Из штампе је изашао број 113 (1/2026) Зборника Матице српске за историју. Зборник Матице српске за историју објављује научне радове из области историје, помоћних историјских наука и сродних хуманистичких и друштвених дисциплина. Радови који се објављују у часопису разврстани су у следеће категорије: оригинални научни рад, прегледни научни рад, научна критика и полемика и научна библиографија. Поред тога, часопис објављује и прилоге у виду осврта, приказа и извештаја из научног живота и издаваштва.
Садржај свеске бр. 113 чине ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ (седам радова) и ПРИКАЗИ (шест радова). У свесци се налазе и следеће рубрике: АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ, ИМЕНСКИ РЕГИСТАР, ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР, ПОЛИТИКА УРЕДНИШТВА, УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ и ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ.
У категорији ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ радове потписују Предраг Коматина, Милан Ј. Кутлешић, Ненад Анжел, Константин Драгаш, Илија П. Кукобат, Немања В. Митровић, Милош Тимотијевић и Душанка Марковић. У категорији ПРИКАЗИ радове потписују Лука Јовановић, Ђорђе Гојић, Лазар Радан, Борис Радаковић, Сузана Узелац и Лела Марковић.
Уредништво Зборника ради у следећем саставу: др Петар В. Крестић (главни и одговорни уредник), проф. др Ђорђе Бубало (заменик главног и одговорног уредника), др Александра Новаков, др Гордана Петковић, академик Мира Радојевић, др Срђан Рудић, др Александар Фотић и др Небојша С. Шулетић.
Инострани чланови: проф. др Габор Агоштон, др Максим Јурјевич Анисимов, проф. др Росица Стефанова Градева, доц. др Пјотр Крезел, др Иван Лаковић и проф. др Ђузепе Мота.
Објављивање овог броја омогућили су Министарство науке, технолошког развоја и иновација и Министарство културе Републике Србије.
Нови број Зборника доступан је на сајту Матице српске и може му се приступити на следећем линку.
Из штампе је изашла 16. свеска Свезака Матице српске – Серије друштвених наука (бр. 65/2025). У овом броју можете прочитати следеће прилоге: „Мирослава (Мира) Станојевић Кастори: ликовни педагог (Нови Сад, 1937 – Нови Сад, 2024)“, аутора Милана Матавуља; „Др Дејан С. Микавица: историчар, универзитетски професор (Нови Сад, 1964 – Нови Сад, 2022)“, аутора Ненада Урића; „Сећања др Петар Микић – Браца: лекар-педијатар (Сремски Карловци, 1925 – Нови Сад, 2011)“, аутора Бранка Ћурчина; „Блокада Филозофског факултета у Новом Саду од новембра 2024. до фебруара 2025. године: из угла једног од њених учесника“, аутора Јована Реповића; и „Два записника са пленума Филозофског факултета у Београду у блокади (2024–2025)“, аутора Владимира Болте.
Уредништво Серије друштвених наука радило је у следећем саставу: др Слободан Антонић (главни уредник), др Милош Ковић, др Ненад Нинковић и др Борис Стојковски.
Свеске Матице српске покренуте су 1985. године као периодична публикација у три серије: књижевности и језика, друштвених наука и уметности, а од 1989. године и природних наука. Објављују грађу и прилоге за културну и друштвену историју.
Штампање ове свеске финансирано је из Легата инж. Лазара и Савете Стојковић.
Часопис је доступан и у електронској форми, а 16. свеску можете преузети овде.
У оквиру 21. Дана српске културе у Темишвару, које од 4. до 25. новембра организује Савез Срба у Румунији у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије, у четвртак, 12. новембра, у Центру за пројекте одржан је програм „Уздарје пчелињем јату”, посвећен Матици српској и њеним задужбинарима. Присутнима се на почетку обратила генерална конзулка Републике Србије у Темишвару Ивана Јакшић Матовић. Потом је приказан документарни филм о задужбинарима, снимљен поводом двовековног јубилеја у сарадњи Матице српске и Културног центра Новог Сада. О монографији др Јелене Веселинов „Уздарје пчелињем јату: Задужбинари Матице српске“ говорили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, и ауторка. Реч је о особеној правно-историјској студији у којој се спајају поуздана историографска метода и дугогодишње правничко искуство ауторке, која ради на повраћају национализоване и конфисковане задужбинске имовине Матице српске. У њој су први пут свеобухватно и документовано представљени људи различитог порекла и иметка који су своју имовину поверили Матици, да служи српском народу, његовој култури, просвети и науци. Кроз историју задужбина књига прати и успон и пад српског грађанства на простору на којем је Матица деловала. Програм је заокружен отварањем изложбе о задужбинарима Матице српске, која прати књигу, а чија је ауторка такође др Јелена Веселинов.
Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Елизера Папе, Гордане Симеуновић, Александра Гајића, Саше Секуловића Скале и Александре Батинић, те превод једног сегмента „Прича из Хиљаду и једне ноћи”. Рубрика „Есеји” доноси текстове Бојана Чолака о Милутину Ускоковићу, Ђорђа Ђурђевића о српској култури 19. века, Стефана Синановића о роману„Сакупљач” Џона Фаулса, Теодоре Заношкар о Александр Вучу и Марку Ристићу и Бојане Јокић о једном сасвим другачијем тумачењу песме „Santa Maria della Salute” Лазе Костића. Тема рубрике „Сведочанства” су лирски записи Славка Гордића, као и један сегмен књижевног опуса Слободана Мандића о којем пише Милан Бјелогрлић. Рубрика „Поводи” посвећена је 150-годишњици рођења Милана Ракића кроз текст Јована Пејчића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Гордана Покрајац, Јана Бабић, Никола Миљковић, Драгана Јовановић Васић, Ленка Настасић, Милош Михаиловић, Маријана Јелисавчић Карановић и Радоје Фемић.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка
У издању Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је књига проф. др Слободана Бјелице „Војводина у националној и државној заједници 1918–1988“, која представља целовит историографски преглед политичких, друштвених и економских процеса који су обележили историју Војводине током седам деценија њеног живота у југословенској држави. Објављена у години великог јубилеја „Два века Матице српске”, ова студија доприноси даљем проучавању прошлости Војводине и њеног места у националним и државним оквирима XX века.
Књига је подељена у три хронолошко-тематске целине: „Доба југословенске краљевине”, „Доба рата и револуције” и „Доба изградње социјализма”. У првом делу аутор разматра процес присаједињења Војводине Србији 1918. године, промене у територијално-управном уређењу, економски положај и националну структуру становништва, као и политичко деловање странака и Комунистичке партије. Други део посвећен је ратним приликама у Банату, Бачкој, Барањи и Срему, окупационим системима и страдању становништва, партизанском отпору, ослобођењу и успостављању послератне власти. У трећем делу анализирани су послератни друштвено-економски преображаји, обликовање аутономног положаја Војводине, уставне промене, односи покрајинских и републичких власти, као и политичка превирања током осамдесетих година, закључно са таласима „Антибирократске револуције”.
Посебан значај ове студије огледа се у томе што историју Војводине сагледава из различитих перспектива, повезујући политичке и уставне промене са економским кретањима, националном структуром становништва и ширим друштвеним процесима. Ослањајући се на критички историографски приступ, аутор пружа обиље података и подстицај за даља истраживања ове сложене и значајне теме. Како истиче академик Љубодраг Димић у својој рецензији, реч је о делу које представља видан историографски допринос и значајан ослонац за стицање поузданих сазнања о прошлости Војводине у југословенској националној и државној заједници.
Књига има 439 страна, а поред предговора и епилога садржи библиографију и именски и географски регистар. Главни уредник издања је проф. др Срђан Шљукић, а рецензенти су академик Љубодраг Димић, академик Мира Радојевић и проф. др Александар Касаш. Штампање књиге помогао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине.