У понедељак 16. јуна у оквиру циклуса „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ одржао је предавање проф. др Исидоре Бјелаковић и проф. др Александра Милановића под називом: „Српски књижевни језици у Карловачкој митрополији XVIII и XIX века“. На самом почетку присутнима се обратио секретар Матице српске др Милан Мицић.

У свом предавању проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић говорили су о развоју српске писмености на почетку 18. века која се кретала и гранала, од српскословенског језика и српског народног језика, рачанске школе, рускословенске и славеносрпске редакције, па до Вукове реформе. За овај период везане су многе значајне личности попут Гаврила Стефановића Венцловића, Максима Суворова, митрополита Мојсеја Петровића, Емануила Козанчиског, митрополита Стефана Стратимировића и многе друге. Такође, говорило се о терезијанско-јозефинским реформама, о орфелиновској и доситејевској фази развоја језика.

Присутни су могли да чују о позицијама Саве Мркаља и Павла Соларића, Сави Текелији и борби против унијаћења, ставовима свештенства и племства о српском књижевном језику, Вуковој сарадњи са Копитаром, перцепцији Матице српске у односу на језичке промене, Друштву српске словесности и борби око језика, преломној 1847. години, почетку кодификације српског стандардног језика, победи Вуковог модела и смени романтизма реализмом.

Циклус предавања „Историја Карловачке митрополије: 1708 – 1920.“ финансијски је подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У петак и суботу, 13. и 14. јуна 2025. године, у просторијама Савеза Срба у Румунији у Темишвару, одржан је други по реду међународни научни скуп „Срби у Банату“. Скуп су организовали Савез Срба у Румунији и Матица српска. Првог дана скупа, приликом отварања, поздравне речи присутнима упутили су њена екселенција, генерални конзул Републике Србије у Румунији, госпођа Ивана Јакшић Матовић, Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Др Мицић је овом приликом публици представио и зборник са прошлогодишњег истоименог скупа. Пленарна излагања одржали су академик Драган Симеуновић који је говорио о политичкој мисли Доситеја Обрадовића и проф. др Владан Гавриловић који је излагао о Темишварској епархији крајем 18. века према попису из 1797. године. У наставку радног дела скупа који се састојао од две секције, 12 учесника представило је своје текстове из историје, обухватајући период од средњег до 20. века, као и из културне историје уопште. На скупу су учествовали: др Јелена Веселинов, проф. др Владан Гавриловић, др Саша Јашин, др Радован Калабић, др Јована Касаш, др Милан Мицић, Радован Њежић, мр Павле Орбовић, др Дејан Попов, др Душан Ј. Попов, академик Драган Симеуновић, мр Драган Тубић, проф. др Ђура Харди и др Александар Хорват.

Другог дана скупа у Чакову, у родној кући Доситеја Обрадовића, одржан је округли сто „Истраживање историјске прошлости Срба у Банату. Перспективе и смернице“. Учесници скупа су у Српском Семартону посетили гроб Круне Паункић, мајке Доситеја Обрадовића, Дом културе, као и две српске цркве у овом месту.

У четвртак 12.06. са почетком у 12 часова проф. др Ненад Нинковић одржао је предавање под називом: Архиепископ и митрополит Павле Ненадовић. На самом почетку догађаја присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

У свом исцрпном излагању проф. др Ненад Нинковић, говорио је о великој улози архиепископа Павла Ненадовића који је био на челу Карловачке митрополије од 25. јула 1749. до 26. августа 1768. Како је истакао, за то време је обележио готово свако подручје развоја српског народа у Хабзбуршкој монархији. По свом значају је прелазио границе ове државе и, ако се посматра целокупан српски етнички простор, за њега се може рећи да је био у наведеном периоду најутицајнија особа.

Павле Ненадовић је уложио знатан напор да упркос изазову свог времена, одигра и своју пастирску улогу, а то је онај део наслеђа који је оставио најдубљи траг у српском друштву. Његове поуке, које су читане у црквама, а инспирисане рационализмом и просветитељством, указивале су неписменим, неуким српским граничарима и провинцијалцима на тековине савремене цивилизације. Чак и када су од тога могли да разумеју само део, само детаљ, и то је значило напредак у односу на ранији период и друштво какво је до тада постојало. Нинковић је закључио да, Ненадовићево наслеђе јесу и оне тешко уочљиве нити које су постојале између једне генерације која је обележила другу половину XVIII века и која је створила услове за даљи развој културе и цркве, очување идентитетских основа народа.

Предавање је део циклуса под називом: ИСТОРИЈА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ: 1708-1920. који је финансијски подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У понедељак 09.06. са почетком у 12 часова проф. др Горан Васин одржао је предавање под називом: Епоха преломнх догађаја – Карловачка митрополија у дугом ХIX веку. На самом почетку присутнима се обратио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Догађај је својим присуством увеличао Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј Буловић.

У свом надахнутом предавању проф. др Горан Васин, говорећи о вековној борби Срба за обновом своје државности, истакао је Карловачку митрополију као најзначајнију институцију српског народа у Хабзбуршкој монархији, која је била предуслов за стварање модерне српске државе. Карловачка митрополија, како је рекао професор Васин, омогућила је стварање модерног српског идентитета, али и сачувала његове средњовековне корене. Она је била средиште окупљања српске духовне и интелектуалне елите која је стремила да помогне Карађорђу и устаницима у циљу обнове и васкрса српске државе.

Предавање је део циклуса под називом: ИСТОРИЈА КАРЛОВАЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ: 1708-1920. који је финансијски подржан од Владе АП Војводине и Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“, у уторак, 11. јуна, у Културној станици Еђшег одржано је тематско вече под називом „Наслеђе у корицама“, посвећено значају књиге као чувару културног идентитета.

Са мр Душицом Грбић, библиотекарком и археографом саветницом из Библиотеке Матице српске, разговор је водила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске. Публика је имала прилику да у надахнутом и информативном разговору сазна више о највреднијим рукописима и старим штампаним књигама из фонда ове угледне институције. Будући да је стара и ретка библиотечка грађа културно наслеђе од посебног значаја и ужива посебну заштиту публика је имала прилику да сазна пут којим су ове књиге стизале у Библиотеку, на које начине се обрађују, каталогизују и чувају. Посетиоци су имали прилику да чују како изгледа рад са књигама од којих неке датирају још из XIII века, те какве све тајне и приче оне у себи крију. Мр Грбић је посебно истакла вредност записа и посвета – маргиналних бележака, имена дародаваца, трагова власништва – као сведочанстава личних и колективних судбина. Управо такви детаљи чине сваку књигу јединственим сведоком једног времена и простора.

Програм је реализован уз подршку Градске управе за културу Града Новог Сада, а можете га у целости погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 29. маја 2025. године, делегацијa Матице српске у саставу др Милан Мицић, генерални секретар, др Јелена Веселинов, управник послова, и мр Драган Тубић, стручни сарадник у Лексикографском одељењу, посетила је Брчко дистрикт у Босни и Херцеговини. Представнике Матице примио је градоначелник Брчко дистрикта мр Синиша Милић, а на састанку је разговарано о међусобној културној и научној сарадњи.

Касније тог дана, у 19 часова, у сали Културно-административног центра „Патријарх српски Павле“ при православном храму Успења пресвете Богородице у насељу Српска Варош у Брчком представљени су богата историја, савремена делатност и задужбинарска традиција Матице српске која у нашој култури, науци и традицији представља идентитетску институцију и траје готово 200 година. Овај догађај одржан је у организацији Конзервативног клуба и Актива наставника српског језика основних школа из Брчког. Најпре је мр Драган Тубић говорио о настанку, развоју, деловању и значају Матице од њеног оснивања 1826. године до средине 20. века. Нарочито је било помена о „Летопису Матице српске“, најстаријем живом књижевном часопису на свету. После тога публици се обратио др Милан Мицић и упознао присутне са Матичином мисијом, данашњом организационом структуром институције, главним активностима, програмом, циљевима и свеукупним доприносом развоју српског друштва и културе. Напослетку је др Јелена Веселинов говорила о задужбинама и задужбинарској традицији Матице српске. Она се осврнула на настанак и рад најзначајнијих задужбина ове институције и говорила о њиховом карактеру и континуираном проширивању добротворних циљева у чију сврху су осниване. Излагања су пратиле и пригодне презентације, а самом догађају присуствовала је бројна заинтересована публика.

Матицу српску је 29. маја 2025. године посетио председник Владе Републике Србије проф. др Ђуро Мацут са својим сарадницима. Госте су примили председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседници проф. др Милан Матавуљ, проф. др Срђан Шљукић и управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић. Састанку су присуствовале помоћник управника послова мср Ивона Кнежевић и архивски саветник мср Александра Јовановић.

Након поздравне речи, председник Станић је упознао високе госте са темама о којима представници Матице српске желе да разговарају и наставе већ успостављену сарадњу. Планирани сусрет уприличен је како би се истакла важност обележавања 200 година од оснивања наше најстарије књижевне, културне и научне установе и активностима које ће тим поводом бити предузете нарочито током 2026. године. Председник Станић је детаљно упознао председника Владе о свим будућим активностима и позвао премијера Мацута да постане члан Почасног одбора који ће обезбедити ширу друштвену подршку за реализацију програма јубилеја. Премијер Мацут је захвалио на позиву и са великим уважавањем примио информације од значаја за реализацију наведених програма и пружио уверавања да ће Влада Републике Србије учествовати у реализацији програма обележавања јубилеја Матице српске. Гости су се упознали са програмом рада и капиталним пројектима на којима Матица српска ради. Премијер Мацут предложио је чвршће, конструктивније и осмишљеније бављење проблемима реализације финансирања тих пројеката и програма, у првом реду оних из области енциклопедистике и лексикографије, који представљају пројекте од највећег националног значаја. Председник Станић је предложио трајно обезбеђење стабилности овог изузетно важног сегмента делатности, а пре свега адекватно финансирање активности Матице српске. Уз то је упознао госте и са планираним активностима на санацији дела зграде Матице српске која је под заштитом државе.

Управник Библиотеке Матице српске, господин Селимир Радуловић, упознао је премијера са плановима који су у вези са доградњом комплекса помоћних зграда у систему Библиотеке чиме ће се омогућити складиштење књига и архиве која је постојеће капацитета зграде одавно превазишла.

Премијер Мацут је подржао иницијативе које су изложене и сам наглашавајући колики је значај који Матица српска пружа својим радом и улогом коју има као најстарија установа културе. Након обострано израженог задовољства постигнутим договорима, предложено је да се консултације и сусрети наставе ради праћења реализације постигнутих договора и отварања нових тема које су од значаја за Владу Републике Србије, Матицу српску и друштво у целини.

Задовољство нам је да вас обавестимо да је из штампе изашао Зборник Матице српске за природне науке бр. 148 (1/2025). Садржај свеске бр. 148 чини шест студија, политика уредништва и упутство за ауторе.

У рубрици ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављени су радови: Дејана В. Стојановића – Amephana dalmatica (Rebel, 1919) (Lepidoptera: Noctuidae) ПРОНАЂЕНА У ПАРКУ ПРИРОДЕ „ГОЛИЈА” − НОВА ВРСТА У ФАУНИ СРБИЈЕ; Славице Михаило Грујић , Ивоне З. Величковић , Марине Д. Соковић, Слободана С. Петровића, Наде В. Петровић – Thymus praecox subsp. polytrichus: AНТИМИКРОБНА И АНТИДИЈАБЕТИЧНА АКТИВНОСТ ЕТАНОЛНИХ ЕКСТРАКАТА; Рудолфа Р. Касторија , Иване В. Максимовић, Марине И . Путник – Делић – ЦЕРИЈУМ И ВИШЕ БИЉКЕ; Надежде Б. Тешин, Зорана Р. Ковачевића – АНТИМИКРОБНИ ПРИНЦИПИ У ДИЈАГНОСТИЦИ И ТЕРАПИЈИ ПИОДЕРМЕ ПАСА: ПРЕГЛЕД; Јелене Д. Урошевић, Алеха И. Родзкина, Филипа А. Јовановића, Војинa M. Тадићa, Горанa Ђ. Триванa, Драгицe М. Стан ковић – ПРИМЕНА БИОМАСЕ РАЗЛИЧИТИХ КЛОНОВА ИЗ РОДА Salix L. У ПРОЦЕСУ ДЕКАРБОКСИЛАЦИЈЕ ПРИ ПРОИЗВОДЊИ ЕНЕРГИЈЕ; Горданe Д. Таминџић, Слободанa A. Влајићa, Вукашинa В. Поповићa, Драганe Ђ. Миљаковић, Душицe Д. Јовичић, Драганe Н. Милошевић, Мајe В. Игњатов – УТИЦАЈ ПЕГИНДУКОВАНЕ СУШЕ НА КЛИЈАВОСТ СЕМЕНА И ПОЧЕТНИ ПОРАСТ БИЉАКА ТРИ СОРТЕ КРАСТАВЦА.

Уредништво Зборника Матице српске за природне науке радило је у следећем саставу: проф. др Горан Аначков – главни и одговорни уредник, проф. др Ливија Цевтићанин, проф. др Рудолф Кастори, проф. др Ивана Максимовић, проф. др Слободан Марковић, проф. др Милан Матавуљ, др Марјан Никетић.

Зборник се у електронском формату може погледати и на следећем линку.

У петак 23.05. са почетком у 19 часова одржана је промоција књиге Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима. На самом почетку присутнима су се обратили секретар Матице српске др Милан Мицић, Миленко Авдаловић начелник општине Невесиње и Божидар Миловић председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.

После уводног обраћања, уследило је предавање др Александра Растовића, директора Историјског института у Београду, који је дао историјски осврт на политичке и друштвене прилике у којима је подигнут устанак у Херцеговини познатији као Невесињска пушка. Затим се присутнима обратио генерал у пензији, Светко Ковач, који је између осталог, истакао како је текао читав пројекат припреме и објављивања књиге, која је заправо репринт издања три најстарија дела о Невесињском устанку: Невесињска буна 1874. и почетак устанка у Херцеговини 1875. године коју је написао Ристо Пророковић, Споменица о Херцеговачком устанку 1875. године коју је писало тринаест аутора и Херцеговина 1875. – 1878. године аутора Мирка Радојичића.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“ у Културној станици Свилара, 26. маја одржано је вече посвећено другачијем читању и разумевању дела нашег јединог нобеловца. Под насловом „Андрић – прича која траје“, са једним од најистакнутијих тумача Андрићевог стваралаштва, проф. емеритусом Славком Гордићем, о новим увидима, критичкој рецепцији и сталној актуелности Андрићевог опуса разговарала је др Јелена Веселинов. Публика је имала прилику да чује шта све повезује Андрића са Новим Садом, чиме је све био опчињен, као и његовим филозофским дубинама, са посебним освртом на књигу „Знакови поред пута“. У разговору су откривани детаљи из пишчеве радионице који се односе на процес стварања од истраживања грађе до упорног дорађивања већ објављених текстова. Разговор је употпунио приказ електронске изложбе о Иви Андрићу коју су приредиле Ивана Гргурић и Данијела Кермеци из Библиотеке Матице српске. Програм је финансијски подржао Град Нови Сад.

Разговор са проф. емеритус Славком Гордићем поводом педесет година од смрти Иве Андрића је снимљен и можете га погледати у видео архиви.