У издању Матице српске и Удружења грађана Суматра објављен је зборник радова „Дани Милоша Црњанског“ (Путописи Милоша Црњанског)“. Зборник радова проистекао је из програма манифестације „Дани Милоша Црњанског“, која је одржана у просторијама Матице српске и Српског народног позоришта 27. и 28. новембра 2020. године. Зборник се састоји из више целина. Објављена су саопштења са округлог стола о путописима Милоша Црњанског. На округлом столу су учествовали и радове објавили: Владимир Гвозден, Драган Проле, Мирјана Бојанић Ћирковић, Небојша Лазић, Јелена Марићевић Балаћ, Слађана Јаћимовић, Часлав Николић, Горан Радоњић и Слободан Владушић. Прошлогодишњу манифестацију је отворило Песничко уздарје на коме су учествовали млади песници, чије су песме објављене у зборнику: Милош Марков, Стефан Басарић, Бранислав Чурчов, Милена Кулић, Урош Павлов. Црњански као инспирација послужио је Зорану Ђерићу да напише Сенке М. Цр. чији је одломак објављен у зборнику.

Уредник зборника је проф. др Слободан Владушић. Штампање ове публикације омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У среду, 8. септембра, у Свечаној сали Матице српске одржан је први програм манифестације Дани Мирослава Чангаловића. Двојезичну монографију „Мирослав Чангаловић певач–глумац“ објавили су Матица српска, Српско народно позориште и Завичајно удружење „Гламочко коло“. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О монографији су говорили проф. др Зоран Ђерић, господин Перица Милутин, проф. др Ира Проданов, проф. др Агота Виткаи Кучера и аутор Немања Совтић. Програм је водио глумац Српског народног позоришта Григорије Јакишић, а у музичком делу програма учествовали су Тамаш Киш и Ђовани Курели. Промоцији монографије у Матици српској присуствовали су чланови породице Мирослава Чангаловића.

Монографија о Мирославу Чангаловићу део је шире иницијативе за афирмацију уметничког наслеђа овог истинског великана музичке сцене. Иницијатива је потекла из Завичајног удружења „Гламочко коло“ у Новом Саду, а прихваћена је и реализована у Матици српској и Српском народном позоришту. Прве „Дане Мирослава Чангаловића“ Српско народно позориште уприличило је 2020. године, и то с намером да ова манифестација постане традиционална. Нови Сад се на тај начин потврђује као једно средиште културе сећања на Мирослава Чангаловића, поред Београда, у којем је овај прослављени оперски уметник најдуже живео и радио.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 3. септембра 2021. године, у заједничкој организацији Матице српске и Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, одржан је комеморативни скуп посвећен академику Милораду Радовановићу. О животу, универзитетској каријери, те научном и културном раду академика Радовановића говорили су: проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, проф. др Миливој Алановић, проф. др Душанка Звекић Душановић, проф. др Душанка Вујовић, проф. др Наташа Киш, академик Јасмина Грковић-Мејџор, Небојша Лакета, проф. др Јасмина Дражић и проф. др Исидора Бјелаковић. Комеморацији су присуствовали, осим најуже породице, и бројни пријатељи и колеге академика Радовановића из Матице српске и Филозофског факултета, као и представници других установа културе.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милована Данојлића, Ранка Павловића, Рајка Лукача, Андрије Радуловића, Милутина Ж. Павлова, Љубише Ђидића, Соње Атанасијевић, Николе Живановића, Томаса Розенлехера и Стефана Марковског. Рубрика „Есеји” доноси текст Вере Милосављевић о Србистици и Владимира Папића о Стевану Сремцу и Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” су роман „Трг соли” Радослава Братића о којем пише Драгиња Рамадански, писма Меше Селимовића и Александра Тишме које је изабрао и приредио Радован Поповић, те песник Томас Розенлехер о којем пише Стеван Тонтић. Рубрика „Поводи” посвећена је Васку Попи кроз текстове Светлане Шеатовић и Тијане Копривице. Рубрика „Разговор” посвећена је Љиљани Пешикан Љуштановић са којом је разговарала Јелена Калајџија, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Срђан Орсић, Саша Радојчић, Биљана Мичић, Милан Радоичић, Јелена Марићевић Балаћ, Наташа Гојковић, Александра Чебашек, Илија Бакић и Владимир Перић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Матицу српску је 30. јула 2021. године посетио др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода. Госта је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње, а Библиотеци Матице српске уручена је монографија „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У среду, 4. августа 2021. године Матицу српску посетили су професор Драган Стојменовић и господин Славко Матић. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а том приликом Славко Матић поклонио је Матици српској вредне књиге Константина Јиричека и Дејана Медаковића.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности (у даљем тексту: Закон), којим су угрожене уставне слободе грађана, граматичка структура, речник и појмовни систем српскога језика (или других језика, зависно од тумачења Закона, односно намере предлагача Закона), као и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику и бриге о српском књижевном, односно стандардном језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су 3. јула 2021. године скуп истакнутих стручњака из области српског језика и друштвено-хуманистичких наука (лингвистике, науке о књижевности, социологије, филозофије, класичних наука, права, теологије).

На скупу су разматрани различити проблеми и ризици које носи употреба „родно осетљивог језика“, али и друге неповољне и изразито забрињавајуће одредбе садржане у Закону.

Закључке са скупа можете прочитати у приложеном документу:

 Закључци са скупа „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења”

У уторак 6. јула 2021. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2020. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Јелени Илић Мандић, научном сараднику Историјског института Београд, за књигу „Банатска војна крајина (1764‒1800)” (Историјски институт Београд, 2020).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитници. О одлуци жирија говорила је проф. др Мира Радојевић, а о књизи проф. др Бранко Бешлин. На крају програма присутнима се обратила и добитница. Програм је водила Светлана Милашиновић, стручни сарадник Матице српске.

Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.