Предавањем Усмено књижевно благо Косова и Метохије започела је Недеља Косова и Метохије у Матици српској. Поздравну реч упутио је генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Програм је водила и нешто више о Косовскометохијском одбору и о Недељи Косова и Метохије говорила је др Александра Новаков, секретар Одбора.

Проф. др Валентина Питулић је говорила о теренским записима народних умотворина са Косова и Метохије. Теренски записи народних умотворина са Косова и Метохије који су обављени после бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса једног дела Срба са вековних огњишта представљају доказ вековног трајања етнопсихолошке заједнице која је, упркос тешким искушењима, успела да очува свој идентитет. Усмено наслеђе Срба са ове територије представља непроцењиво благо које сведочи о дугом трајању. У записима у последњих двадесет година овог века сачувани су готово сви облици обредно-обичајне праксе који су вековима били чувари идентитета. Теренско истраживање обављено је на целој територији Косова и Метохије, тамо где је остао српски живаљ који је, чувајући своје традиционално усмено наслеђе, успео да опстане у тешким условима после доласка међународних мировних снага. Богатство записа у којима доминирају архаични симболи, синкретизам, остаци многобожачког веровања који су временом христијанизовани, слојевитост усменог текста и мелодије, указују на комплексност записа. Они сведоче о дугом трајању етнопсихолошке заједнице која, преко сложених облика обредно-обичајне праксе, одолева покушају затирања материјалне и нематеријалне баштине Срба са Косова и Метохије. Последњи теренски записи обичаја и усмене књижевности сведоци су истрајавања уметности речи као важног момента опстанка традиционалне културе управо тамо где прети опасност потпуног нестанка, под утицајем новонасталих друштвено-историјских (не)прилика.

Доц. др Марија Миљковић је говорила о Духовном сродство у традицијској култури Срба на Косову и Метохији (народне установе побратимства/посестримства и кумства). Миљковић је констатовала да се у сродничком систему свих словенских народа, поред крвног сродства, значајна пажња посвећује се и такозваним духовним/вештачким или ритуалним везама. Српска православна црква под духовним сродством подразумева кумство и усиновљење, али у традицијској култури Срба издвајају се још и побратимство/посестримство и сродство по млеку. На Косову и Метохији, духовно сродство, по значају које има, еквивалентно је сродству по крви. Савремени теренски записи о томе врло често показују да се веза склопљена посредством Бога или светитеља сматра чак значајнијом од везе која нам рођењем припада. Представила је истраживање о народним установама побратимства/посестримства и кумства у којем је учествовало двадесет саговорника са Косова и Метохије, углавном из руралних подручја. Однос духовних сродника изузетно је комплексан. Међу њима је, неписаним божанским законом, забрањено било какво вређање, а највећим грехом сматра се телесно општење. У супротном, свако кршење табуа духовног сродства сматра се тешком повредом етичких начела те су последице по прекршиоца, а врло често и неког његовог потомка, неминовне. Говорила је и о разлозима и начинима склапања духовног сродства где до изражаја долази фрагментарна очуваност обредно-обичајне праксе, изутно важне, према мишљењу саговорника, становницима ових простора.

Мср асс. Маријана Стојковић је говорила о Белим покладама и Лазарицама у Сиринићкој жупи. Подсетила је да на Косову и Метохији, подно Шар-планине налази се Сиринићка жупа, поднебље на коме народна традиција и данас живи истим виталитетом као у прошлости а њени мештани су још увек истрајни да ту традицију и данас баштине и негују. Управо је из тога разлога тема овог излагања било живо усмено књижевно наслеђе карактеристично за поменуто поднебље, из чије су разноликости издвојена два специфична празника са богатом обредно-обичајном праксом, Беле покладе или такозвана Прочка и Лазарица, зимски и пролећни обреди. У готово неизмењеном облику, обредно-обичајна пракса о поменутим празницима и данас функционише, чиме је постала саставни део културне и уметничке баштине Сиринићке жупе и бедем очувања и опстанка народа тих простора.

Отворена је изложба Избор радова са ликовне колоније акварела „Газиводе“ 2005–2020. Нешто више о Колонији „Газиводе“ рекла је Андријана Живановић, директорка Дома културе „Стари Колашин“. „Радује ме чињеница да сам поново у нашој Матици српској сада на отварању изложбе са Ликовне колоније акварела ,,Газиводе“ коју Дом културе ,,Стари Колашин“ већ 19 година успешно организује у сарадњи са Покрајинским културним центром Приштина са седиштем у Лепосавићу“, рекла је госпођа Живановић. Констатовала је да се значај Ликовне колоније акварела ,,Газиводе“ огледа у посебности места и времена у ком се дешава, околности у којима настају радови, а то је другачија врста неизвесности живота и трајања, али пре свега у неговању и очувању акварелског израза који нас задивљује својом лепотом и необичношћу, захваљујући изузетним ствараоцима који снагом свог духа проширују и наше видике.

Изложбу је отворио мр Данило Вуксановић, заменик управника Галерије Матице српске. Отварајући изложбу Вуксановић је поред осталог рекао: „Више је него симболично да ови радови долазе са једног вештачког језера испод кога се налази обиље нашег културног наслеђа о коме се слабо зна“. Колоније које се одржавају на Косову и Метохији су веома важне јер то визуелно присуство, може бити оно захваљајући чему ћемо се сачувати, окренути сами себи и оном што је наш идентитет.

У уметничком делу програм учествовала је Даница Ђукић, отпевавши две песме „Густа ми магла паднала“ и „Мој голубе“. Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

У среду, 22. марта 2023. године у 18 часова, у свечаној сали Матице српске представљене су књиге Српско национално питање у Босни и Херцеговини: историјски процеси, личности и идеје, која представља зборник радова са научног скупа историчара „Ћоровићеви сусрети 2022. године” и Земљом Херцеговом, аутора Алексе Вучковића и Радомира Вучковића. Ово је други по реду догађај који је одржан у оквиру манифестације „Месец Херцеговине у Матици српској“, који Матица организује у сарадњи са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, Божидар Миловић, председник Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији и Алексије Гргур, представник општине Гацко. Своје утиске о представљеним делима говорили су др Милан Мицић, Драгутин Паповић, председник Општинског одбора Српског просветно-културног друштва ,,Просвјета“ Гацко, као и Радомир Вучковић, директор Народне библиотеке Гацко и коаутор књиге Земљом Херцеговом.

Манифестацију „Месец Херцеговине у Матици српској“ помогли су: Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији, „Динамика доо“ и „Енегродинамика доо“ из Новог Сада, „Агродинамика доо“ из Сирига и Никола Дангубић из Панчева.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 21. марта 2023. године, у Свечаној сали Матице српске обележен је Светски дан поезије представљањем збирке песама Пут за Хум Гојка Ђога. О књизи су говорили проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ и Иван Негришорац. Песник Гојко Ђого прочитао је неколико својих песама.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У четвртак, 16. марта 2023. године, у Матици српској одржано је девето предавање пројекта „Српски народ: историја и култура” у оквиру циклуса предавања „Српски народ у Банату”. Предавање „Српска језичка слика Баната у прошлости и данас” одржала је др Исидора Бјелаковић, редовни професор Одсека за српски језик и лингвистику Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске.

Проф. др Бјелаковић говорила је о језичкој и културној баштини Баната након Велике сеобе па до данас. Излагање о ретким и вредним књигама које су се чувале у банатским манастирима, те о језичким особеностима и знаменитим културним радницима попут Доситеја Обрадовића, Саве Текелије и Павла Кенгелца, који воде порекло из овог дела Војводине, поткрепила је занимљивим илустрацијама које је бројна публика могла да види на „видео биму”.

Партнери и сарадници пројекта су: Град Зрењанин, Град Кикинда, Општина Нова Црња.

Следеће предавање из овог циклуса биће одржано 20. априла 2023. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске. Предавање на тему „Банат и развој српског позоришног живота у 19. веку” одржаће др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења Матоце српске.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 199, књ. 511, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милована Данојлића, Рајка Петрова Нога, Лабуда Драгића, Драгана Хамовића, Анђелка Анушића, Здравка Миовчића и Милорада Грујића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милене Кулић о Милораду Павићу и Елвире Дијане о Халилу Бајдасу. Теме рубрике „Сведочанства” су књижевна награда Матице српске за најбољи роман „Бескрајни плави круг” кроз прилоге: Горана Петровића, Младена Шукала, Јелене Марићевић Балаћ, Мине Ђурић и Биљане Турањанин Николопулос, те Милорад Павић о којем пише Ана Атанасковић. Рубрика „Поводи” посвећена је Миловану Данојлићу кроз текст Душана Пајина и Рајку Петрову Ногу о којем пише Ранко Поповић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Славко Гордић, Миливој Ненин, Нина Стокић, Растко Лончар, Сара Здравковић, Ненад Станојевић и Дана Хучкова. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду, 8. марта 2023. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљен је Зборник радова са научног скупа „Први светски рат на јужнословенском простору и стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца“. Овај догађај одржан је у оквиру манифестације „Месец Матице српске у Вуковару“, а у сарадњи са Српским културним центром Вуковар који је и издавач представљене публикације. Присутнима се, најпре, обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а поздравне речи упутили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Срђан Секулић, директор Српског културног центра Вуковар. О књизи су беседили историчари Вељко Максић, који је био и уредник Зборника и др Милан Гулић, виши научни сарадник, као и историчар права проф. др Урош Станковић. Они су детаљно представили радове и говорили о темама које су у њима обрађене, од којих су неке општег карактера, док су друге усмерене на локална дешавања током рата. Говорници су истакли значај одржавања самог научног скупа у Вуковару и указали на корист коју ће имати читаоци зборника радова.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 8. марта 2023. године, приређен је концерт младим, врло успешним пијанистима Бошку Стојадиновићу и Луки Петровићу. На концерту су изведене композиције Фредерика Шопена, Франца Листа и Енрикеа Гранадоса. Програм је водила музиколошкиња Александра Сомер.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

У оквиру 27. међународног салона књига у Новом Саду и манифестације „Дани Лазе Костића“, у уторак, 7. марта, одржана је промоција едиције „Прва књига Матице српске“. О едицији и објављеним књигама говорила је мср Милена Кулић, књижевни критичар и стручни сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске. Програм је водила Теодора Матијаш. Ове године објављене су књиге Маријане Јелисавчић „Прихвати игру?“, Милана Тице „Из албума несталог у пожару“, Симониде Лончар „Пнеума“ и Јоване Војводић „Милка Гргурова Алексић – кроз поглавља и чинове“.