2.2.2015-6Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 200, књ. 513, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Мира Вуксановића, Живојина Ракочевића, Милице Бакрач, Јелене Гавриловић и Немање Рајака, те преводи поезије Уроша Зупана, Елизабете I и Мери Стјуарт. Рубрика „Есеји” доноси текстове Драгише Бојовића о Владици Николају, Гордане Покрајац о Игњату Ђурђевићу и превод текста Магдалене Машкјевич о редефинисању канона и универзалном смислу поезије земаља Медитерана. Тема рубрике „Сведочанства” су текст „Матица српска јуче, данас, сутра” Ивана Негришорца, дневнички записи Славка Гордића и Павла Угринова, те прилог Јована Делића о Ђорђу Нешићу, добитнику награде „Бранко Ћопић”. Рубрика „Поводи” посвећена је Сабраним делима Мира Вуксановића кроз текстове Љиљане Пешикан-Љуштановић, Горане Раичевић, Мине Ђурић, Бранка Вранеша, Јелене Марићевић Балаћ, те Радоја Фемића и Александра Ћуковића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Милица Јефтимијевић Лилић, Нина Стокић, Емилија Поповић, Јелена Зеленовић, Луна Градиншћак и Ленка Настасић. У рубрици „Из света”, Предраг Шапоња прати актуелна дешавања на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

 2.2.2015-6У оквиру пројекта Матица српска: у сусрет публици, који Матица српска реализује у сарадњи са мрежом културних станица, у четвртак 20. јуна са почетком у 19 часова, у Културној станици „Барка” на Клиси одржано је предавање о Аници Савић Ребац, једној од најобразованијих жена ХХ века. О значају породице Милана Савића, Аничиног оца који је обележио велики део њеног живота, за развој Матице српске и Летописа Матице српске крајем XIX и у првој половини XX века, њеном песничком и есејистичком делу, љубавима, те научним и књижевним интересовањима говориле су: мср Сања Перић, докторанд на Одсеку за српску књижевност Филозофског Факултета у Новом Саду, и др Светлана Милашиновић, секретар Редакције Летописа Матице српске.

 2.2.2015-6У среду, 19. јуна 2024. године у 19 часова, у свечаној сали Матице српске представљене су две књиге које је издао Општински одбор Српског просветно-културног друштва ,,Просвјета“ Гацко. Тим поводом било је речи о делу „Знаменити Херцеговци кроз историју“, које представља зборник радова са научног скупа историчара „Ћоровићеви сусрети 2023. године”, као и о „Монографији рудника и термоелектране Гацко”. Овај догађај одржан је у сарадњи Матице српске са Удружењем Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Видак Тодоровић, члан Извршног одбора Удружења Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. У име издавача, обратио се Драгутин Драго Паповић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета“ Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“. Он је изнео историјат Одбора „Просвјете“ у Гацком као и преглед активности овог друштва у последњих годину дана. Своје утиске о књизи „Знаменити Херцеговци кроз историју“ говорио је др Милан Мицић, који је представио ауторе и обрађене теме у овом зборнику. Професор Радомир Вучковић, члан Одбора СПКД ,,Просвјета“ Гацко и Друштва за очување села „Земљом херцеговом“, као уредник представљених издања, осврнуо се на лик и дело Саве Владиславића и детаљније говорио о „Монографији рудника и термоелектране Гацко” која је написана поводом 70 година производње угља и 40 година производње електричне енергије у Гацком.

Овај догађај помогло је Удружење Срба Херцeговаца и пријатеља у Србији. Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

 2.2.2015-6„Synaxa” је научни часопис на чијим се страницама аутори труде да допринесу објашњењу (и разумевању) појава и процеса дугог трајања, структурног карактера и стратешке специфичне тежине. Часопис подржава и подстиче транс- или постдисциплинарни (проблемски), а не уски специјалистички приступ; те представља (Европи и) свету највиша достигнућа наше научне продукције из друштвених и хуманистичких наука, информише о врхунским дометима нашег уметничког стваралаштва и указује на специфичности нашег културног обрасца.

У новом двоброју (12/13 – 2023) налазе се преведени текстови из области друштвено-хуманистичких наука и уметности које потписују: Бојан Јовић, Милош Ковић, Светлана Жунић и Љубиша Ракић, Татјана Катић, Ивана Б. Перковић, Зоран Чворовић, Александар Васић, као и приказ књиге „Портрет српског интелектуалца у доба просветитељства” (Владимир Симић, 2022) који је написала Александра Человски. Посебан сегмент овог двоброја јесте In memoriam Радивоју Довниковићу који је написао Ђорђе Матић.

Уредништво је радило у следећем саставу: Часлав Оцић (главни уредник), Борис Милосављевић, Душан Рњак, Катарина Томашевић (чланови), Јована Трбојевић Јоцић (секретар Уредништва).
Преводилац: Ана Селић
Лектор: Ана Селић
Технички уредник: Вукица Туцаков
Дизајн корица: Атила Капитањи
Електронско издање новог броја можете погледати овде.

 2.2.2015-6Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary Links of Matica srpska” (12-13/2023) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Бранка Ћопића, Радомира Андрића, Горана Петровића и Миодрага Раичевића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Јована Делића о Андрићу и Гоји, те Горане Раичевић о Милошу Црњанском. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је тексту „Кратка историја спина” Слободана Рељића, „Змајевој награди Матице српске” и њеном добитнику Миодрагу Раичевићу кроз прилог Јована Делића и беседу лауерата, те књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Горану Петровићу кроз текстове: Младена Шукала, Јелене Марићевић Балаћ, Мине Ђурић и Биљане Турањанин Николопулос. Стална рубрика „Критика” („Book Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Сара Здравковић, Славко Гордић, Ненад Станојевић, Владимир Гвозден, Јелена Марићевић Балаћ, Дана Хучкова и Бранислава Дилпарић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Персида Бошковић, Иван Филиповић, Љубица Јанков, Оливера Кривошић, Новица Петровић, Драган Пурешић, Милана Тодоресков и Јована Стокић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 2.2.2015-6У среду 12. јуна 2024. године у Свечаној сали Матице српске, одржано је предавање „Природни циклуси, равнотежа и човек”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, након чега је уводну реч дао проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине, биоекономија и анализа могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини”.

Предавање је одржао проф. др Александар Петровић, са Универзитета у Београду, Филолошког факултета.
Предавање је било посвећено трагању за повезаношћу природних циклуса небеске механике с антрополошким и историјским ритмовима. Проф. Петровић се осврнуо на Миланковићеве циклусе који су егзактно, кроз борбу супротности хладних и топлих доба, осунчавања и затамњења, показали сагласност астрономске и земаљске динамике. Небеска механика и њена игра небеских тела, вечни плес симетрије и хармоније, савршени покретач живота, од пресудног је утицаја на природну средину и промене услова живота.

Истакао је да култивисање човека кроз схватање повезаности свих циклуса почива на схватању односа који владају на небу и усклађивању живота у свету с космичким токовима. Круг је основни облик из кога настаје култура. И астрономија, као и пољопривреда имају смисла тек на основу схваћених циклуса који космичко време хармонизују с људским. Изван циклуса у било ком смислу нема идентитета, јер само у кругу почетак и крај су исто док њихова разлика ствара ефемерне слике историјског времена. У прстену догађања човек се налази у средишту промена, заокружује их у свести, огледа се и повезује с њима, схвата их као поредак и налази себе у природи ствари.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.