У оквиру Одељења Матице српске за природне науке у сарадњи са Институтом за кукуруз „Земун Поље“, објављена је монографија Чедомира Раденовића, Миломира Филиповића и Милосава Бабића МЕЂУЗАВИСНОСТ ПРОЦЕСА ЗАКАСНЕЛЕ ФЛУОРЕСЦЕНЦИЈЕ ХЛОРОФИЛА, ФОТОСИНТЕЗЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊА КУКУРУЗА. Књига је резултат рада на пројекту „Разјашњење процеса структурних и функционалних промена и механизама на живим ћелијским  и тилакоидним влакнима“. Рукопис монографије даје детаљан опис примене методе мерења закаснеле флуоресценције хлорофила у селекцији генотипова кукуруза са жељеним особинама. Развојем оригиналне експерименталне технике и стварањем потребних услова омогућено је да се сложени фотосинтетски процеси у интактном листу кукуруза прате преко показатеља фотосинтетско-флуоресцентног модела у виду закаснеле флуоресценције хлорофила, што може бити од велике користи у оплемењивању. Књига обима 336 страна подељења је у 15 поглавља.

Поштанске трошкове слања публикације сноси купац (до 2kg цена поштарине је 140 динара).
За поруџбину преко износа од 3000 динара поштанске трошкове слања публикације сноси Матица српска.

У издању Матице српске изашло је капитално дело академика Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској: 1790–1918”. Књига је резултат вишедеценијског рада академика Крестића на овој теми. У књизи је читаоцима представљен период историје Срба у Угарској од Темишварског сабора 1790. до краја Првог светског рата и присаједињења Војводине Србији 1918. у виду једне свеобухватне аналитичко-синтетичке студије.

Књигом су обухваћена сва значајнија национална, политичка, верска, друштвена, државноправна и идеолошка питања. Приказана је борба Срба за очување своје националне и верске посебности и тежња за признањем политичке индивидуалности.

Збивања, која се тичу Срба из Угарске, аутор није посматрао и оцењивао с локалног, него ширег политичког и географског становишта. Захваљујући таквом начину посматрања и оцењивања догађаја ова историја Срба у Угарској има сасвим нове досад непознате димензије.

За писање ове књиге аутор је искористио огромну релевантну литературу на српском, немачком и мађарском језику, као и обиље новог, досад непознатог и некоришћеног архивског материјала из домаћих и страних архива.

Књига је публикована на 534 странице, у тврдом повезу и илустрована портретима значајнијих личности, гравирама већих градова, заглављима важнијих српских новина, саборским скуповима, познатијим биткама из времена револуције 1848–1849. године, и географским картама.

Др Софија Божић,  Василије Ђ. Крестић,  Срби  у Угарској

Проф. др Драган Станић, Скица за портрет Василија Ђ. Крестића

23. септембра 2013. године, Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду.

У име Матице српске захвалницу је примио потпредседник МС проф. мр Ненад Остојић.

Захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду примиле су и др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења МС и мр Александра Новаков стручни сарадник Лексикографског одељења МС.

У понедељак, 23. септембра у 12 сати, у Свечаној сали Матице српске представљен је часопис „Људи говоре” који се објављује у Торонту и Српска национална академија у Канади. Присутне је поздравио и уводну реч изговорио председник Матице српске проф. др Драган Станић.

О часопису су говорили главни и одговорни уредник др Радомир Батуран, књижевни критичар Петар Арбутина и члан Уредништва проф. др Александар Петровић.

Генерални секретар Српске националне академије у Канади мр Радоје Радојевић био је спречен да присуствује овој манифестацији. Његов текст је прочитао др Радомир Батуран, члан управе СНА, задужен за издавачку делатност.

        У четвртак, 12. септембра 2013. године, у 19 часова, у великој сали Градске куће Општине Лајковац, представљена је Матица српска и њена енциклопедијска делатност. О историји и раду Матице говорио је председник проф. др Драган Станић, о Српској енциклопедији и енциклопедистици генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић, а о Српском биографском речнику председник његовог Редакционог одбора Драган Тубић. Присутне госте поздравили су господин Живорад Бојичић, председник Општине Лајковац, и госпођа Снежана Бугарчић, директорка Градске библиотеке Лајковац. На промоцији је наступио и хор Културног центра „Хаџи Рувим“ из Лајковца. (даље…) →

Добрило Аранитовић

Матица српска и Службени гласник објавили су Библиографију часописа Мисао 1919 –1937 аутора Добрила Аранитовића, чиме је едиција Библиографије обогаћена још једном специјалном библиографијом. Едиција је основана у Матици српској 1968. године, са намером да се у њој објављују књиге израђене на савременим основама научне библиографије.

Библиографија на 474 стране доноси податке о уређивачкој концепцији часописа, о његовом значају за нашу културу и књижевност током безмало две деценије излажења између два светска рата. Библиографска грађа распоређена је према Универзалној децималној класификацији. Из те грађе јасно је да је часопис неговао читав спектар тема, од најопштијих проблема науке, културе и цивилизације, преко филозофије, до географије. Захваљујући томе, као и угледним именима која су сарађивала на његовим страницама, часопис Мисао може у свом времену да се пореди једино са другом серијом Српског књижевног гласника и Летописом Матице српске.

Библиографија садржи пет пратећих регистара: Регистар разрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар неразрешених иницијала, шифара и псеудонима, Регистар имена, Регистар преводилаца и Предметни регистар. По први пут приређена је и библиографија прилога објављених у часопису Мисао, која садржи 249 хронолошки поређаних библиографских јединица са регистром имена.

Одбор за прославу 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша основале су Матица српска, Српска академија наука и уметности и Академија наука и умјетности Републике Српске са циљем да се током 2013. године реализује богат програм посвећен великом српском песнику, владики и владару Црне Горе, члану Матице српске и Друштва српске словесности. Седиште Одбора је у Матици српској која је бринула о реализацији Програма. Одбор је благовремено, крајем 2012. године, израдио Програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима како би се прибавила средства за реализацију прославе. (даље…) →

     „Атлас насеља Војводине” спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Стручна екипа предвођена проф. др Слободаном Ћурчићем дуго и темељно ради на овом подухвату. Ове године објављена је прва од три књиге у којој су обрађена сва насеља Срема. Њени аутори су поред проф. др Слободана Ћурчића и доц. др Млађен Јовановић, пуковник доц. др Александар Илић и др Тивадар Гаудењи.

Књига, на 717 страна у колору, доноси податке о насељима азбучно сложеним. Насеља су представљена савременим картама Војногеографског института, али и историјским од Птоломејеве, римског итинерера „Tabula Peutingeriana”, преко карата које су израдили Лазарус Розетус, Луиђи Фернандо Марсиљи, Алексис Ибер и други картографи, тако да се развој насеља може пратити кроз историју. Демографски подаци су дати на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Свако место представљено је и текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Срема.

У току је рад на припреми књиге о Банату.

     Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском организивали су културну манифестацију „Дани Теодора Павловића”, која је 14. пут одржанa у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића од 25. до 28. јула 2013. године у Храму Св. архангела Гаврила, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.

     На овом скупу, 25. јула, Матицу српску је представљала проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Том приликом, положила је венац на гроб Теодора Павловића у знак поштовања и захвалности првом секретару Матице српске, уреднику Летописа Матице српске и оснивачу Галерије Матице српске.

     У Храму Св. архангела Гаврила, након вечерњег богослужења, проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о Теодору Павловићу уз остале званичнике који су својим излагањима отворили манифестацију.