У уторак, 7. марта 2023. године, у сали за седнице Матице српске одржана је Прва (конститутивна) седница Одбора за исељеништво Матице српске. Чланове Одбора поздравили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Владимир Грчић, председник Одбора и проф. др Јован Филиповић, потпретседник Одбора, и том приликом им пожелели успех у будућем раду. На седници се разматарао, краткорочни и дугорочни, план рада, као и евентуално проширење састава Одбора и Савета Одбора. Седници је присуствивала и мср Ивона Кнежевић, секретар Одбора.

У понедељак, 6. марта 2023. године у 18 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је делатност Музеја Херцеговине из Требиња који је прошле године обележио 70 година постојања. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Месец Херцеговине у Матици српској“, а у сарадњи са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутника упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Божидар Миловић, председник Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. О историјату и делатности Музеја говорили су мср Ивана Грујић, археолог и директор Музеја Херцеговине и Симо Радић, историчар и кустос. Госпођа Радић говорила је о настанку Музеја Херцеговине на основу идеје Јована Дучића, о згради у којој се Музеј сада налази, као и о драгоценим збиркама које ова институција поседује. Господина Радић представио је културну делатност Музеја Херцеговине која је огледа у организовању бројних гостујућих изложби, промоција књига и часописа, концерата и наступа фолклорних друштава, позоришних представа, предавања и музејских дечијих радионица.

Манифестацију „Месец Херцеговине у Матици српској“ помогли су: Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији, „Динамика“ из Новог Сада, „Енегродинамика доо“ из Новог Сада и Никола Дангубић из Панчева.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У среду, 7. марта 2023. године, у години у којој Новосадски сајам обележава век постојања, у Мастер центру отворен је 27. међународни салон књига, и 27. изложба уметности „Арт експо”. Награда „Лаза Костић”, најзначајније признање Међународног салона књиге, додељена је Маји Трифуновић за књигу „Гутачи ватре” (Лагуна). Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Ретроспективна изложба радова свих добитника овог признања од 1999. године, постављена је у Аули Новосадског сајма. Награда за издавачки подухват године додељена је Српском народном позоришту за „Енциклопедију Српског народног позоришта” (I-III том), а Специјална награда припала је Издавачкој кући „Прометеј”, Архиву Војводине, Покрајинском заводу за заштиту споменика културе и Вуковој задужбини за „Сабрана дела Дејана Медаковића”. Поред ових признања, додељена је и награда за најбоље дело из области дечје књижевности и то Урошу Петровићу за књигу „Бајке – првих седам”.

Ове године, на овој манистефацији представиће се две стотине излагача из шест земаља, а припремљено је и 140 различитих програма.

Као и сваке године, Матица српска својом богатом понудом учествује на овој престижној манифестацији. Штанд Матице српске можете посетити, у периоду од 7. до 13. марта, сваког дана од 10. до 20. часова (викендом до 21 час). Улаз је бесплатан.

Списак нових и капиталних издања које можете наћи на штанду Матице српске и купити по специјалним сајамским ценама можете преузети овде.

Матицу српску су у понедељак, 6. марта 2023. године, посетили eпископ Горњокарловачке епархије господин Герасим и секретар Епархије јереј Саша Лончина. Том приликом госте је примио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, и упознао их са делатношћу и резултатима рада установе. Представници Горњокарловачке епархије изразили су жељу да се поближе упознају са радом Матице српске и да се информишу у вези са архивском грађом која обухвата документа тематски повезана са Епархијом. Његово преосвештенство господин Герасим изразио је задовољство посетом и позвао председника проф. др Драгана Станића и генералног секретара др Милана Мицића да посете Горњокарловачку епархију. У салону Матице српске разговарало се о темама којима би се Матица српска могла представити јавности и у склопу тих планова о организовању предавања, од стране Матице српске. Састанку су присуствовали и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и мср Александра Јовановић, архивски саветник и стручни сарадник у Матици српској.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић боравио је у Њујорку (САД) на позив Теслине научне фондације из Филаделфије и њеног председника господина Николе Лончара. Том приликом председник Станић је, у петак 13. јануара 2023. године, у хотелу Њујоркер учествовао у научно-културној конферeнцији Tesla Spirit Award and Tesla’s People 2023” (1943-2023 – 80th Years Tribute to Tesla) и примио признање Tesla Spirit Award ове културне асоцијације. У свом 15-минутном обраћању, председник Станић је говорио о специфичности Теслиног ума, о његовом односу са Матицом српском, као и о обавези Матице српске према свим Србима високих научних, књижевних, уметничких и других облика креативности расејаним широм света, због тога би све Србе у расејању требало сачувати и за матичне српске земље. Председник је господину Лончару упутио признање Матице српске за донаторске доприносе Матици српској, а посебно за окупљање српске дијаспоре, па су се договорили о даљој делатности у домену очувања Теслиног народа.

У петак, 20. јануара 2023. године, председник Матице српске проф. др Драган Станић је у Њујоршкој јавној библиотеци (New York Public Library) разговарао са шефом славистичког одељења др Богданом Хробалом. Том приликом је Станић уручио Матичина издања на енглеском језику ( часописе Literary links of Matica srpska и Synaxa, збирку песама Гојка Ђога Ovid in Tomis, студију Александра Петровића и Дарка Камчевског Kosovo at the end of history, као и фототипско издање Летопис Матице српске: Објављеније и Прва частица), а посебно је похвалио чињеницу да фондове јавне библиотеке читаоци и истраживачи могу користити потпуно бесплатно. Предложио је ближу сарадњу Матице српске и Јавне библиотеке, па је договорено да остану на вези и да се процени шта у будућности може бити урађено.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је 27. јануара 2023. године, на позив Српског културног друштва Захумље из Никшића, одржао Светосавску беседу у просторијама друштва. Том приликом је беседник читао своје песме а у програму је учествовао и црквени хор Преподобне мати Ангелине.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске господин Ђорђо Сладоје боравили су 28-29. јануара 2023. године у Подгорици, на позив Српског националног савјета и председника др Момчила Вуксановића. Том приликом је управник Радуловић примио признање за рад на антологији Златни век српског песништва. У Српској кући у Подгорици одржано је вече посвећено Матици српској ( о њој је говорио председник Станић), Библиотеци Матице српске ( говорио је господин Радуловић) и Летопису Матице српске (говорио је господин Сладоје), a потом су се учесници програма представили и својим стиховима. У програму су учествовали и српски песници из Црне Горе Будимир Дубак, Бећир Вуковић, Радомир Уљаревић, Милица Краљ и Перивоје Поповић.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 22. фебруара 2023. године, приређен је концерт гитаристе Стeвaна Јовића. На концерту су изведене композиције Карлa Доменикониja, Максимa Дијегa Пужолa, Леa Брауерa, Матијасa Диплесиja, Душанa Богдановићa, Стеванa Јовићa и Македонска традиционална песма (аранжман Maja Рaдoвaнлијa).

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру Одељења за сценске уметности и музику Матице српске, објављена је књига проф. др Горана Гаврића, „Фотографија, књижевност и филм”.

Анализа различитих аспеката фотографије, књижевности и филма, као и њихово довођење у везу посредством одабраних примера, показала је да је ова врста тумачења сасвим оправдана и утемељена, без обзира на бројне потешкоће у повезивању само наизглед неспојивог. Показало се и да методологија не може бити сасвим прецизна, нити је она јасно уобличена помоћу свих одговарајућих метода који свакако нису на располагању, те из тога произлази да не постоји аутентична методологија истраживања која би била примењена искључиво на анализу и поређење поменутих области. Стога је у овој књизи морала бити извршена селекција оних метода за које је аутор сматрао да су најадекватнији за постизање датог циља. Увек се може поставити питање зашто нису изабрани неки други методи, или да је њихов број можда требало да буде већи. Постојање већег узорка би пружило шири опсег за тумачење, и тако би се евентуално могло претпоставити да би тиме била обезбеђена и чвршће утемељена методологија истраживања. Међутим, то би било само привидно, јер би се, напротив, само даље продубила тешко сагледива разноликост многобројних метода у оквиру већ три различите области. Дакле, морало се прибећи скраћивању, односно крајњем сужавању опсега истраживања по више аспеката. Најпре је утврђен хронолошки опсег, јер је због његове велике ширине требало пронаћи кључне полазне тачке. С обзиром на то да су три разматране области прилично удаљене једна од друге по питању датума настанка, нарочито књижевност која је много раније настала, логично је било да се тај опсег прво утврди у оквирима односа фотографија-филм. Знатно краћи хронолошки опсег између ова два медија олакшао нам је у одређеној мери одабир метода и примера, јер би узимање књижевности за полазну основу у значајној мери проширило спектар најразличитијих могућности.

Међутим, и код односа фотографија-филм, будући да је и то, иако знатно краћи хронолошки опсег, ипак у приличној мери широк, морале су бити утврђене полазне и крајње тачке као оријентири у дефинисању методологије. Из тог разлога је било најбоље узети период настанка и почетних фаза развоја фотографије као полазну тачку, а савремену уметност, нове медије, најновије тенденције у уметности и актуелне проблеме појединаца у данашњем свету, као крајњу тачку. Такав хронолошки след је испоштован и у самој књизи, где се у прва два поглавља разматра ратна фотографија која је настала недуго након открића фотографије, а уједно је значајна и као жанр јер синтетизује и друге фотографске жанрове, попут портретне, пејзажне, репортажне и документарне фотографије. У последња два поглавља, пак, актуелне и уједно и кључне теме и проблеми са којима се сусреће појединац у данашњем времену, анализиране су у контексту филма. На тај начин је испоштован и троугао фотографија-књижевност-филм, јер се он пресликава и на сам садржај књиге по поглављима. Тако је у средишњем делу анализиран однос између фотографије и књижевности, као и књижевности и филма, при чему и ту није занемарена паралела између фотографије и филма. Притом је у том делу нагласак стављен на викторијанско доба, и то на одређене релативно краће временске периоде, а један исти филм је послужио за довођење фотографије и књижевности у везу са седмом уметношћу.

Занимљиво ће бити праћење развоја ове три области у будућности, и у складу са тим промена у методима и методологији истраживања односа истих. Ипак, требало би узети у обзир чињеницу да је методологија у извесном смислу лабава, или, боље ће ипак звучати, доста флексибилна, те гледајући из те позиције не би можда требало имати нека превелика очекивања. У том случају би могао постојати и велики раскорак између развоја самих области и њихове промене, а самим тим и измена у оквирима већ постојећих метода или њихове једноставне замене неким новим. Фотографија и филм могу да се даље развијају у техничко-технолошком аспекту, без обзира на то што су већ достигли висок степен настанком и даљим усавршавањем дигиталне технологије. Књижевност у том погледу нема никаквих шанси, јер се она уопште ни не заснива на поменутом аспекту. Она има једну равну путању која се није мењала вековима уназад, нити ће се мењати и у будућности. Ако посматрамо позиције све три области на овај начин, онда књижевност заправо једина има истинску моћ да утиче на промене метода и прилагођава себи друге две области, као и њихове методологије. Наравно, морају се узети у обзир и други веома важни аспекти њиховог развоја, који сви заједно могу у будућности дати извесне одговоре на претходно напоменута питања.