Солистички концерт пијанисте Александра Сердара приређен је 16. октобра. На програму су била дела Фредерика Шопена и Корнелија Станковића.

Концерт је снимљен у целости и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.

Ботаничко друштво „Андреас Волни” и  Матица српска представили су 15. октобра 2014. године у Свечаној сали Матице српске превод књиге Флора Новог Сада и околине/ Újvidéк és környékének flórája. Аутор превода с мађарског, немачког и латинског је проф. др Пал Божа. (continue reading…) →

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Јасмина Милановић, научни сарадник Института за савремену историју из Београда одржала је 14. октобра у 12 часова предавање „Хуманост на делу – улога српских жена у Великом рату”.Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Током балканских ратова и Великог рата српске жене су дале посебан допринос као добровољне болничарке и хуманитарне раднице. Рад на првим линијама фронта, у болницама, брига о санитетском материјалу, избеглима, деци без родитеља, као и многи други видови њихових ангажовања, допринели су спашавању великог броја живота. Њихов несебични рад остао је деценијама на маргинама историјског сећања. Овим предавањем одата им je почаст коју су заслужиле.

25. септембра приређен је концерт клавирског дуа, ТЕА ДИМИТРИЈЕВИЋ – ДЕЈАН СУБОТИЋ. Изведен је програм: СРПСКА МУЗИКА ЗА КЛАВИР ЧЕТВОРОРУЧНО.

Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајтa Матице српске.

У оквиру програма „Дани Републике Српске у Србији” 10. септембра 2014. године у 16 часова у Свечаној сали Матице српске представљено је ијекавско издање Правописа српскога језика, објављено у сарадњи Матице српске и Представништва Републике Српске у Србији. Том приликом присутнима су се обратили: председник Матице српске проф. др Драган Станић, министар просвете и образовања у Влади Републике Српске др Горан Мутабџија, члан Градског већа Новог Сада задужен за културу Вања Вученовић, академик Слободан Реметић и проф. др Мато Пижурица.

Промоцији су присуствовали: амбасадор БиХ у Републици Србији проф. др Ранко Шкрбић, председник Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Младен Шукало, генерални секретар Друштва Матице српске у Бањој Луци проф. др Драго Бранковић,  академик Александар Буха, директор Представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић, декан Академије умјетности у Бањој Луци Лука Кецман, представници средстава јавног информисања и многобројна публика.

Принц Евгенијe Савојски (1663-1736) био је једна од истакнутих личности у Европи свога доба, док је у историји Хабсбуршке монархије остао упамћен не само као њен највећи ратник него и као један од највећих државника. На западу је зауставио војске најмоћнијег владара на континенту Луја XIV; на југоистоку су захваљујући његовим победама Османлије коначно потиснуте преко Дунава и Саве а власт аустријске династије проширила се на цео Панонски басен. Поред тога, за његово име везују се највиши домети барокне и почеци културе просветитељства у Аустрији. Знатно је обележио и историју Срба, и то у једном, по њих преломном времену али се наши историчари нису њиме бавили нити је преведено ишта вредно помена. Књига Евгеније Савојски и његово доба није  класична биографија у којој се сва пажња усмерава на појединца. Његов животопис представља везивно ткиво за казивање о епоси у којој је играо важну улогу. У том широком контексту збивања у различитим деловима Европе своје место добили су и догађаји из српске историје.

Рукописно одељење Матице српске биће затворено за јавност због реновирања у периоду од 9. јула до 15. августа 2014. године.

Уређивачки одбор Српске енциклопедије изражава крајњу забринутост и протест због несхватљивог умањења финансијских средстава намењених за извођење овог  капиталног пројекта чији су носиоци израде Матица српска и Српска академија наука и уметности, а извршни издавач Завод за уџбенике. То умањење за 60% потпуно зауставља рад на овом пројекту сводећи га на голо одржавање професионалног тима од свега 6 запослених. У оквиру износа од 8 милиона динара, колико је надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије наменило пројекту Српске енциклопедије у 2014. години, нема ни једног јединог динара за исплату аутора текстова, рада стручних редакција и консултаната, ликовно-техничке редакције, чак и највећег дела неопходних материјалних трошкова (укључујући канцеларијски материјал, трошкове струје, телефона, грејања и сл.). Отуда постаје јасно да се оваквом одлуком Министарства уводи најнижи могући ниво функционисања Српске енциклопедије који онемогућује било какав позитивни радни учинак. Извођење Српске енциклопедије регулисано је Законом о Српској енциклопедији из децембра 2005. године. Тај Закон је дефинисао реалну друштвену потребу за оваквим пројектом и неопходност да Срби најзад добију своју националну енциклопедију. У околностима у којима се умањују средства за извођење Српске енциклопедије намеће се закључак да је у Министарству просвете, науке и технолошког развоја неко одлучио  да се поменути Закон о Српској енциклопедији само делимично спроводи, те да се став о неопходности израде Српске енциклопедије потпуно доведе у питање и оспори. Зато је неопходно што пре овакве крајње опасне тенденције зауставити и тиму Српске енциклопедије, који окупља преко 1.100 стручњака из најразличитијих области, омогућити елементарне услове за наставак посла. Забрињавајуће је одсуство политичке свести о друштвеној важности укупних енциклопедијско-лексикографских послова у српској науци и култури. Отуда би било неопходно да се овим пословима призна приоритет у области српске научне политике и да се то јасно искаже сталном друштвеном бригом исказаном за ову врсту организоване делатности. Уколико се тако не буде поступило, српска држава ће својом небригом довести до краха националну енциклопедистику и лексикографију. Српска научна заједница, а пре свега Матица српска и Српска академија наука и уметности, поставиле су основу за изузетно снажан развој ових дисциплина. Неопходна је, међутим, јасна политичка воља коју може да искаже само српска политичка заједница, а пре свега српска држава. Уколико оваквог исказивања политичке воље не буде било и уколико се не изгради јасна развојна стратегија у овој области, српска држава ће начинити непоправљиву штету сопственој науци и култури. Искрено се надамо да овакво безумље неће бити почињено, те да ће се неко, друштвено одговорно решење благовремено пронаћи. Отуда позивамо све добронамерне и самосвесне припаднике српске науке, културе и друштвене заједнице да својим гласом подсете оне који одлучују да се неке ствари никако не смеју починити. С обзиром на то да угрожавање Српске енциклопедије садржи све елементе културног суицида, надлежно Министарство просвете, науке и технолошког развоја би морало смоћи снаге да се одупре овом страшном искушењу.

Уређивачки одбор Српске енциклопедије

Уредништво едиције Прва књига  Матице српске у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Соња Веселиновић, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и  Иван Радосављевић на  седници од 20. маја 2014. године усвојило је

Издавачки план за 2014. годину:

264. (књига у едицији) Барбара Новаковић, Приче

265. Марија Павловић, Хорор приче свакодневице

26. јуна  приређенo je музичко вече посвећено 150. годишњици рођења Рихарда Штрауса. Изведена је мелодрама за наратора и клавир Рихарда Штрауса Инох Арден, према поеми Алфреда Тенисона.

Учесници програма  били су Миодраг Милановић, наратор и Слађана Аћимовић, пијанисткиња.  Поему је с немачког превео Јован Јовановић Змај, а  адаптирао Миодраг Милановић.

Цео догађај je снимљен и може се погледати у видео архиви.