2.2.2015-6У четвртак 30. јуна 2022. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2021. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Игору Вукадиновићу, научном сараднику Балканолошког, за књигу „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорила је проф. др Мира Радојевић. На крају програма присутнима се обратио и добитник. Програм је водила Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.

 2.2.2015-6Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. јуна 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Нацистичка борба против епидемија, 1933‒1945: Идеологије, пракса и жртве” проф. др Пола Џулијана Вајндлинга, професора на Универзитету у Окфорд Брукс, Уједињено Краљевство.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Вајндрлинг осврнуо се на период од 1933. до 1945. године, када је немачка медицина била изобличена расном идеологијом и праксом. Навео је потресне податке о докторима који су вршили експерименте и окрутна истраживања над Јеврејима, Ромима и Синтима у име нацистичке пропаганде. Почетком Другог светског рата, порастао је и број истраживања и експримената, при чему се појава боелсти попут тифуса, користила за отпочињање гетоизације. Присилна истраживања у периоду 1933‒145 обухватила су преко 28.267 жртава, а интензивирана су од 1940, при чему је 11.454 људи преживело, често са тешким последицама по здравље.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 29. јуна 2022. године, приређен је концерт под називом „Клавирски трио у руској музици 20. века“. Наступали су: Катарина Милутиновић, виолина, Владимир Павловић, виолончело, Јелена Ђајић Левајац, клавир. Изведене су композиције Дмитрија Шостаковича и Бориса Чајковског. Композиција Бориса Чајковског која је написана 1953. године премијерно изведена у нашој земљи. Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У Матици српској, у уторак, 28. јуна 2022. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима који ће у будућности бити важан део развоја нашег друштва. Добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Из задужбинске имовине Матице српске у прошлости су финансирани ђаци и студенти у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска је у поступку реституције тражила повраћај задужбинске имовине и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде.

 2.2.2015-6На Видовдан, 28. јуна, у новосадском Српском народном позоришту, на сцени Пера Добриновић, а у организацији Матице српске, Покрајинске владе, као и родољубивих српских интелектуалаца, одржан је концерт Павлине Радовановић из Ораховца. Павлина Радовановић, девојчица коју смо заволели због њених емотивних интерпретација етно песама, својим гласом сведочи присуство и одрастање деце не само у Ораховцу и Великој Хочи, већ деце широм Косова и Метохије.

 2.2.2015-6Концерт је био добротворног карактера и за циљ је имао прикупљање донација за осликавање Цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу. Стихове „Запис на косовском мраморном стубу“ деспота Стефана Лазаревића казивала је др Исидора Поповић, а својеврсну химну „Догодине у Призрену“ извео је састав Београдски синдикат. Овај изузетан музички догађај увеличали су својим наступом Никола Анастасијевић на хармоници, Андрија Крстић на удараљкама, као и група Фенечки бисери.

 2.2.2015-6Одржавање концерта помогли су Покрајинска влада, Српско народно позориште, Фондацији Срби за Србе, Отаџбински покрет, а идејни творци били су проф. др Милош Ковић и др Миша Ђурковић. Концерт је одржан с благословом Њихових преосвештенстава епископа бачког господина др Иринеја и епископа рашко-призренског Теодосија.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за сценске уметности и музику, објављена је књига проф. др Петра Марјановића „Театролошке теме и коментари” Ова књига обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.
На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

 2.2.2015-6Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Илије Лакушића, Благоја Баковића, Анђелка Анушића, Мирољуба Тодоровића, Мирјане Булатовић, Миливоја Анђелковића, Роберта Кроуча и Бориса Гамалеје. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радмила Маројевића о Његошу, Марије Живковић о поезији Душана Васиљева, те Тање Цветковић о Роберту Кроучу. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Петера Хандкеа, а текстове потписују: Јован Делић, Иван Негришорац и Владан Бајчета. Рубрика „Поводи” посвећена је Аници Савић Ребац кроз прилоге Зорице Хаџић и Јелене Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Лазар Буква, Марија Јефтимијевић Михајловић, Милуника Митровић, Ленка Настасић и Лазар Букумировић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске објављена је књига Исидоре Г. Бјелаковић „Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века (астрономија)“. Ова публикација представља резултат вишегодишњег истраживања предстандардног лексикона српског књижевног језика, тематски ограниченог на астрономску терминологију, регистровану у уџбеницима и делима научног карактера, писаним код Срба на руском књижевном, славеносрпском, доситејевском и српском језику од 1783. до 1867. године. Иако је засновано на основним поставкама и деловима докторске дисертације Географска терминологија код Срба у XVIII и XIX веку, одбрањене 2012. године на Филозофском факултету у Новом Саду, ово истраживање је спроведено на знатно ширем корпусу, уз потпуну измену модела лексикографске обраде. Поред тога, у ову публикацију инкорпориране су и новије анализе посведочене грађе.

Попут ранијих истраживања истог профила, грађа је најпре системски прикупљена и лексикографски обрађена, а потом анализирана с обзиром на порекло и структуру. Поред тога, наведена су и поједина морфосинтаксичка обележја регистрованих термина, према којима они одступају од савременог стања у стандардном српском језику. Забележен терминолошки систем упоређен је са грађом у старословенском језику, са стањем у средњовековној писмености Срба и са ситуацијом у савременој терминологији, како би се утврдило у којој мери може да се говори о континуитету у датим терминолошким регистрима.

Рецензенти књиге су проф. др Ана Кречмер, др Ана Мацановић и проф. др Александар Милановић. Штампање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

 2.2.2015-6У Фоајеу Матице српске, у петак, 10. јуна 2022. године, отворена је изложба одабраних радова академика Светомира Арсића Басаре. Изложбу су организовали Косовскометохијски одбор Матице српске и Српска академија наука и уметности. По први пут новосадска публика има прилику да види вајарска дела једног од најпризнатијих српских вајара. У Фоајеу Матице српске налази се седам скулптура: Цар Лазар (2015), дрво и метал; фигура Стефана Лазаревића (2004), бронза; Христос са мачем (1999), бронза; Свети ратници: Никита, Прокопије Теодор (1999), бронза, као и Бели анђео (2022), бронза, по први пут изложен. Изложба се може видети до15. јула 2021. године. Аутор изложбе је виши кустос Галерије Српске академије наука и уметности госпођа Жаклина Марковић.

 2.2.2015-6Догађај свечаног отварања изложбе започео је песмом „Христе спасе” у извођењу Србских православних појаца уз одломак из драме Љубомира Симовића, „Чудо у шаргану”. Стихове је казивала др Исидора Поповић. Речи добродошлице али и осврт на лик и дело академика Басаре изговорио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске: „Користећи изражајност дрвета и метала обликованог поступком префињене грубости и робусности материјала, Басара исказује уочљиву снагу предметности која проговара из његових дела али истовремено и моћ вајарске визије која разноврсне аспекте фрагмената обухвата у смисаоност целине дела”.

 2.2.2015-6Изложбу је отворио академик Стеван Пилиповић и подсетио на животопис академика Басаре. На крају се публици обратио и академик Басара рекавши: „Од вајара не очекујте неке спектакуларне говоре, вајари се баве уметношћу која ћути, која воли ћутањем, тако да и он проведе цео свој век у ћутању, радећи своје скулптуре…за разлику од оних који се баве језиком…Стваралачки пут уопште није лак. То најбоље знају они који се тиме баве, поготово код вајара који се рве са материјалом”. Академик Басара се захвалио Матици српској што је имао прилику да „у том храму културе”, излаже своје скулптуре.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У спомен на Милоша Црњанског и његово дело, а у жељи да награђивањем књижевних дела објављених на српском књижевном простору да подстрека развоју наше књижевности, Матица српска је основала сталну годишњу књижевну награду под именом „Бескрајни плави круг“. Награда се додељује на дан пишчеве смрти, 30. новембра сваке године, за роман који је објављен између 1. новембра претходне године и 1. новембра године у којој се награда даје. Жири награде почео је са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу романе објављене после 1. новембра 2021. године (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За награду Бескрајни плави круг”) и тако предложе своје наслове.