Објављен је мајски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Писарева, Бошка Томашевића, Амара Личине, Милана Тодорова, те преводи поезије Ане Аркатове и прозе Ибрахима Калина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Недића о вредносним оквирима данашње српске књижевности, Милене Лисице о Момчилу Настасијевићу, Маје Медан Орсић о Милану Дединцу и Владиславу Петковићу Дису, те Иване З. Танасијевић о карактеристикама српске прозе на размеђи шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Ђорђа Писарева кроз текстове Илије Бакића и Симона Грабовца, књига о Божидару Вуковићу о којој пише Светлана Томин, као и Иван Негришорац, добитник награде „Дејан Медаковић”, о коме пише Бошко Сувајџић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марија Слобода, Милена Кулић, Марко Паовица, Марија Цветићанин, Павле Зељић и Јелена Зеленовић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 12. маја 2025. године са почетком у 12 часова oдржан је Дан Призренске богословије у Матици српској. На самом почетку богослови Призренске богословије отпевали су песму: „У граду твоме Призрену”. Поздравне речи упутили су: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, архимандрит Михаило (Тошић), игуман манастира Светих Архангела код Призрена и председница Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић. Др Александра Новаков је подсетила на историјат Призренске богословије. Констатовала је да: „Животни пут Призренске богословије није био нимало лак, сналазиле су је све недаће кроз које је пролазио и српски народ, али се она дизала из пепела и није посустајала. Једно од најважнијих достигнућа Срба у Старој Србији у оквирима Османског царства јесте оснивање и рад Богословије у Призрену, пре 154 године. Богословија је била духовни стуб на којем је почивала целокупна просвета, али и из којег је потицала црквена јерархија. Богословија је после Првог светског рата радила са два наставна плана: скраћеним, који је био привремени, и који се састојао од више убрзаних течајева у трајању од по неколико месеци; и редовним, у четворогодишњем трајању, а све због недостатка наставног кадра, али и свештеника који су у великом броју страдали за време рата. Након Другог светског рата Богословија је, као потпорни стуб православне вере, одолевала жестоким нападима, како албанских екстремиста, тако и комуниста, борила се са тешким финансијским стањем, али је у овом периоду постала путоказ у који је гледао читав српски народ на Косову и Метохији, где је вера у Бога и даље била неупитна. Након бомбардовања 1999. године богословија је наставила свој рад у Нишу, где је подигнуто велелепно здање средствима Задужбине Симе Андрејевића Игуманова. Зграде Призренске богословије постале су уточиште за људе разних конфесија и народности. Била је симбол опстанка и отпора, све до Мартовског погрома 2004. године, када су све зграде спаљене и девастиране. Уместо да Призренска богословија нестане заувек, она се умножила, две богословије су наставиле са радом и у Нишу (1999) и у Призрену (2011)”, рекла је др Новаков. (continue reading…) →

У среду, 7. маја, у Културном центру Зрењанина отворена је манифестација „Дани Матице српске“. Посетиоцима су се обратили Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма Културног центра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и др Јелена Веселинов управник послова Матице српске. На свечаном отварању манифестације отворена је изложба “Задужбинари и добротвори Матице српске”, ауторке др Јелена Веселинов. Сарадници на дизајну изложбе били су Небојша Рељић и Јована Веселинов. У наставку манифестације ће у среду, 14. маја у 19 часова у Културном центру Зрењанина др Јелена Веселинов одржати предавање “Моћ задужбинарства – стварање бољег друштва”, а у среду 28. маја у 19 часова у Барокној сали Градске куће др Милан Мицић ће говорити о колонистима на простору Баната.

У Москви је 22. и 23. априла 2025. године одржан међународни научни скуп под називом „Узајамне везе руске и српске културе у огледалу историје школства XVIII и почетка XX века: личности, идеје, пракса, институције“, организован поводом 300. годишњице просветитељске мисије Максима Суворова на српском подручју.

Скуп су организовали Институт славистике Руске академије наука, Матица српска и Руско историјско друштво, а окупио је бројне стручњаке и научнике из области историје, славистике, језика, књижевности и културологије. Учесници су разматрали кључне моменте у развоју образовања у српским и руским земљама, са посебним акцентом на идејне и институционалне утицаје, као и на личности које су допринеле културним и просветним везама два народа. Поздравне речи су одржали Константин Владимирович Никифоров, директор Института за славистику РАН, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Руслан Гагкујев, председник Управног одбора Руског историјског друштва. Своја излагања су представили и истраживачи из Србије: проф. др Ненад Нинковић, доц. др Наташа Танчић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Вања Станишић, др Милена Зорић Латовљев, проф. др Исидора Бјелаковић, др Ана Мацановић, др Владислав Пузовић и др Ружица Љовушкина.

Скуп је потврдио значај историјског дијалога и сарадње у области културе и образовања, као и актуелност теме у савременим истраживањима културне и образовне размене између Србије и Русије.

У понедељак, 28. априла 2025. године, у сали за седнице Матице српске свечано су уручене „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“, престижна признања која се додељују појединцима и институцијама за изузетан допринос очувању, проучавању и унапређивању српског језика и језичке културе.

Повеља је додељена проф. др Вељку Брборићу за укупни допринос неговању српског језика и српске језичке културе. Академија наука и умјетности Републике Српске добила је признање за посвећеност проучавању и заштити српског језика и ћириличког писма и неговање српске језичке културе. У име Академије награду је примио проф. др Срето Танасић, редовни члан АНУРС-а.

Повеља је постхумно додељена Радославу Петковићу за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а награду је примила проф. др Владислава Гордић Петковић.

Такође, постхумно је награђен и проф. др Зоран Ђерић за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а признање је у његово име примио господин Зоран Суботички.

О награђенима су говорили чланови жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Срето Танасић, који су истакли значај доследног неговања српског језика као кључног елемента културног и националног идентитета. Награђени су се пригодним говорима обратили присутнима. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Овом свечаношћу Матица српска наставља своју мисију у афирмацији и очувању језичке културе као темељног дела српског духовног простора. Цела свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао шеснаести број „Темишварског зборника” у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Снежане Мишић, Наташе Марјановић, Octavia Nedelcu и Божидара Панића. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текстове Милана Дујмова, Дејана Попова и Зорана Маркова. У рубрици „Сведочанства” можете прочитати текстове Јоване Касаша, Стевана Бугарског и Живка Милина.

Уредништво је радило у саставу: господин Стеван Бугарски (главни уредник), академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), проф. др Ђорђе Ђурић, др Бранка Кулић, др Весна Марјановић, др Душан Ј. Попов, проф. др Миља Радан.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Владимир Николић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник била Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

У оквиру пројекта „Матица српска: у сусрет публици“, у четвртак 24. априла у Културној станици Свилара отворена је изложба „Отисак за два века Летописа“ и одржан разговор са аутором поставке, др Данилом Вуксановићем. Овим догађајем наставља се успешна сарадња Матице српске и Мреже културних станица, започета 2024. године уз подршку Града Новог Сада.

Изложба је део програма обележавања великог јубилеја – 200 година од оснивања Летописа Матице српске, најдуговечнијег књижевног часописа у свету. У разговору који је са аутором водила др Јелена Веселинов, управницом послова Матице српске публика је имала прилику да сазна више о значају културног наслеђа, улози уметности у његовом очувању, као и о уметничкој интерпретацији и оживљавању наслеђа које баштини Матица српска.

Изложба представља графичке радове настале на основу визуелних елемената из историје Летописа, попут насловних страна, вињета, илустрација и иницијала. Аутор је позвао графичаре да кроз различите технике, инспирисани факсимилима старих бројева, створе нове уметничке отиске. Уметници који су својим делима дали допринос изложби и донирали 10 отисака својих графика Матици српској поводом јубилеја су: Горан Кнежевић, Снежана Петровић, Јелена Средановић, Милан Игњатовић, Александар Лека Младеновић, Вида Стефановић, Зоран Тодовић, Сајака Кавамура, Сања Жигић, Никола Илић, Вишња Николић, Владо Њаради, Угљеша Цолић и Данило Вуксановић.

Изложба ће бити отворена до 6. маја 2025. године, а улаз је слободан.

Из штампе је изашао „Зборник Матице српске за књижевност и језик“ бр. 72-3 за 2024. годину. Ова свеска има и посебан значај: последња је коју је уредио академик Јован Делић, главни и одговорни уредник Зборника од 2000. године. Тиме је заокружено више од две деценије посвећеног рада и научног руководства, током којег је Зборник очувао свој углед и наставио да буде поуздан ослонац у истраживању српске књижевности и језика. Од оснивања, уређивачку мисију Зборника обележила је реченица његовог првог уредника Младена Лесковца: „Задатак Зборника Матице српске за књижевност и језик јасан је; на страницама овог часописа проучаваће се српска књижевност и српски језик…“ Матица српска је захвална академику Делићу на огромном доприносу очувању и развоју овог зборника и српске филолошке науке у целини.

У овој свесци своје радове објавили су: др Маја Медан Орсић, др Јелена Марићевић Балаћ, др Милица Ћуковић, др Ивана Безрукова, др Александра Цолић Јовановић, др Ане Фери, мср Милица Миланков, др Душан Иванић, мср Марија Симоновић, др Ненад Николић, др Горан Максимовић, др Зорица Хаџић Радовић, др Биљана Дојчиновић, др Радмило Маројевић, мср Милица Мојсиловић, мср Невена Лукинић Јањуш, др Слободан Владушић, мср Милош Михаиловић, Никола Миљковић, мср Наташа Ивковић, др Ненад Крцић, мср Борјан Митровић, др Александра Лазић Гавриловић, др Томислав Јовановић, др Наташа Драгин, др Александра Пауновић, др Жанета Ђукић Перишић, мср Маријана Јелисавчић Карановић, мср Маша Петровић, др Кристијан Олах, др Ана Козић, др Часлав Николић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 71/2024), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.

Уредништво Зборника Матице српске за сценске уметности и музику радило је у следећем саставу: др Живко Поповић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Зоран Ђерић, др Каталин Каич, др Зоран Максимовић (секретар Одељења Матице српске за сценске уметности и музику ), др Ивана Перковић, др Ира Продановић Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска).

Садржај свеске бр. 71 чине студије, чланци, расправе (5 радова), темат на енглеском језику: Insights from the Demusis project (уводник и 3 рада) сећања, грађа, прилози (4 рада), In Memoriam (1 рад) прикази (5 радова), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар, Упутство за ауторе и Списак рецензената.

У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Маријане В. Прпа Финк, Драгане П. Стојановић-Новичић, Иване С. Весић, коауторски рад Милоша М. Маринковића и др Вање М. Грбовић, као и рад Горана Т. Гаврића. у ТЕМАТУ: INSIGHTS FROM THE DEMUSIS PROJECT објављен је уводник Иване Б. Перковић као и њен коауторски рад са Биљаном Љ. Мандић, затим радови Лине Навикаите-Мартинели (Lina Navickaitė-Martinelli) и Пола Кранена (Paul Craenen). У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављени су радови Иване Илић Киш, Каталин Каич, Теодоре Н. Трајковић и Магдалини Калопана (Magdalini Kalopana). У рубрици Im Memoriam, објављен је текст Маријане Н. Кокановић Марковић, у знак сећања на проф. др Даницу Петровић. У рубрици ПРИКАЗИ објављени су текстови Свенке Л. Савић, Светлане Е. Томић, Милана Б. Радоичића, Вукашина Г. Марића и Марије Адамов.

Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а може се погледати и на следећем линку.

Објављен је априлски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 515, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Томислава Маринковића, Верољуба Вукашиновића, Милана Р. Симића, Александра Гајића и Андреје Врањеша, те преводи прозе Лине Меруане и Георгија Зотова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Милене Кулић о драмском опусу Слободана Селенића и Миодрага Булатовића, Иване Нешовановић о Ивану В. Лалићу, Вање Ракић о „Времену смрти” Добрице Ћосића и Лазара Букве о Иви Андрићу. Тема рубрике „Сведочанства” је светосавска беседа Драгише Бојовића, беседа Виктора Савића о Ђури Даничићу изговорена на Свечаној седници Матице српске, као и Змајева награда Матице српске кроз беседе добитника Томислава Маринковића и Верољуба Вукашиновића, те критички осврт на награђене поетске збирке који потписује Саша Радојчић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Ленка Настасић, Бојан Рајевић, Александра Матић, Урош Ђурковић, Павле Зељић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка