У уторак, 12. 11. у 19h, у пуној Свечаној сали Матице српске, одржана je промоција књиге „Пучини и његове херионе” ауторке проф. др Милице Стојадиновић, доктора театрологије, оперске првакиње и професорке на Академији уметности у Новом Саду. Ауторка у овој студији указује на посебну пажњу коју је Ђакомо Пучини (1858–1924), до наших дана најизвођенији писац опера, поклонио женским протагонисткињама. Лично тумачећи ликове многих од његових хероина, као водећи сопран, Милица Стојадиновић пружа јединствен увид који комбинује научно истраживање и више од четврт века дуго искуство на „даскама које живот значе”. Сви који су о књизи говорили ову двоструку перспективу истакли су као драгоцену оригиналност. То су, поред ауторке, били секретар Одељења за сценске уметности и музику др Зоран Максимовић, проф. др Ира Проданов Крајишник и проф. др Живко Поповић, један од рецензената књиге и ментор дисертације по којој је настала.

У музичком делу програма, наступили су студенти соло певања из класе проф. др Милице Стојадиновић и показали велико умеће које је посведочило не само о таленту сваког од њих, већ и о успеху педагошког рада др Стојадиновић. Певали су арије из Пучинијевих опера. Ања Радовић отпевала је „Non ti scordar di me” у улози Ане из опере Вилe. Из опере Боеми чули смо Ђурђицу Бабић у улози Мими и Андријану Петровски у улози Мизете. Милутин Јоцић је у улози Франка из опере Едгар отпевао арију „Questo amor, vergogna mia”, а Никола Баста представио се публици као Ђани Скики, насловни лик трећег дела Пучинијевог Триптиха. Александра Ушумовић као Флорија Тоска отпевала је арију „Vissi d’arte” из Тоске. Изврсну клавирску пратњу солистима је пружила Маја Грујић, којој није било тешко да одвоји време за наступ у Матици српској, иако је одатле директно продужила на други концерт. На крају је публика имала задовољство да погледа снимак примадоне проф. др Милице Стојадиновић у улози Ћо-Ћо сан, хероине опере Мадам Батерфлај. Читава је промоција протекла у духу присности, професионалности и љубави према уметности, која је одликовала све учеснике и оставила изузетан утисак на публику. У бројне похвале које смо чули о књизи можете се уверити и сами, уколико је набавите путем наруџбенице на сајту Матице српске, или личним доласком у наше просторије, сваког радног дана од 8h до 14h. Снимак промоције емитован је уживо и може се погледати на следећем линку.

У Матици српској, у петак 15. новембра 2024. године са почетком у 12 часова и 15 минута, одржано је предавање „Дијалектика духовности и етички императив”. Предавање је одржао др Џернаил Ананд из Чандигара (Индија), председник Међународне академије етике.

Др Џернаил Синг Ананд, председник Међународне академије за етику, аутор је 170 књига о енглеској поезији, укључујући књиге из области белетристике, публицистике, филозофије и духовности. Недавно му је Академија филозофских уметности и наука у Барију доделила награду „Сенека” (Италија, 19.10.2024.). Добитник је и „Повеље Мораве”, велике награде Удружења књижевника Србије у Београду, а име му је уклесано на Песничкој стени у Србији. Почасни је доктор филозофије (Honoris Causa) на Универзитету за инжењерство и менаџмент, Џајпур. Његове најпопуларније књиге су „Лустус: Принц таме” (први еп из трилогије „Махкал”) и „Philosophia de Anand”, дело у десет томова из области филозофије.

Др Ананд је говорио о четири принципа духовности у хиндуизму: Дарма (праведност); Арта (просперитет, економске вредности); Кама (задовољство, љубав, психолошке вредности); и Мокша (ослобођење, духовне вредности, самоспознаја итд.). Мокша значи спасење из овоземаљског циклуса живота и смрти, што је могуће само са добром кармом.

Поздравне речи гостима и публици упутили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Маја Херман Секулић, потпредседница Међународне етичке академије.

Предавање је одржано наенглеском језику, уз обезбеђен превод, а можете га погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У петак, 15. новембра 2024. године у Свечаној сали Матице српске одржан је трећи научни скуп „Породица Дунђерски – грађанска култура српске Војводине”. У интердисциплинарном научном скупу учествовали су: др Јована Касаш: Дунђерске – жене хуманитарке, др Весна Димитријевић: Учешће Лазара и Гедеона Дунђерског у политичком животу, Вера Коњовић: Име које није на продају – Сећање на Теодору и Душана Дунђерски, мр Павле Б. Орбовић: Поседи породице Дунђерски под ударом аграрне реформе после Другог светског рата, др Јелена Веселинов: Право и правда у случају Хотел Лазара Дунђерског, др Слобода Мидоровић: Два таласа национализације имовине Ђоке Дунђерског и ограничени домашај реституције, др Милан Мицић: Задужбинско имање Богдана Дунђерског (1944-1946) и мср Ивона Кнежевић: Дворци породице Дунђерски – заштићена културна добра.

Оправдано су били одсутни проф. др Ференц Немет: Допринос др Гедеона Дунђерског развоју авијатике у Краљевини СХС, проф. др Аница Драганић и доц. др Мариа Силађи: Пивара Лазара Дунђерског у Чибу и мр Зоран Суботички: Лаза Костић и породица Дунђерски.

Овај трећи по реду научни скуп, имао је за циљ да се на једном месту скупе релевантна сазнања о породици Дунђерски из различитих научних дисциплина попут права, историје, историографије и драгоцених личних сећања. Планирано је објављивање зборника радова са научног скупа са којим би се досадашњи корпус о породици Дунђерски додатно обогатио и употпунио издавачку делатност Матице српске.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да до 15. децембра пошаљу књиге поезије објављене у 2024. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“ или за Милену Кулић) и тако предложе своје наслове.

У среду, 13. новембра 2024. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност „Његошев дан у Матици српској“ и научни скуп „Његош и Летопис Матице српске“, поводом два века постојања „Летописа Матице српске“, у организацији Његошевог одбора Матице српске. Поздравну реч одржао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић), председник Његошевог одбора. Академик Миро Вуксановић изложио је рад под насловом „Скупљање кошчица Његошевих“, проф. др Горан Максимовић изложио је рад „О Његошевом дјелу и Његошу у Летопису Матице српске“, а проф. др Радослав Ераковић излагао је на тему „Скице за портрет деветнаестовековног читаоца ‘једне руске књиге о српском песнику’“. О Његошевом зборнику бр. 5 говорио је проф. др Душко Певуља. Скупу су председавали академик Миро Вуксановић и академик Јасмина Грковић-Мејџор.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 12. новембра 2024. године, у Малој сали Матице српске одржано је представљање зборника радова „Свети Сава и Доментијан“ и „Многолетна писања сабрасмо у једно“ (тематски зборник посвећен проф. др Драгиши Бојовићу) у издању Центра за црквене студије. О делатности и резултатима Центра за црквене студије, Међународног центра за православне студије и Центра за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу, а поводом најновијих издања, говорили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, проф. др Светлана Томин, проф. др Борис Стојковски и проф. др Драгиша Бојовић. Програм је водила мср Милена Кулић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак 8. новембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је свечаност уручења Награде „Љубомир Стојановић” и диплома са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика за школску 2023/2024. У уметничком делу програма учестовао је хор Гимназије „Јован Јовановић Змај” из Новог Сада, под диригентском управом Јована Травице. Програм је водила проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик.

Овогодишњи добитници награде „Љубомир Стојановић” су Ксенија Стаменковић (прва награда за рад „Структурне, семантичке и прагматичке особености вишезначних двоклаузалних асиндетских реченица у српском језику”), Сања Шаровић (друга награда за рад „Семантичке категорије простора и времена у фразеолошким јединицама народних говора Црне Горе (лексичка и лексичко-семантичка перспектива)”), Катарина Ољача (трећа награда за рад „Колокације с придевом слободан и његовим контекстуалним синонимима: самосталан, независан, празан”), и Николина Јањић (трећа награда за рад „Исказивање темпоралног и каузалног значења у научним текстовима из области лингвистике”). Награде су уручили чланови жирија проф. др Наташа Киш, проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић.

Дипломе са Републичког такмичења из Српског као нематерњег језика уручиле су проф. др Исидора Бјелаковић и мр Ивана Ћелић, стручни сарадник Матице српске и члан Организационог одбора Такмичења. На Републичком такмичењу из Српског као нематерњег, које је одржано у ОШ „Херој Јанко Чмелик” у Старој Пазови, 26. маја 2024, учествовало је укупно 198 ученика (од 221 пласираних) 7. и 8. разреда основних школа, који уче српски као нематерњи језик по А и Б програму. Ученици су дошли из различитих округа Републике Србије: Севернобачког, Западнобачког, Јужнобачког, Сремског, Севернобанатског, Средњебанастког, Јужнобанатског и Рашког. Дипломе је освојило укупно 44 ученика: прво место – пет, друго место – 17, треће место 22 ученика.

Након доделе награда, сви награђени студенти, ученици, професори и гости имали су прилику да организовано посете Галерију Матице српске и виде њену нову сталну поставку слика „Ревизија колекције Галерије Матице српске”. Свечаност уручења награда и диплома је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.