Sorry, this entry is only available in Serbian.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2025. години (6 примерака, на адресу Матицa српскa, Матице српске 1, Нови Сад, са напоменом: „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У уторак 18. новембра у свечаној сали Матице српске уручене су Награде Љубомир Стојановић за школску 2023/2024. годину.

1. Прву награду освојио је
Бранислав Веселиновић
за рад Глаголски прилози у Вуковим Српским народним приповијеткама (1853)
(Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду),

2. Уручене су две друге награде:
Милошу Пантићу
за рад Морфолошки балканизми у говору Велике Хоче
(Филозофски факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици) и

Марку Андреку
за рад Језичко-стилске одлике савремене српске монодраме
(Филолошки факултет, Универзитет у Београду)

3. Две треће награде додељене су
Софији Мајуновић
за рад Лексеме које означавају болести у Вуковом Српском рјечнику и Речнику малом (Филолошки факултет, Универзитет у Београду) и

Наталији Стојменовић
за рад Ставови студената филолошке оријентације према урбаном врањском варијетету – социофонетска перспектива (Филозофски факултет, Универзитет у Нишу).

Након проглашавања добитника награда и њиховог свечаног уручења, лауреати су се обратили публици показујући не само потпуну одговорност и посвећеност научноистраживачким задацима него и чињеницу да су израсли у зреле чланове академске заједнице. На наш велики понос.

Sorry, this entry is only available in Serbian.

Sorry, this entry is only available in Serbian.

Sorry, this entry is only available in Serbian.

Жири (у саставу: академик Мира Радојевић, председник; проф. др Слободан Бјелица, проф. др Ђуро Харди, др Исидора Точанац Радовић, др Љубодраг Ристић) размотрио је научноистраживачку продукцију из 2024. године. На седницама Жирија и неколико електронских консултација дошло се до ужег, а затим и најужег избора. На последњој седници, одржаној у петак 7.11.2025. године, разматран је најужи избор предложених дела. Након краће дискусије, чланови Жирија једногласно су донели одлуку да се Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац”, за дело објављено у 2024. години из области историографије, додели двојици аутора за монографије: „Коњ добри и оружје Властела Државе српских деспота (1402 – 1459)“ (Службени Гласник) др Милоша Ивановића и „Југославија и Бугарска 1929 – 1941.“ (Институт за савремену историју) др Милоша Жикића.

У Новом Саду,
7. новембра 2025. године

Због болети извођача, отказују се Музичке вечери Матице српске заказане за среду 12.11.2025. године. Извињавамо се публици у име извођача и у име Матице српске.

У четвртак, 6. новембра 2025. године, са почетком у 18 часова, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми одржан је округли сто „Слике из историје Матице српске“. Догађај је организован у оквиру пројекта „Матица српска у Руми: пут кроз културно наслеђе“. На почетку је директор Градске библиотеке Дамир Васиљевић Тоскић поздравио присутне, истичући значај сарадње са Матицом српском и континуитета заједничких активности које доприносе очувању и промоцији културног наслеђа. Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, говорио је о значење Матице српске кроз историју и савременост. Потом је мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске говорио о оснивању и раду ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинарима кроз приче о људима и залогу за будућност, а др Светлана Милашиновић, стручни сараднник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку. Сви оредавачи настојали су да осветле значај ове наше институције, која готово два века успешно ради на очувању националног идентитета, језика и културе.

Округли сто је део ширег програма сарадње успостављене Протоколом о сарадњи потписаним 2023. године између Матице српске и локалних установа културе у Руми, под покровитељством Општине Рума.