треће године од 1990. године.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Матица српска је 17 година од почетка бомбардовања Савезне Републике Југославије обележила представљањем књиге Роксанде Тимотијевић, Старине Призрена и беседом ректора Призренске богословије протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића. Скуп је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић а књигу су представили: научни сарадник др Александра Новаков и проф др Бранислав Тодић. Програм је водила др Исидора Поповић и казивала стихове Алексе Шантића Призрене стари и стихове Николе Петровића, Онамо намо. У уметничком делу програма учествовали су Александра Крстић, Дамјана Микић и Марко Радојковић. Отпевали су песму Бранкице Васић, Василисе, Kaсaба и изворну песму Пролетеше птице ластавице. На видео биму су се смењивале фотографије „старина“ призренских.

Међу публиком, осим чланова и пријатеља Матице српске, био је велики број свештеника Епархије бачке. Како је дан био посвећен граду Призрену, присуствовали су многобројни Призренци који живе у Новом Саду и којима је овај догађај освежио успомене на њихов вољени царски Призрен, док су се остали присутни упознали с непроцењивим културним богатством овог града.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У Матици српској, 24. марта са почетком у 18 сати, представљена је књига „Срби 1903–1914: Историја идеја” коју је приредио доц. др Милош Ковић са Катедре за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Поздравну реч присутној публици и представницима медија упутио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, који је уједно био и први говорник на овој свечаности. Потом су о књизи говорили: проф. др Слободан Владушић, проф. др Александар Петровић и доц. др Милош Ковић, приређивач.

Књига „Срби 1903–1914: Историја идеја” посвећена је једној од највећих епоха српске историје. Доба краља Петра I Карађорђевића, уочи самог Првог светског рата, како сматра већина историчара, донело је општи препород и изузетна достигнућа у науци, књижевности, уметности, музици, политици, војној вештини. Оно и данас јесте, и може да буде, узор сваког духовног прегнућа у српској култури. У расправама о узроцима и поводима Првог светског рата, старе тезе о кривици Србије за ово светско крвопролиће, некада неговане само у земљама које су рат изгубиле, све су присутније у светској академској јавности. Намеће се, зато, потреба да српски стручњаци из различитих научних области још једном, из данашње перспективе, на стогодишњицу почетка Првог светског рата, размисле о низу питања која поставља историја Срба и Европе у судбоносној 1914. години.

Овај период српска наука је одавно назвала „златним добом“ српске културе и политике. Књига о којој је овога пута било речи, дакле, представља једну лепу ретроспективу овог периода свеопштег просперитета Србије. Реч је, како су се сложила сва четири говорника, о текстовима који овај период српске историје карактеришу као својеврсну интелектуалну историју која у себи сабира причу о зачецима представе о идејама нације, демократије и људских права, те на тај начин удара темеље једном потпуно новом приступу сагледавања националне (али и европске и светске) историје прве половине ХХ века.

Светски дан поезије Матица српска и Библиотека Матице српске обележиле су 21. марта програмом посвећеним Матији Бећковићу. О признатом песнику и академику говорили су проф. др Јован Делић, Иван Негришорац и Селимир Радуловић. Матија Бећковић је одржао беседу о поезији и говорио је своје стихове. У музичком делу програма учествовали су Младен Јовичић Мишко уз пратњу гитаре Саше Кочића. Програм је водила и казивала стихове Матије Бећковића Исидора Поповић. Свечана сала Матице српске била је претесна да прими све који су дошли.