30. маја 2014. године одржана је  седница Одбора Одељења за сценске уметности  и музику Матице српске. Седници је председавала проф. др Мирјана Веселиновић Хофман, секретар Одељења.

У Свечаној сали Матице српске 29. маја 2014. године представљен  је рад Српског института из Будимпеште и Зборник радова „ Сава Текелија и његово доба у огледалу савремене науке” . Присутне је поздравио  проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О организацији и програму рада Института говорили су Петар Ластић, директор  и Золтан Бада, научни сарадник Института, а о Зборнику проф. др Љубомирка Кркљуш, доц. др Ђорђе Ђурић и Снежана Мишић. Свечаности је присуствовао и први секретар и аташе за културу Републике Мађарске, господин Емил Варади.

Министар просвете, науке  и технолошког развоја Републике Србије Срђан Вербић и посебни саветник министра Немања Ђорђевић посетили су 29. маја 2014. године Матицу српску. На састанку са члановима председништва разговарано је о  финансирању пројеката који се изводе у Матици српској са посебним акцентом на енциклопедијско-лексикографску делатност. Предложене су мере за очување и стабилизацију пројеката који се изводе у Матици српској и изложен је захтев за повећање средстава које је Министарство определило за ове намене.

Амбасадор Републике Мађарске у Србији господин Оскар Никовиц (Nikowitz Oszkár) посетио је 27. маја 2014. године Матицу српску. На састанку са председником проф. др Драганом Станићем и генералним секретаром доц. др Ђорђем Ђурићем договорена је сарадња око издавања периодичног зборника радова посвећеног српско-мађарским односима. Предложено је да се у издраду зборника укључе и сарадници Српског института из Будимпеште и Филозофског факултета у Новом Саду.

Жири за доделу Бранкове награде Матице српске за школску 2012/13. годину за дипломске и семинарске радове, у саставу: др Драгана Вукићевић, др Радослав Ераковић, др Војислав Јелић,  др Горана Раичевић (председник), др Зорица Хаџић (предлог послат), прегледао је 29  приспелих радова, које су доставиле одговарајуће катедре факултета из Београда, Новог Пазара,  Новог Сада, Сомбора и Приштине, и на седници од 21. маја 2014. године  једногласно одлучио да додели:

прву награду:

МИЛАНИ РАЈИЋ, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у  Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Ликови свештеника у “Сеобама” и “Другој књизи Сеоба” Милоша Црњанског

две друге награде:

ОЛГИ ИЛИЋ, студенткињи  Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад Природа моћи у “Проклетој авлији” Иве Андрића и “Тврђави” Меше Селимовића

ВИКТОРУ ШКОРИЋУ, студенту  Филозофског факултета Универзитета у  Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Послератни стварни еп у поезији Душана Васиљева

и три треће награде:

МИРЈАНИ ЋУРЧИЋ, студенткињи Филозофског факултет Универзитета у Београду, Одељење за класичне науке, за рад Августиново хришћанско преусмерење античке реторике: De doctrina Christiana, liber IV

МАРИЈИ СЛОБОДИ, студенткињи  Филолошког факултета Универзитета у Београду, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, за рад “Песма у песми” Бранка Радичевића

СНЕЖАНИ НИКОЛИЋ, студенткињи Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Одсек за српску књижевност, за рад Ерос и Танатос у приповеткама српских реалиста

Награде ће бити уручене у понедељак 2. јуна  2014. године у 12 сати у Салону Матице српске.

Одлуком Владе Републике Србије проглашена је тродневна жалост на територији Републике Србије.

Из тог разлога се отказују следеће свечаности Матице српске:

1. Представљање УМЕТНИЧКЕ ТОПОГРАФИЈЕ НОВОГ САДА (21. мај у 12 часова).

2. Представљање СРПСКОГ ИНСТИТУТА ИЗ БУДИМПЕШТЕ (22. мај у 12 часова).

3. ДАН СВЕТИХ ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА (23. мај у 12 часова).

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Бранко Момчиловић одржао је 19. маја у 12 часова предавање „Алис и Клод Аскју, жртве Плаве гробнице”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Књижевници Алис и Клод Аскју дошли су у Србију 1915. године с намером да забележе своја искуства. Повлачили су се са Другом српском армијом све до Љеша и Медове. По повратку у Енглеску објавили су 1916. књигу Опустошена земља – Србија како смо је ми видели, потресно сведочанство о страдању српске војске и народа у јесен 1915. и зиму 1915/16. Они су и касније посећивали Србе на Солунском фронту. Страдали су 1917, када је њихов брод торпедовала подморница у Јадранском мору.

Разговор ПЕСНИК СЛАВОМИР ГВОЗДЕНОВИЋ, који је требало да се одржи за 20. маја 2014. године у 12 часова је отказан.

Хвала на разумевању.

Прибраност, добра организованост и одлучност у акцији, исказани у овим данима тешког страдања од поплава, потврђују да снага и култура живљења српског народа долазе посебно до изражаја у тренуцима великих искушења када је неопходно показати пуну солидарност и хуманост. Сведочећи да читав народ ових дана изузетно успешно полаже овај тешки испит, Председништво Матице српске се нада да за тим никада више неће бити потребе.

Председништво Матице српске

Отишао је добри див српске књижевности, писац по којем се мери читава једна епоха у трајању српског народа. Добрица Ћосић је био  верник једне политичке идеје, али се отворено, критички суочио са практичним ефектима те вере, па је морао да постане и грешник и отпадник. Бавећи се сопственом  идеолошком драмом он је, истовремено, излагао дубинске увиде у природу српског народа, у његов начин мишљења и доживљаја света, у његову културу. То што је та култура у највећој мери политичка, то највише говори о природи наше историје и наше судбине. Ћосићева дела која су на тај начин настајала осветљавала су многе муке и страдања кроз којe је пролазио читав српски народ. Када се са временске удаљености буде гледала епоха из које са толико мука излазимо, а још увек остаје нејасно у шта то улазимо, његова стваралачка и мисаона отвореност и бескомпромисност остаће као трајни белег који нас непрестано опомиње. Време у којем сада живимо, он је већ назвао туђим, али и сада, а и убудуће, време у којем је он стварао и мислио биће обележено управо његовом дивовском појавом.

Проф. др Драган Станић