У понедељак, 20. децембра, у Свечаној сали Матице српске, у организацији Одељења за књижевност и језик, одржан је научни скуп „Ђорђе Натошевић у свом и нашем времену“. Скуп је отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Поздравну реч присутнима упутио је и проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Радни део скупа састојао се од две сесије, у оквиру којих је представљено 15 радова из неколико научних дисциплина, пре свега историје, књижевности, педагогије и историје језика. Своје радове на скупу изложили су: Горан Васин, Ненад Нинковић, Светлана Лазић, Александра Илић Рајковић, Зорослав Спевак, Милена Зорић, Зоран Милошевић, Иван Негришорац, Душан Иванић, Јован Делић, Татјана Јовићевић, Гордана Ђилас, Александар Милановић, Зорица Хаџић и Исидора Бјелаковић.

Учесници скупа су сагледали стваралаштво и живот Ђорђа Натошевића из најразличитијих аспеката – његов педагошки рад, историјски контекст у којем је стасавао и радио, његово дело са историјско-књижевне перспективе, али и из домена језика којим се служио. У току следеће године биће објављен зборник радова са овог скупа. На скупу је изложена и електронска изложба „Ђорђе Натошевић – одабране архивалије из збирке Рукописног одељења Матице српске“ (аутор: виши архивиста мср Александра Јовановић).

Реализацију овог догађаја помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 17. децембра 2021. године, у Амбасади Републике Србије у Јапану одржан је културни догађај „Јован Дучић – грађанин света“. Програм је организован поводом обележавања 150 година од рођења песника, дипломате и академика Јована Дучића. Програм су отворили амбасадор Републике Србије госпођа Александра Ковач и амбасадор Босне и Херцеговине господин Синиша Берјан. Поздравне речи одржали су и проф. др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском, господин Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, и госпођа Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине у Требињу.

У програму је учествовала и Матица српска са два предавања о Јовану Дучићу. Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, у онлине укључењу одржао је предавање под насловом о поезији Јована Дучића и доминантним темама у њој.

Проф. др Горана Раичевић, члан Одбора Одељења за књижевност и језик, одржала је предавање о лику и делу Јована Дучића, наглашавајући да су осећања попут туге и среће у његовом делу проистекла из њега самог.

Овим програмом Матица српска је заокружила обележавање годишњице рођења српског песника, које је започела научно-стручним скупом који је одржан у октобру 2021. године у Новом Саду и Требињу.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Зорана Костића, Славомира Гвозденовића, Драгомира Дујмова, Јадранке Миленковић, Јоана Бабе и Леополда Лахоле. Рубрика „Есеји” доноси текстове Богољуба Шијаковића о егзистенцијалној топографији наде и Дејана Ајдачића о романима Јурија Виничука и Новака Килибарде. Теме рубрике „Сведочанства” су прозна размишљања Славка Гордића и Весне Берић Ђукић. Рубрика „Поводи” посвећена је Јовану Дучићу кроз текстове Ивана Негришорца и Мира Вуксановића, Александру Блоку о којем пише Радмило Маројевић и Марселу Прусту коме се у свом тексту посветио Душан Пајин. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Анђелко Анушић, Владислава Гордић Петковић, Јана Алексић, Ненад Станојевић, Јелена Марићевић Балаћ, Милуника Митровић, Владимир Б. Перић и Зорица Младеновић. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У петак, 17. децембра 2021. године, у Матици српској, у организацији Матичиног Крајишког одбора, одржан је научни скуп „Колонизација војвођанских области (1921–1941)”.

Поздравну реч присутнима упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Радни део скупа састојао се од четири сесије у оквиру којих је представљено 18 радова из неколико научних дисциплина, пре свега из историје, али и фолклористике, музеологије, књижевне и културне историје. Циљеви скупа, као и будућег зборника радова, су да се излагањем прегледних и синтетичких чланака анализира и опише међуратна колонизација војвођанских простора и јасније сагледају сложени процеси који су пратили овај значајан историјски догађај. Своје радове на скупу изложили су: проф. др Горан Васин, проф. др Бошко Бранковић, проф. др Слободан Бјелица, др Предраг Вајагић, проф. др Саша Марковић, др Гојко Маловић, др Милан Мицић, др Мара Шовљаков, Зоран Вељановић, доц. др Растислав Стојсављевић, Душан Гутеша, проф. др Ференц Немет, проф. др Мирча Маран, Јарослав Микловиц, Анђелко Анушић, мср Срђан Сивчев, мср Димитрије Михајловић и Богдан Шекарић. Чланови Организационог одбора били су: проф. др Драган Станић, председник, проф. др Душан Иванић, др Милан Мицић, проф. др Мира Радојевић.

Учесници скупа су искористили прилику да у паузи свог рада у Музеју Војводине посете изложбу „Стрма равница – сто година од колонизације Војводине 1921. године“.

Реализацију овог догађаја помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 16. децембра 2021. године у 12 часова, у Матици српској одржана је свечана академија поводом обележавања стогодишњице колонизације војвођанских области (1921–1941). Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Пригодну беседу одржао је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и њој указао на значај сеоба и колонизације између два светска рата. Др Мицић је истакао да су колонисти у војвођанским областима били добровољци српске војске пореклом, пре свега, из Аустроугарске, потом оптанти који су се определили да живот наставе у својој националној држави, као и Срби из Баната. Ови људи су својом огромном енергијом помогли да се створи Југославија, а потом су стварали око 200 насеља у којима су услови за живот били изузетно тешки, али су ова села шредстављала симболе нове државе и промена које су уследиле.

У уметничком делу програма учествовала је женска певачка група „Вретено“ из Банатског Карађорђева и Александрова, два највећа колонистичка насеља у Краљевини Југославији. Девојке из ове групе извеле су три музичке нумере с подручја Купреса, Босанске крајине и Лике. Програм је водила и стихове („Молитва заспалом Господу“ А. Чарнојевића, одломак из друге књиге „Сеоба“ М. Црњанског, „Пјесна на инсурекцију Сербијанов“ Д. Обрадовића) казивала др Исидора Поповић. Током рецитовања последње песме на чувене Доситејеве стихове композицију на дувачким инструментима извели су ученици Музичке школе „Стеван Мокрањац“ из Пожаревца што су присутни могли да прате преко видео бима.

Реализацију ове свечаности помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У уторак, 14. децембара 2021. године у Матици српској одржано је последње предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему”. Предавање „Иконе Милице Деспине Бранковић” одржала је проф. др Јелена Ердељан, са Филозофског факултета у Београду, Одсек за историју уметности. Присутне госте и публику поздравила је др Светлана Милашиновић, секретар редакције „Летописа Матице српске”.

Проф. др Ердељан је отворила предавање разматрањем питања породице Бранковић као ктирора, а посебно жена из династије Бранковић, истакнутих ктиторки које су спајале различите културне и политичке ентитете и биле заслужне за преношење српске традиције у друге средине. Посебан осврт проф. Ердељан дала је на две иконе Милице Деспине Бранковић: „Свети Симеон и „Свети Сава” (1522) и „Скидање с крста” (1522).

Реализацију програма помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 16. децембра 2021. године, у Јавној библиотеци „Данило Киш” у Врбасу представљен је „Летопис Матице српске”, најстарији живи књижевни часопис у Европи који у континуитету, уз мање прекиде условљене историјским превирањима, излази од 1824. године. О историјату, темема и уређивачкој концепцији „Летописа” говорили су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Ђорђо Сладоје, песник и главни уредник, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, песник и члан Уредништва. Програм је водио Бранислав Зубовић.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 15децембра 2021. године, без присуства публике, приређен је концерт пијанисте Андреја Цинцаревића. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутила је Марта Тишма, уредник Музичких вечери Матице српске. Изведена су дела Едварда Грига, Јозефа Хајдна, Сергеја Рахмањинова и Петра Иљича Чајковског.

Директан пренос програма публика је могла да прати на YouTube каналу Матице српске.

У среду, 15. децембра 2021. године, Матицу српску је посетио др Милорад Марјановић, директор Завода за уџбенике. Госта је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Потписан је уговор о наставку сарадње Матице српске и Завода за уџбенике и разговарало се о могућностима сарадње у будућности.

У понедељак, 13. децембра 2021. године, у Свечаној сали Матице српске представљена је Едиција „Прва књига Матице српске“ за 2021. годину. Поздравну реч одржао је председник Матице српске проф. др Драган Станић. Представљене су књиге Иване Пантелић „Чамци за птице“, Лазара Букумировића „Уџбеник свакодневице“, Саре Мајсторовић „Сребрне шуме“ и Милице Софинкић „Црњански – на међи властитог и страног“. О објављеним књигама говорили су Фрања Петриновић, главни и одговорни уредник и Мирослав Алексић, члан Уредништва. Присутнима су се обратили и аутори. Програм је водила др Светлана Милашиновић. Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.