У Свечаној сали Матице српске, 22. новембра 2021. године, приређен је концерт и пригодни програм под називом „Гајде као чувари традиције”. Поздравне речи, пре почетка концерта, упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Уводну и завршну реч одржали су етномузиколози проф. др Димитрије Големовић и др Данка Лајић Михајловић, научни саветник. У музичком програму наступали су: Максим Мудринић, гајдаш; Петар Пејин, бас; Ђорђе Ланчушки, контра, Јован Паул, глумац; Зоран Богдановић, самица; Борислав Бирач, гајде, Станислава Ђорђевић, гајде; Филип Јовић Вујаковић, гајде, Вељко Љуштина, гајде.

Програм се одвијао уз ограничено присуство публике у складу са епидемиолошком ситуацијом.

Догађај се уживо емитоватовао с могућношћу одложеног гледања преко YouTube канала Матице српске.

У петак, 15. октобра, у Свечаној сали Матице српске одржан је научно-књижевни скуп о Јовану Дучићу. Програм је отворио председник Матице српске проф. др Драган Станић, подсећајући да је ова година изабрана као година у којој обележавамо годишњицу рођења Јована Дучића, иако за то нема поузданих доказа. Оваквим програмима се показује да је Дучићево дело заиста живо и да и данас одјекује на дубок и моћан начин. У програму су учествовали истраживачи који су изложили своје радове о Јовану Дучићу и песници који су својом поезијом успоставили дијалог са Дучићем. Своја истраживања изложили су: проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ, проф. др Владимир Гвозден, проф. др Јелена Новаковић, др Јелена Марићевић Балаћ, проф. др Зорица Хаџић, мср Растко Лончар, др Драган Хамовић, мср Милена Кулић и Иван Негришорац. Песнички дијалог за Јованом Дучићем успоставили су: Стеван Тонтић, Ђорђо Сладоје, Мирослав Алексић, Гордана Ђилас, Благоје Баковић, Драган Хамовић, Растко Лончар, Јелена Марићевић Балаћ и Иван Негришорац. Програм је водила др Исидора Поповић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У понедељак, 18. октобра, у Културном центру у Требињу одржан је научно-књижевни програм Матице српске у оквиру 54. Дучићевих вечери поезије. Програм су поздравили градоначелник Требиња господин Мирко Ћурић и председник Матице српске проф. др Драган Станић. Беседу о Јовану Дучићу под називом „Меша Селимовић и рецепција Јована Дучића после II светског рата“ одржао је потпредседник Матице српске проф. др Јован Делић, дописни члан САНУ. У песничком уздарју Јовану Дучићу посетиоци су имали прилику да чују поезију Ђорђа Сладоја, Мирослава Алексића, Гордане Ђилас, Благоја Баковића, Драгана Хамовића, Јелене Марићевић Балаћ, Растка Лончара и Ивана Негришорца.

Одржавање ових научно-књижевних програма омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Ови догађаји су уврштени на Унескову Листу годишњица.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2021. години (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

Студенти српске филологије и српске књижевности Филозофског факултета у Новом Саду су посетили Матицу српску у четвртак 18. новембра и петак 19. новембра 2021. године. О историјату најстарије српске, културне и научне институције говорили су им мр Драган Тубић и мр Александра Јовановић. О раду Одељења за књижевност и језик говорила је проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик, а о Рукописном одељењу и вредној рукописној грађи која се чува у Матици говорила је управница Рукописног одељења проф. др Зорица Хаџић.

Матицу српску су 15. новембра 2021. године посетили др Андреј Кузњецов професор Универзитета из Нижњег Новгорода, члан сарадник Матице српске и његова супруга др Артја Маслов. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић. Приликом сусрета разговарало се о наставку сарадње са Универзитетом у Нижњем Новгороду и о томе како би персонална сарадња у будућности могла да се одвија. Председнику Матице српске гости су уручили монографију „Нижњи Новгород 1221–2021“.

У четвртак, 18. новембра 2021. године у Матици српској одржано је друго предавање из циклуса предавања „Српски деспоти у Срему” која ће бити одржана током 2021. године. Тема предавања била је: „Претече српских деспота у Срему”, а предавач проф. др Ђура Харди, са Филозофског факултета у Новом Саду, Одсека за историју. Пристуну публику поздравио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Професор Харди говорио је о историјском контексту и деловању бана Белоша и краља Стефана Драгутина, који су представљали истакнуте претходнике потоњих српских деспота у Јужној угарској који су потицали из династије Бранковића.

Наредно предавање из циклуса „Српски деспоти у Срему” најављено је за 7. децембар 2021. године у 12 сати. Том приликом проф. др Светлана Томин одржаће предавање на тему: „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”.

Реализацију округлог стола помогла је Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Косовскометохијски одбор Матице српске организовао је прославу Јубилеја Призренске богословије – 150 година од оснивања, у Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 15. новембра 2021, у 19 часова.

На почетку програма „Химну Призренске богословијеˮ извели су: Душан Ковачевић, Марко Стриковић, Михајло Јовановић и Никола Радосављевић, некадашњи ученици Призренске богословије а данас студенти Богословског факултета у Београду. Након тога др Исидора Поповић рецитовала је песму Алексе Шантића „Призрене, стариˮ. Скуп је поздравио и о Богословији, Призрену и Косову и Метохији говорио председник Матице српске проф др. Драган Станић. О различитим периодима 150-огодишњег постојања и трајања Богословије говорили су др Александра Новаков, и то о османском периоду, и протојереј Дејан Крстић, професор Призренске богословије у Нишу, о периоду након пресељења Богословије у Ниш 1999. године. Трећи најављени говорник јеромонах Исидор Јагодић, заступник ректора Призренске богословије, није био у могућности да присуствује догађају. Др Павле Кондић, директор Архива Митрополије црногорско-приморске уручио је табло матураната Призренске богословије, који је као дар Призренској богословији завештао почивши митрополит Амфилохије Радовић. Др Исидора Поповић је, потом, казивала стихове Љубомира Симовића „Ходочашће Светоме Савиˮ. За крај програма музички састав „Београдски синдикатˮ отпевао је песму „Догодине у Призренуˮ.

У склопу програма посетиоци су имали прилику да погледају и ретоспективну изложбу „Јесен у Призрену, 2015–2021“ која је постављена у фоајеу Матице српске. Наиме, манастир Светих архангела код Призрена већ седам година окупља сликаре на Колонији „Јесен у Призрену“, коју организује Дом културе „Грачаницаˮ. Ликовна колонија у Призрену креативно је стваралачки одговор на разарање које се догодило 17. марта 2004. године. Суштина окупљања у Призрену је дубоко лични подстицај уметницима, ангажованост у сведочењу савременог тренутка и подршка угроженом културном благу овог града и простора Косова и Метохије. Догађају су присуствовали свештеници Епархије бачке, расељени Призренци из Београда, Бањалуке, Ниша, као и новосадска публика.

Свечаност је снимљена и може се погледати овде. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 197, књ. 508, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Пере Зупца, Гојка Челебића, Драгише Калезића, Милана Мицића, Бојана Кривокапића, Евгенија Михајловича Чиргина и Бурхана Сонмеза. Рубрика „Есеји” доноси текстове Уроша Ристановића о преводу Хорацијевих стихова Јована Хаџића, Милоша Михаиловића о Јеротеју Рачанину и Антонина Вацлавика о Томасу Ману и Ивану Буњину. Теме рубрике „Сведочанства” су прозна размишљања Мира Вуксановића и Милан Кашанин кроз призму Миливоја Ненина. Рубрика „Поводи” посвећена је Доситеју Обрадовићу кроз текстове Радослава Ераковића и Соње Розентал. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју пишу: Милица Ћуковић, Милан Громовић, Младен Весковић, Стеван Јовићевић, Будимир Алексић, Јелена Марићевић Балаћ, Сања Перић и Душица Шипка. У рубрици „Из света” Предраг Шапоња пише о актуелним дешавањима на светској књижевној и културној сцени.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У среду, 3. новембра 2021. године у Свечаној сали Матице српске, одржана је конференција за новинаре, где су најављени програми Матице српске који ће се одржати у наредном двомесечном периоду.

Проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истакао је да се програми и активности Матице српске одвијају, упркос епидемиолошкој ситуацију у Србији и свету, те најавио да ће уз поштовање свих прописаних епидемиолошких мера, Матица српска у наредном периоду реализовати неколико значајних програма.

У новембру ће се одржати манифестација „Дани Милоша Црњанског”, где ће бити додељена и награда „Бескрајни плави круг” за најбољи роман. Програм посвећен некадашњем председнику Матице српске, Ђорђу Натошевићу, биће, такође, одржан током новембра, као и два научна скупа која су резултат сарадње Матице српске са општинама Србобран и Жабаљ. Научни скуп посвећен породици Дунђерски, одржаће се 17. новембра у Србобрану, док ће се скуп о историји и култури општине Жабаљ одржати 25. новембра у Жабљу. У оквиру циклуса предавања „Српски деспоти у Срему”, проф. др Ђура Харди одржаће беседу на тему „Претече српских деспота у Срему” (18. новембар), док ће у децембру проф. др Светлана Томин учестовати са темом „Стaрoзaвeтни мoтиви у списимa o срeмским Брaнкoвићимa”, а проф. др Јелена Ердељан са темом „Иконе Милице Деспине Бранковић”.

Почетак децембра обележиће одржавање 21. Научне конференције (1–3. децембра 2021), у организацији Европске асоцијације за хемију животне средине и Српског хемијског друштва, а уз подршку Матице српске. Представницима медија том приликом обратили су се проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске; проф. др Бранимир Јованчићевић, председник Организационог одбора научног скупа и проф. др Душан Сладић, председник Српског хемијског друштва.Поводом стогодишњице од почетка колонизације војвођанских области, у Матици српској реализоваће се свечана академија (16. децембар) као и научни скуп (17. децембар).

За све програме биће обезбеђен пренос уживо, као и одложено гледање.