На седници Уредништва Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, одржане 23. септембра 2014. године, закључена је свеска 51, обима 13,5 штампарских табака.

Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.

Садржај свеске 51 чине: студије, чланци, расправе (7 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (1 рад); Именски регистар и Упутство за ауторе. Зборник садржи и два рада посвећена јубилеју Стевана Стојановића Мокрањца, поводом 100 од смрти, и два рада поводом Јубилеја Бранислава Ђ. Нушића, 150 година од рођења.

Све електронске верзије Зборника можете пронаћи овде.

BLU_7131У Свечаној сали Матице српске 26. децембра одржана је свечаност Дан Добротвора, коју ова наша најстарија српска књижевна, културна и научна институција традиционално организује на измаку сваке године да би се још једном захвалила својим бројним Великим Добротворима, Добротворима, Доброчинитељима и Дародавцима који су током године на различите начине помагали њен рад, од финансијеске помоћи за реализацију различитих пројеката, преко обезбеђивања техничке апаратуре неопходне за рад до увек незабилазне медијске подршке.

BLU_7200Програм је започет музиком. Студенти Академије уметности Универзитета у Новом саду у класи камерне музике професора Александра Тасића: Душица Николић, Милан Милановић и Сања Чалдовић извели су композицију Рене д Буадефра Серенада оп. 85 у Д дуру за флауту, виолину и клавир. Након тога, проф. др Драган Станић, председник Матице српске поздравио је госте истакнувши значај задужбинара и угледних добротвора у дугој историји и традицији Матице српске. (даље…)

DSCF1682У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Милан Радуловић одржао је 23. децембра у 12 часова предавање „Српска аристократија у Времену смрти Добрице Ћосића”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић генерални секретар Матице српске.

Добрица Ћосић је у својим романима пратио судбину српске патријархалне и народне аристократије, као и српске грађанске елите у 20. веку. У роману Време смрти уметнички су васкрснули ликови српских аристократа, од Косова до Првог светског рата, у пуноћи њихових унутрашњих духовних сродности и у потпуном дијапазону спољашњих социјалних диференцијација.

MihailoLalicPromo-BLU-00218. децембра у Свечаној сали Матице српске предавањима проф. др Љиљане Пешикан-Љуштановић Елементи традиционалне културе и усмене књижевности у романима Михаила Лалића и проф. др Радивоја Микића Романи Михаила Лалића Матица српска је обележила 100 година од рођења значајног књижевника Михаила Лалића.

DSCF163916. децембра у Свечаној сали Матице српске представљене су књиге са два научно-истраживачка пројекта Матице српске Викентије Ракић, Изабрана дела (прир. Сава Дамјанов и Радослав Ераковић), Јован Хаџић, Спомени из мојег дневника (прир. Љиљана Суботић), Кратка всемирна историја  од  Георгија Магарашевића, професора (прир. Јелена Ајџановић и Исидора Бјелаковић), Павле Соларић,  Кључић у моје земљеписаније (1804) (прир. Исидора Бјелаковић).

О књигама су говорили꞉ доц. др Исидора Бјелаковић, проф. др Радослав Ераковић, Мирко Магарашевић, проф. др Александар Милановић. Присутне је поздравио др Марко Недић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Часопис Језик данас, посвећен неговању правилности и лепоте језичког израза, покренут је први пут 1997. године. Жеља уредништва била је да се на стручан и научно утемељен, али разумљив и широком читалачком кругу доступан начин, поговори о актуелним језичким проблемима. Часопис је био намењен пре свега „онима који непосредно, свакодневно утичу на данашњи ниво језичке културе (средњошколцима, студентима, професорима, лекторима, новинарима, писцима свих струка)“, од којих се очекивала и помоћ „у заједничком напору да се језик … улепша, ојача, оплемени, учини гипкијим, природнијим, изражајнијим, богатијим, сигурнијим у себе“.

Стицајем околности публикација је, после неколико година, престала да излази 2005. Потреба за њом је, међутим, остала – у живом језичком бићу дошло је до промена па су се јавила нова огрешења, а многа стара нису престала да постоје; у међувремену је изашла допуњена и у извесној мери измењена верзија Правописа, а појавила се и Нормативна граматика са неким новим решењима; друштвена брига о језику није постала ни већа ни организованија. Због свега овога Матица српска је донела одлуку да поново покрене Језик данас. Овим бројем почиње његова нова серија, али заснована на старим темељима.

Наводимо тематске области којима се Језик данас бавио и којима ће се и убудуће бавити: неговање и нормирање савременог српског језика; ортоепија, неговање правилног изговора и акцента, посебно на радију и ТВ; статус екавице и ијекавице у новим условима; настава матерњег језика у основним и средњим школама; језик уџбеника и приручника (у оквиру ове тематске целине обратићемо посебну пажњу на појмове и речи које су савременим генерацијама стране, непознате); језик средстава јавног информисања; политички и правни језик; стручне терминологије, могућности њиховог уједначавања и стандардизације; начини борбе против бирократизације језика; однос према туђицама (посебно англицизмима) у данашњим условима; питања преводилаштва (књижевног, стручног превода страних филмова и серија на телевизији) итд. Повремено ћемо скретати пажњу на она најчешћа, упорна огрешења о књижевнојезичку норму без обзира на то да ли је и колико о њима писано.

Очекујемо да нам постављате питања, указујете на проблеме и предлажете теме које вас интересују.

Уредништво

DSCF1669У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Александар Растовић одржао је 17. децембра у 12 часова предавање „Савремена тумачења Великог рата у англосаксонској историографији”. Присутне је поздравила проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. (даље…)

DSCF1540

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Весна Марјановић одржала је 12. децембра у 12 часова предавање „Мотив смрти и Велики рат – етнолошки дискурс”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Смрт је одређена биолошким циклусом, али је у исто време и друштвени и културни феномен. У традиционалним друштвима какво је било аграрно друштво у Србији у првим деценијама 20. века већина архаичних обичаја садржи култ предака и веровања у загробни живот. У таквим културним оквирима важила су неписана правила која су се морала испуњавати. Смрт као неизбежни пратилац ратног стања у културно- историјском контексту проблематизује не само губитак већ и односе међу живима, структуру породице, понашање индивидуа, шире заједнице и Цркве. (даље…)

DSCF1597

15. децембра Матица српска и Културни центар Новог Сада, приредили су представљање монографије СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ (1856–1914), ИНОСТРАНЕ КОНЦЕРТНЕ ТУРНЕЈЕ СА БЕОГРАДСКИМ ПЕВАЧКИМ ДРУШТВОМ чије је уредник Биљана Милановић, и двоструког компакт диска ИМАГИНАРНИ МУЗЕЈ МОКРАЊЧЕВИХ ДЕЛА: СНИМЦИ СВЕТОВНЕ ХОРСКЕ МУЗИКЕ, уредник је Мелита Милин, приредила Биљана Милановић.

Поздравну реч одржао је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О издањима су говорили музиколози др Катарина Томашевић, др Ивана Медић, др Богдан Ђаковић и мр Биљана Милановић.
Уредница издања и учесници промоције дали су изјаве за Радио-Телевитију Војводине и за Радио Нови Сад – редакцију класичне музике.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.
сајтa Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

RuskiHorSarovski-BLU-006a10. децембра приређен је Концерт руске духовне и световне музике. Наступао је хор Свети Серафим Саровски. Диригент хора је Божидар Црњански.

Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.