2.2.2015-6У понедељак, 22. марта 2021. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је програм поводом Светског дана поезије. Програм је био посвећен сећању на трагично преминуле песнике Милана Ненадића и Илеану Урсу. Поезију су читали Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Зоран Ђерић, Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Стеван Тонтић и Емсура Хамзић. Пригодним говорима подсетили су се својих песничких пријатеља и времена када су се упознали, заједно стварали и друговали.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

 

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за књижевност и језик објављене су две нове књиге из Едиције „Језичка баштина”: Јован Чокрљан, Огледало добродетељи и верности или Жалосна прикљученија Драгољуба и Љубице (приредиле: Милена Зорић и Маријана Јелисавчић) и Павле Соларић, Вход к писменици и језикознанију (приредили: Исидора Бјелаковић, Александар Милановић и Јасмина Миливојевић). Књиге представљају резултат рада на пројекту Писци предстандардног периода српског језика и њихова дела, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Штампање ових књига финансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

 2.2.2015-6Објављен је Зборник Матице српске за књижевност и језик бр. 68-3/2020. У рубрици „Студије и чланци” објављени су радови др Марије Јефтимијевић Михајловић, др Росанде Бајовић, Весне Тријић, др Предрага Петровића, мср Милице Миленковић, др Јована Делића, др Ксеније Радуловић, др Страхиње Степанова, др Ане Стојановић, др Лидије Делић, мср Данијеле Митровић, др Предрага Крстића. Рубрика „Прилоги и грађа“ доноси текст др Зорице Хаџић. За рубрику „Критике и прикази“ писали су др Војислав Јелић, др Гордана Јовановић, др Марина Курешевић, др Ана Мацановић, Лука Николић, мср Марина Шафер, др Јован Делић, мср Александра Чебашек, др Радојка Вукчевић, др Дијана Црњак, др Бранкица Марковић, др Владан Павловић, др Лидија Делић и мср Бојана Тодић Санковић.
Рубрика „In memoriam” посвећена је сећању на Миодрага Матицког и Милорада Радовановића.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 

 2.2.2015-6Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 507, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мирослава Максимовића, Стевана Тонтића, Владимира Пиштала, Ђорђа Писарева, Миодрага Кајтеза, Анђелка Анушића, Драгана Хамовића, Вофа Вондарчека и Мие Лекомт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радомира В. Ивановића о Марку Миљанову, други део текста Александра Петровића Ко влада историјом, Јована Попова о Гончареву, Достојевском и Тургењеву, те Милете Аћимовића Ивкова о Петеру Хандкеу. Тема рубрике „Сведочанства” је књижевна награда „Бескрајни плави круг”, а текстове потписују: Александар Јовановић, Драган Стојановић, Горан Радоњић, Младен Шукало и Јелена Марићевић Балаћ. Рубрика „Поводи” посвећена је Кољи Мићевићу кроз текстове Коље Мићевића и Марије Живковић. Рубрика „Разговор” доноси причу о књижевном путу Драгана Стојановића, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Мирко Магарашевић, Виолета Митровић, Сања Перић, Цвијетин Ристановић, Милица Ћуковић и Милош Михаиловић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 

 2.2.2015-6Пре 17 година, 17. марта 2004. године у Мартовском погрому албански екстремисти су покушали да убију православни српски Призрен. Тога дана гореле су у пламену средњовековне цркве: Богородица Љевишка, Црква Светог Спаса, Црква Светог Николе, Црква Светог Ђорђа, Црква Светих врача, Црква Светог Пантелејмона, Саборни храм Светог Ђорђа из 19. века, епископски двор, конак манастира Светих Архангела и српско насеље Поткаљаја. Такође, запаљен је цео комплекс зграда Призренске богословије, која је до тога дана била склониште не само за Србе већ и за Албанце и Роме. Екстремисти су желели да униште сваки траг који их је подсећао на Србе. Све што је било спаљено и девастирано обновљено је или је обнова у току. Од посебног значаја је обнова школских зграда Призренске богословије у којој има живота, а настава се од 2011. године редовно одвија. Упркос свим страдањима, у прошлости, Богословија ове године прославља велики јубилеј – 150 година живота и деловања.

На иницијативу Косовскометохијског одбора, уз подршку председника Матице српске проф. др Драгана Станића и благослов епикопа рашко-призренског Господина Теодосија, Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије усвојило је предлог да Пошта Србије, поводом јубилеја 150 година од оснивања Призренске богословије, изда поштанску марку и коверту. (даље…)

 2.2.2015-6Матицу српску је данас, 17. марта 2021. године посетио Миодраг Копривица, генерални директор РТВ Војводине. Госта су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Милан Мицић, генерални секретар, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим заједничким подухватима. Председник Матице српске je том приликом господину Миодрагу Копривици уручио плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“, у знак захвалности за континуирано праћење делатности Матице српске.

 2.2.2015-6Матицу српску је данас, 15. марта 2021. године, посетио покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић са сарадницима. Госте су примили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, потпредседници Јован Делић, дописни члан САНУ и проф. др Милан Матавуљ, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске. Састанку је присуствовао и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. На састанку је разговарано о досадашњој плодоносној сарадњи и будућим подухватима. Покрајински секретар је упознат са реализацијом научноистраживачких пројеката и издањима које је финансијски подржао Секретаријат. Председник Матице српске том приликом је уручио господину Зорану Милошевићу плакету Матице српске „Споменица пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад 1864–2014“.

 2.2.2015-6У Матици српској, у петак, 12. марта 2021. године, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, потписали су Протокол о сарадњи са Градом Зрењанином. Протокол је закључен на обострану жељу и интерес, а ради унапређења квалитета књижевног, образовног и уметничког рада кроз деловање у оквиру заједничких пројеката у којима Матица српска и Град Зрењанин остварују своју делатност. Од посебног значаја истакнуте су теме: српска грађанска културa, српски национални покрет, историја и култура Срба у Банату. Потписивању Протокола присуствовали су и Милан Бјелогрлић, директор Градске народне библиотеке Зрењанина и председник Друштва чланова Матице српске у Зрењанину, Мира Баста, директор Историјског архива Зрењанин, генерални секретар Матице српске и мср Јелена Веселинов, управник послова.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, oбјављена је књига др Милана Милојковића „Дигитална технологија у српској уметничкој музици“. Ово издање представља темељну студију из области електро-акустичке музике која је у нашој музикологији до данас мало истражена. Управо због тога ова књига спада у ред Матичиних ексклузивних публикација које ће засигурно имати своју читалачку публику. У књизи се, после представљања метода истраживања у Уводу, нижу поглавља у којима аутор најпре објашњава феномен модернизма, посежући за ставовима највећих ауторитета у овом погледу у нас. Затим следи „кратка историја електроакустичке музике“, коју аутор јасно одваја од „рачунарске музике“, образлажући разлоге свог поступка. Преузевши од Штукеншмита и Радовановића термине „аналогни“ и „дигитални“ модернизам, Милојковић разврстава и стваралаштва европских и српских аутора у односу на ове две поменуте „струје“, спретно наглашавајући специфичности које доносе наши аутори електро-акустичке музике у односу на свет. Ове специфичности – како истиче аутор – умногоме су зависиле и од опреме којом су наши композитори располагали. Следи потом теоријско излагање о постмодерни која је омогућила и појаву „рачунарске музике“, те представљање оних не-електроакустичких опуса српских композитора који су управо до ње и довели. Милојковић и овде даје више дефиниција „рачунарске музике“ доспевши тако и до „музичког инжињеринга“.

У контексту ове сложене теме показује се потреба и за објашњењем методе анализе електро-акустичке музике која се сврстава у поље „рачунарске музикологије“, а у које спадају студије корпуса, моделовање, музички енкодинг и прикупљање музичких информација. Такође, поставља се и питање „музичког записа“, а коначно и исцрпљивања „дигиталних“ могућности музичког изражавања што ће довести до „пост-дигиталне“ ере „звучних „грађевина“.

Сви сегменти ове изузетно вредне и у данашње време (што не рећи) неопходне књиге поткрепљени су анализом адекватних дела из праксе, што доприноси атрактивности и разумевању сложене материје у коју се, ван сваке сумње, сврстава област електроакустичке и компјутерске музике.