У оквиру Одељења за ликовне уметности Матице српске, објављена је књига Jован Четиревић Грабован (1719?-1789), ауторке прпф. др Алаксандре Кучековић.

Пројекат припреме и публиковања књиге Јован Четиревић Грабован (око 1719-1789) значајно је допринео развоју истраживања српског културног наслеђа на подручју северне Хрватске и Славоније и подстакнуо њихов даљи развој у оквиру научне делатности Одељења за ликовне уметности Матице српске. Истраживачки процес који је претходио издавању монографије подразумевао је и успео да развије интензивну регионалну научну сарадњу која је укључила ангажман стручњака и колега из Хрватске, Мађарске, Румуније, Албаније, Грчке, али и Украјине. Интернационална каријера сликара који је био предмет истраживања осветлила је сасвим нове аспекте културних размена које је остваривала српска средина Хабсбуршке монархије у другој половини 18. столећа и подстакла интердисциплинарни приступ у оквиру историјско-уметничких истраживања. Током припреме књиге остварен је и првобитни циљ објављивања већег броја квалитетних фотографија дела Јована Четиревића Грабована, раније непознатих широј научној јавности, чиме је могућност познавања дела овог уметника и његовог времена подигнута на сасвим нови квалитативни ниво.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 30. новембра 2022. године, приређен је концерт пијанисткиње Наде Колунџије, под називом Лујеве успомене ружа. Изведене су композиције Луја Андрисена, Гевина Брајерса, Дејвида Ланга, Маурисија Кагела и др.

Овим програмом савремене музике Нада Колунџија жели да подсети на недавно преминулог холандског композитора Луја Андрисена (Лоуис Андриессен, 1939-2021), чији је стваралачки допринос на музичком пољу огроман. Такође, жели да укаже и на нит која обједињује програм а то је – веза са традицијом.

Веза са традицијом може се наслутити већ и по називима неких композиција: валцер, токата, етида, песма. Композитори се композиционим поступцима, контекстом и концепцијом дела поигравају са нама блиским елементима традиционалног језика као и са слусаочевим очекивањима. Кроз овакву призму, која прелама старо и ново, слушалац са једне стране добија осећај блискости и сигурности а са друге му се отвара могућност да прихвати нове елементе савременог музичког језика композитора.

Осим присутних, директан пренос програма, публика је могла пратити на YouTube каналу Матице српске.

Од 21. до 24. новембра 2022. године руководилац пројеката из Матичине едиције „Терминолошки речници” („Орнитолошки речник српскога језика”, „Батрахолошко-херпетолошки речник српскога језика” и „Териолошки речник српскога језика”) мр Дејан Милорадов боравио је у Теслићу у Републици Српској као гост Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета” у Теслићу. Председник „Просвјете” господин Алекса Касаповић провео је Дејана Милорадова по селима у околини Теслића (Булетић, Прибинић, Растуша, Горња Радња, Очауш итд.), где су забележени веома занимљиви и нови зооними. Дана 23. новембра Дејан Милорадов је у просторијама „Просвјете” одржао предавање о терминолошким речницима Матице српске. Извештај с овог предавања можете погледати у линку.

Дана 15. новембра 2022. године мр Дејан Милорадов, један од руководилаца пројекта „Милан Јовановић Батут ‒ живот и дело”, у просторијама Српског лекарског друштва у Београду на XIII конгресу историчара медицине „800 година српске медицине” представио је резултате својих истраживања на овом пројекту. Дејан Милорадов српским лекарима приказао је лексичко-семантичку анализу појединих медицинских дијалектизама које је Милан Јовановић Батут био прикупио широм српског језичког простора и поменуо у часопису „Здравље”, чији је уредник био.

У петак, 25. новембра 2022. године, у Свечаној сали Матице српске одржан је округли сто „Хуманизам, антихуманизам и постхуманизам”. Основна идеја за одржавања округлог стола је да стручњаци различитих провинијенција (филозофија, социологија, књижевност) из различитих углова анализирају појаву и домашај постхуманистичког дискурса, као и разматрање терминолошких дилема (постхуманизам, антихуманизам, трансхуманизам, метахуманизам), те његовог односа према хуманизму (дограђивање хуманизма, превладавање хуманизма, супротстављање хуманизму).

Присутне госте и публику поздравио је проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске.

Рад округлог стола организован је у две сесије. У првој сесији излагали су: Часлав Копривица, Јелица Вељовић, Александар Гајић, Душан Крцуновић, Зоран Чворовић, Љубиша Деспотовић и Вања Глишин, а у другој: Миша Ђурковић, Сава Дамјанов, Горан Радоњић, Виктор Радун и Слободан Владушић.

Одржавање округлог стола подржали су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Градска управа за културу Града Новог Сада.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У четвртак, 24. новембра 2022. године, у Матици српској одржан је разговор о књизи Јиргена Остерхамела: „Преображај света. Глобална историја 19. века” (Академска књига, Нови Сад 2022).

О књизи су говорили: Бора Бабић, власница и главна уредница издавачке куће Академска књига; др Предраг Ј. Марковић, научни саветник и директор Института за савремену историју; др Душко М. Ковачевић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду; др Милош Ковић, редовни професор Филозофског факултета у Београду; др Срђан Шљукић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и потпредседник Матице српске; др Михаел Антоловић, ванредни професор Педагошког факултета у Сомбору; мср Петар С. Ћурчић, истраживач Института за европске студије у Београду и мср Вукашин Марић, докторанд Филозофског факултета у Новом Саду.

Издавачка кућа Академска књига препознала је значај капиталног дела „Преображај света. Глобална историја 19. века”, те се ухватила у коштац превођења књиге Јиргена Остерхамела, једног од водећих немачких историчара. Остерхамел на вишеслојан начин представља значајна питања једне фасцинантне епохе коју успешно повезује са питањима данашњег друштва. Књига је богата бројним референцама које указују на обухватност са којом Остерхамел успешно обликује историјску панораму која превазилази традиционалне евроцентричне приступе, а која се бави темама попут односа човека и природе, урбанизације, грађанског уређења, законитости миграција, процеса прилагођавања и многим другим. Књигу су са немачког језика превели: Ђорђе Тришовић, Михаел Антоловић, Жељка Радинковић и Емина Перуничић.

Програм је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У петак, 25. новембра 2022. године, у Општинској Народној Библиотеци „Вељко Петровић” у Жабљу одржан је други научни скуп „Историја насеља Општине Жабаљ”. Научни скуп реализован је у оквиру потписаног протокола о сарадњи Општине Жабаљ и Матице српске. Скуп је организован у две сесије. У првој сесији излагали су: др Владан Гавриловић, др Слободан Бјелица, др Милан Мицић, Жарко Панић, Љубица Отић, Марија Ћзковић, Милан Зековић, Катарина Миљевић, Станко Трифуновић, а у другој: др Здравко Рајчетић, др Јасмина Кнежевић и Варја Нешић. Циљ скупа био је да се научној и широј јавности, кроз интердисциплинарна разматрања стручњака, представи богато културно наслеђе општине Жабаљ.

Зборник радова са прошлогодишњег скупа биће представљен у Матици српској у понедељак, 12. децембра у 18 сати.

„Змајева награда Матице српске“ установљена је у Матици српској 15. марта 1953. године у спомен на песника Јована Јовановића Змаја, поводом стодвадесетгодишњице његовог рођења. Змајева награда се додељује сваке године за поезију на српском језику, 16. фебруара на дан оснивања Матице српске. Жири је почео са прикупљањем рукописа. Позивамо све издаваче да пошаљу књиге поезије објављене у 2022. години најкасније до 15. децембра (6 примерака, на адресу Матице српске, Матице српске 1, са напоменом „За Змајеву награду Матице српске“) и тако предложе своје наслове.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве (биографија кандидата, предлог надлежне катедре или наставно-научног већа) с радовима се примају до 20. фебруара 2023. године.

Материјал треба доставити у електронском формату (путем мејла или на цд-у) на адресу:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ или на мејл: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs
Особа за контакт: др Јована Трбојевић Јоцић (тел. 021/ 6615798).