2.2.2015-6У четвртак, 7. јула Матицу српску су посетиле чланице Кола српских сестара Епархије бачке. Након традиционалног постављања Ивањданског венчића на здање Матице српске чланице Кола српских сестара Епархије бачке је примила управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов. На састанку је разговарано о пројектима Кола српских сестара у протеклој години и активностима на обележавању тридесетогодишњице од обнављања рада овог удружења. Председница Кола српских сестара Епархије бачке госпођа Светлана Прокић предала је извештај о раду удружења и изнела планове за рад у наредној години.

 2.2.2015-6

У просторијама Матице српске, 29. јуна је одржан први састанак Омладинског одбора Матице српске, основаног почетком јуна ове године. Седницу су водили др Јелена Марићевић Балаћ (председник), мср Немања Рајак (потпредседник) и мср Растко Лончар (секретар), а присуствовали су чланови новооснованог подмлатка Матице српске: др Александра Цолић Јовановић, др Рајко Петровић, мср Марина Шафер, мср Милена Кулић, мср Марко Тошовић и Вукашин Марић.

Окупљене је, на почетку, поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, пожелевши младима срећу у раду, а изразивши поверење у активности Омладинског одбора, које ће почети да се реализују од јесени 2022. године.

На састанку, чланови Oдбора су изнели своје ставове и гледишта по питању активности планираних за следећих годину дана, као и предлоге и разматрања најбољих начина да се глас младих научника – сада и институционално подржаних – чује у оном маниру који ће бити препознатљив и прихватљив младим нараштајима.

Атмосфера је протекла у колегијалном размењивању и унапређивању предложених идеја, направљени су нацрти пројеката за следеће две године. Млади научници су са ентузијазмом, након тросатног састанка, изашли из зграде Матице српске која је – идући у сусрет обележавању два века постојања – одлучила да и институционално подржи глас младих, отворивши своја врата нараштајима на којима остаје наслеђе српске културе.

 2.2.2015-6У среду, 29. јуна 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција зборника радова „Положај српскога језика у савременом друштву: изазови, проблеми, решења“. Зборник је објављен у суиздаваштву Матице српске и Одбора за стандардизацију, као резултат скупа који је одржан 3. јула 2021. године. Бројне присутне поздравили су проф. др Драган Станић, председник Матице српске и проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. О зборнику су говорили проф. др Исидора Бјелаковић (један од приређивача зборника), проф. др Јелена Редли и проф. др Срђан Шљукић.

Зборник радова је доступан и у електронској форми и може се прочитати овде. Догађај је снимљен и снимак је доступан у видео-архиви Матице српске.

 2.2.2015-6У четвртак 30. јуна 2022. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2021. годину. Жири у саставу проф. др Мира Радојевић (председник), проф. др Бранко Бешлин, др Драган Богетић, научни саветник, проф. др Смиља Марјановић Душанић и др Љубодраг Ристић, виши научни сарадник, једногласно је донео одлуку да награду додели др Игору Вукадиновићу, научном сараднику Балканолошког, за књигу „Аутономија Косова и Метохије у Србији (1945‒1969” (Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт, Београд, 2021).

Проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитнику. О одлуци жирија и награђеној књизи говорила је проф. др Мира Радојевић. На крају програма присутнима се обратио и добитник. Програм је водила Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске.

 2.2.2015-6Реализацију награде помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику.

Додела је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Матица српска и Институт за европске студије, у среду 29. јуна 2022. године у Матици српској, организовали су предавање „Нацистичка борба против епидемија, 1933‒1945: Идеологије, пракса и жртве” проф. др Пола Џулијана Вајндлинга, професора на Универзитету у Окфорд Брукс, Уједињено Краљевство.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, поздравио је присутну публику, а госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије.

Професор Вајндрлинг осврнуо се на период од 1933. до 1945. године, када је немачка медицина била изобличена расном идеологијом и праксом. Навео је потресне податке о докторима који су вршили експерименте и окрутна истраживања над Јеврејима, Ромима и Синтима у име нацистичке пропаганде. Почетком Другог светског рата, порастао је и број истраживања и експримената, при чему се појава боелсти попут тифуса, користила за отпочињање гетоизације. Присилна истраживања у периоду 1933‒145 обухватила су преко 28.267 жртава, а интензивирана су од 1940, при чему је 11.454 људи преживело, често са тешким последицама по здравље.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила публика.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

 2.2.2015-6У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 29. јуна 2022. године, приређен је концерт под називом „Клавирски трио у руској музици 20. века“. Наступали су: Катарина Милутиновић, виолина, Владимир Павловић, виолончело, Јелена Ђајић Левајац, клавир. Изведене су композиције Дмитрија Шостаковича и Бориса Чајковског. Композиција Бориса Чајковског која је написана 1953. године премијерно изведена у нашој земљи. Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла да прати и на YouTube каналу Матице српске.

 2.2.2015-6У Матици српској, у уторак, 28. јуна 2022. године, уручене су награде из задужбинских фондова Матице српске. Сваке године о Видовдану у сећање на своје задужбинаре, Матица окупља најбоље студенте и ђаке, које су предложиле њихове школе и факултети. На овај начин одржава се континуитет бриге о најбољим ђацима и студентима који ће у будућности бити важан део развоја нашег друштва. Добитнике су поздравили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и мср Ивона Кнежевић, помоћник управника послова Матице српске, и уручили им дипломе и пригодне поклоне.

Из задужбинске имовине Матице српске у прошлости су финансирани ђаци и студенти у складу са вољом оснивача задужбина. Национализацијом и другим актима државе одузета је имовина задужбинама Матице српске, па овакав вид помоћи више није могућ. Матица српска је у поступку реституције тражила повраћај задужбинске имовине и надамо се да ће, када имовина буде враћена, бити настављена традиција остваривања циљева стипендијских задужбина у пуном обиму.

Списак овогодишњих добитника можете погледати овде.

 2.2.2015-6На Видовдан, 28. јуна, у новосадском Српском народном позоришту, на сцени Пера Добриновић, а у организацији Матице српске, Покрајинске владе, као и родољубивих српских интелектуалаца, одржан је концерт Павлине Радовановић из Ораховца. Павлина Радовановић, девојчица коју смо заволели због њених емотивних интерпретација етно песама, својим гласом сведочи присуство и одрастање деце не само у Ораховцу и Великој Хочи, већ деце широм Косова и Метохије.

 2.2.2015-6Концерт је био добротворног карактера и за циљ је имао прикупљање донација за осликавање Цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу. Стихове „Запис на косовском мраморном стубу“ деспота Стефана Лазаревића казивала је др Исидора Поповић, а својеврсну химну „Догодине у Призрену“ извео је састав Београдски синдикат. Овај изузетан музички догађај увеличали су својим наступом Никола Анастасијевић на хармоници, Андрија Крстић на удараљкама, као и група Фенечки бисери.

 2.2.2015-6Одржавање концерта помогли су Покрајинска влада, Српско народно позориште, Фондацији Срби за Србе, Отаџбински покрет, а идејни творци били су проф. др Милош Ковић и др Миша Ђурковић. Концерт је одржан с благословом Њихових преосвештенстава епископа бачког господина др Иринеја и епископа рашко-призренског Теодосија.

 2.2.2015-6У оквиру Одељења за сценске уметности и музику, објављена је књига проф. др Петра Марјановића „Театролошке теме и коментари” Ова књига обухвата драгоцене анализе из области историје српског позоришта почевши од најзначајнијег драмског ствараоца Јована Стерије Поповића и његове највредније комедије „Кир Јања”. Аутор посвећује своје анализе не само главном лику његове комедије већ и значајним глумачким тумачењима тог лика у историји српског позоришта. Профсор Марјановић нам нуди врло прецизне анализе, засноване на театролошким принципима, користећи позоришна и писана документа и постојећу ауторску документацију својих претходника, стварајући на тај начин једну сложену и свеобухватну слику о глумачким дометима у тумачењу лика Кир Јање.

Потом се анализира однос Лазе Костића према глуми и глумцима, при чему се користе разни коментари у вези с том темом.

Аутор наставља својим запажањима о три српске комедије с краја 19. века: „Адам и берберин, први људи” Јакова Игњатовића, „Подвала” Милована Глишића и „Ново доба” Милутина Илића. Стеријиним и њиховим комедијама Марјановић гради прелазни мост према анализама потоњих драмских стваралаца и позоришног уметничког успона у историји српског позоришта. Значајан допринос његовој анализи историје српског позоришта представља период од 1903. до 1914. године. Централно место припада Браниславу Нушићу и његовом великом опусу са легендарним ликовима из његових познатих комедија. Комедиографски ланац почиње Стеријом, затим следи неколико аутора пре Нушића као најзначајнијег аутора а наставља се Душаном Ковачевићем и анализама паралела између Нушићевог и Ковачевићевог дела.

Занимљиво посматрање представља неизбежна дилема око текста драме и текста саме представе. Реч је о поштовању ауторовог текста и његовог сценског прилагођавања, односно врстама односа редитеља па и глумаца према тексту.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, најзначајнијег аутора савременог српског позоришта, привлачила је пажњу разних тумача па и аутора књиге.

Занимљиво је ауторово надахнуто предавање без бележака о проблему позоришта и публике, овде пренето на основу сопствених сећања.

Важно место у књизи заузима ауторов опис монографије о Дејану Мијачу, нашем истакнутом редитељу великог броја представа на нашим важним позоришним сценама.
На крају ове драгоцене књиге налази се „Беседа о ћутању” Предрага Бајчетића за коју аутор сматра да представља велики домет српске театрологије.

 2.2.2015-6Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 198, књ. 509, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Илије Лакушића, Благоја Баковића, Анђелка Анушића, Мирољуба Тодоровића, Мирјане Булатовић, Миливоја Анђелковића, Роберта Кроуча и Бориса Гамалеје. Рубрика „Есеји” доноси текстове Радмила Маројевића о Његошу, Марије Живковић о поезији Душана Васиљева, те Тање Цветковић о Роберту Кроучу. Тема рубрике „Сведочанства” је стваралаштво Петера Хандкеа, а текстове потписују: Јован Делић, Иван Негришорац и Владан Бајчета. Рубрика „Поводи” посвећена је Аници Савић Ребац кроз прилоге Зорице Хаџић и Јелене Марићевић Балаћ. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Нина Стокић, Лазар Буква, Марија Јефтимијевић Михајловић, Милуника Митровић, Ленка Настасић и Лазар Букумировић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка