У Сали за састанке Матице српске, о наведеној теми 15. 12. 2025. говорио је син академика др Срђан Ђурић, и сам историчар уметности. Он је са публиком поделио анегдоте из личног живота, сећања на заједнички рад са оцем и увид у научни пут Војислава Ј. Ђурића. Маркирао је највећа интересовања свог оца, објаснивши полазишта са којих су потекли његови „стваралачки кругови”; ту је пре свега био практичан рад на грађи која се чувала у Народном музеју, затим летња пракса у дубровачком Архиву са професором Јорјом Тадићем, надопуњена неуморним обиласцима широког терена око Дубровника, и најзад трајно интересовање за средњовековне сликаре и сликарске радионице „византијског Комонвелта”. Православне фреске и иконе, архитектуру и орнаментику које су се могле наћи на терену, пасионирано је бележио фото-апаратом „ролејфлекс” од кога се није одвајао. Др Срђан Ђурић говорио је о публикацијама које се сматрају најзначајнијим студијама Војислава Ј. Ђурића као што су Дубровачка сликарска школа, монографија Сопоћане, Византијске фреске у Југославији, све једнако незаобилазне за формирање наредне генерације врсних стручњака у области историје уметности. На дан предавања отворена је и изложба од 12 панела, под називом „Стваралачки кругови Војислава Ј. Ђурића (1925–1996), Слике и приче, изложба поводом 100 година рођења”, на којој су сјајно избалансирани визуелни и текстуални материјали. Отворена до 23. 12. 2025. ова изложба пружила је увид у то како су изгледали рад Војислава Ј. Ђурића на терену, његова истраживачка посета Светој Гори, јадранском приморју, његове скице, али и личне фотографије породичног дружења и дељења животног простора са Бориславом Михајловићем Михизом, током кога су се на њиховој адреси, у Симиној 9а, окупљали водећи интелектуалци и уметници тог доба – Дејан Медаковић, Мића Поповић, Војислав Кораћ, Петар Омчикус, Павле Ивић, Михајло Ђурић… Нема сумње да је овај програм био од првокласног значаја како за Одељење за ликовне уметности Матице српске, тако и за читаву нашу установу и заинтересовану јавност.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 201, књ. 516, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милоша Кордића, Каје Панчић Миленковић, Јелене Гавриловић, Милице Шпадијер, Симоне Дмитровић, те преводи прозе Христe Петреског и драме „Бог подземља” Александра Архипова. Рубрика „Есеји” доноси текстове Ненада Станојевића о Андрићу, Марије Цветићанин о Сими Матавуљу и Лази Лазаревићу, Федора Марјановића о Горану Петровићу и Павла Ботића о вери жене Хананејке из Светог Јеванђеља по Матеју. Тема рубрике „Сведочанства” је научни рад Слободана Грубачића кроз његов текст „Кафкина весела апокалипса”, док о његовом раду пишу: Новица Милић, Саша Радојчић и Владан Бајчета. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Павле Зељић, Луна Градиншћак, Никола Миљковић, Виолета Митровић, Маријана Јелисавчић Карановић, Растко Лончар и Лазар Букумировић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У четвртак, 11. децембра, са почетком у 18 часова, у просторијама Народне библиотеке „Бранислав Нушић“ у Новом Кнежевцу одржана су шредавања „Слике из историје Матице српске“, о појединим занимљивим аспектима историјата и деловања ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције. Програм је организован у сарадњи са Културно–историјским друштвом Срба северног Баната „Ђорђе Сервијски“, на чијем челу је Радованом Њежић, који је на почетку поздравио присутне. Потом се обратио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, који је такође, упутио поздравну реч и говорио о Матичином значају кроз историју и данас. Мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске, говорио о њеном оснивању и раду. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинама и задужбинарима кроз приче о истакнутим добротоврима из Баната. Др Светлана Милашиновић, стручни сарадник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку, а др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, говорила је о женама у Матици.

Овом приликом потписан је и протокол о сарадњи између Матице српске и општине Нови Кнежевац. Потписници су били др Милан Мицић и председник општине др Радован Уверић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић, управник
Библиотеке Матице српске и главни и одговорни уредник Летописа Матице српске г. Селимир Радуловић и директор Културног центра Војводине „Милош Црњански“ мр Ненад Шапоња гостовали су у Русији, у Нижњем Новгороду, као важном руском индустријском и културном центру, те граду с којим је Нови Сад у блиским, побратимским односима. На позив удружења „Родное пепелиɰе“ (Родно огњиште) из Нижњег Новгорода представници српске књижевности и културе су имали два наступа. У среду, 10. децембра 2025. године, с почетком у 14 часова, одржан је програм у Државној библиотеци „В. И. Лењин“, где је председник Станић говорио о Матици српској и њеној историји, управник Радуловић о Библиотеци и Летопису Матице српске, а Ненад Шапоња је казивао своје стихове. После ових излагања уследио је разговор инициран питањима постављеним из публике, а тај разговор је био веома жив, сведочећи о блискости српске и руске културе.

У четвртак, 11. децембра 2025. године, с почетком у 18 часова, у Академском позоришту у Нижњем Новгороду одржан је програм уручења новоустановљене књижевне награде „Ф. М. Достојевски“, чији први добитници су српски песник и есејиста Селимир Радуловић и руски прозни писац и есејиста Валериј Викторович Здобњаков из Нижњег Новгорода. Председник Станић је говорио о књижевном делу Селимира Радуловића, а потом се својом захвалном речју у славу великог Достојевског обратио и лауреат. Књижевну награду је уручио предсдник удружења „Родно огњиште“ романописац, приповедач и есејиста Владимир Аркадијевич Чугунов. Затим је обављен чин уручења награде Владимиру Здобњакову, а образложење је изнео председник Жирија Владимир Чугунов. После тога је своју захвалну реч казао и награђени руски писац, који је доскора био председник Новгорадске организације Савеза писаца Русије. На крају програма су студенти глуме одиграли једночинку Сусрет, засновану на драматизацији приповетке Валентина Распућина. Сви ови догађаји јасно сведоче о садржајности сарадње представника српске и руске културе, као и два града побратима.

У петак 12. Децембра 2025. године у просторијама Матице српске одржан је скуп под називом Status quaestionis и перспективе истраживања у италијанско-српским књижевним и културним везама. Реч је о првој конференцији одржаној у оквиру пројекта Италијанско-српске културне и књижевне везе, који се реализује при Одељењу за књижевност и језик. Руководилац пројекта је проф. др Персида Лазаревић ди Ђакомо (Унив. у Пескари, Италија), а у организацији скупа учествовали су и др Светлана Шеатовић и проф. др Нада Савковић.

На почетку скупа поздравну реч упутили су: проф. др И. Бјелаковић, проф. др П. Лазаревић ди Ђакомо, Еугениа Вендера, руководилац службе за иностране одборе Удружења Данте Алогијери из Рима, и проф. др Н. Савковић. У оквиру четири сесије изложено је 16 реферата учесника из Италије и Србије. Указано је на досадашња истраживања српско-италијанских културних и књижевних односа, на историјат преводилаштва, на значајна имена како културне прошлости тако и садашњости која су имала или и даље имају важну улогу у грађењу мостова између српске и италијанске културе, о српским букварима штампаним у Италији од 16. до 19. века, а указало се и на смерове будућих истраживања. Скуп је протекао у пријатној атмосфери, уз конструктивне разговоре и дискусије.