Књижевно одељење Матице српске основано је на конститутивној скупштини Одељења 1864, по преласку Матице у Нови Сад,  а прву седницу одржало је 29. и 30. августа исте године. У октобру је конституисан Књижевни одбор Одељења. Чланови Књижевног одељења, међутим, активно су деловали  у Матици од самог њеног оснивања. Њихов рад био је усмерен на представљање српске културе у Европи и на просвећивање српског народа. У том циљу развијена је богата издавачка делатност. Основу је чинио  Летопис, покренут 1824. године, а с временом су настајале многе Матичине едиције.

Одељење за књижевност и језик у савременом облику формирано је после Другог светског рата. Његов задатак је да организује, подстиче и популарише научноистраживачки рад у области књижевности и језика, да подстиче развој савремене књижевности и књижевног  језика, да негује и унапређује књижевност и језик српског народа и његове везе с културама других народа, као и да развија сарадњу са одговарајућим научним и културним институцијама у нашој земљи и свету.

Радом Одељења за књижевност и језик руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је секретар Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра 2016. године.

Секретар Одељења:

др Марко Недић
е-mail: markone43@gmail.com

Стручни сарадник:
Јулка Ђукић
Телефон: 021/6622-726
е-mail: jdjukic@maticasrpska.org.rs

Чланови Одбора Одељења:

доц. др Исидора Бјелаковић
проф. др Слободан Владушић
академик Миро Вуксановић
проф. др Владислава Гордић-Петковић
проф. др Славко Гордић
др Драгана Грбић
академик Јасмина Грковић-Мејџор
проф. др Јован Делић
доц. др Ђорђе Деспић
проф. др Рајна Драгићевић
проф. др Радослав Ераковић
проф. др Душан Иванић
проф. др Корнелија Ичин
проф. др Војислав Јелић
проф. др Александар Јовановић
мр Мирјана Јоцић
проф. др Марија Клеут
академик Александар Лома
проф. др Јован Љуштановић
проф. др Горан Максимовић
проф. др Ксенија Марицки-Гађански
проф. др Јелка Матијашевић
др Миодраг Матицки
проф. др Александар Милановић
проф. др Софија Милорадовић
академик Нада Милошевић-Ђорђевић
проф. др Јелена Новаковић
мр Васа Павковић, Београд
проф. др Слободан Павловић
проф. др Михајло Пантић
проф. др Александар Петровић
проф. др Драгољуб Петровић
доц. др Предраг Петровић
проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић
проф. др Петар Пијановић
проф. др Мато Пижурица
академик Предраг Пипер
проф. др Валентина Питулић
проф. др Јован Попов
академик Милорад Радовановић
проф. др Саша Радојчић
Селимир Радуловић
проф. др Горана Раичевић
академик Слободан Реметић
проф. др Владислава Ружић
Ђорђо Сладоје
проф. др Драган Станић
проф. др Рада Стијовић
проф. др Бошко Сувајџић
проф. др Срето Танасић
проф. др Корнелија Фараго
др Драган Хамовић
проф. др Михал Харпањ
проф. др Младен Шукало

ПОСЕБНА ИЗДАЊА

У 2011. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Правопис српскога језика, друго издање; прво измењено и допуњено издање (из 2010).
2. Речник српскога језика (једнотомни), исправљено и допуњено издање у редакцији проф. др Мирослава Николића. У ствари, формално гледано, ради се о доштампаном тиражу првог издања из 2007. у 2000 примерака (назначени тираж је 5000, а било је одштампано свега 3000). Поред отклањења мање-више ситнијих превида, знатно је побољшана лексикографска обрада а има и измена у избору речи. Зато се, с разлогом, ово може сматрати другим издањем, чиме су засад задовољене потребе наше културе за речником овог обима.
3. Речник српских говора Војводине, свеска 10 (с почетним словима Х, Ц, Ч, Џ и Ш), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 202 стране са географским картама. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
4. Драгољуб Петровић, Снежана Гудурић, Фонологија српскога језика (524 стране; тираж 1000 примерака). Књига је објављена заједно са Институтом за српски језик САНУ и Београдском књигом.  Назначена година издања је 2010.
5. Граматика и лексика у словенским језицима, Зборник радова са међунардног научног скупа (одржаног у Матици српској и  Институту за српски језик САНУ, Београд, 5–16 септембра 2010), у обиму од 594 стране.
6. Филип Вишњић – међаш усмене и уметничке поезије, зборник радова са књижевног научног скупа у Шиду у величини од 86 страна
7. Ишчекујући срећу или стваралачке муке слободе, Емилија Џамбарски Завишић, стр. 355..
8. Од Мораве до Мораве II, Из историје чешко-српских односа, зборник радова у велични од 429 страна. Овој зборник је резултат сарадње Матице српске и Матице моравске.

У 2010. години из штампе су изашле следеће књиге:
1.Правопис српскога језика, измењено и допуњено издање (у обиму од 508 страна)
2. Народна проза у „Вили“, Снежана Самарџија (обим од 182 стране).
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 13. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
3. Народне песме у „Српско-далматинском магазину“ Милорад Радевић
Миодраг Матицки (у обиму 315 страна)
Ова књига је резултат рада на пројекту Матице српске Библиотека усмене књижевности, 14. је по реду коју Матица објављује у истименој едицији заједно са Институтом за књижевност и уметност из Београда.
4. Зборник радова Жанрови у српској периодици (уредила др Весна Матовић, научни саветник и директор Института), „Иторија српске књижевне периодике“, књ. 20.  у обиму од 575 страна. ). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 20,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
5. Час описа часописа IV. Српска шаљива периодика (1850-1870) Жарка Рошуља (у обиму од 335 страна). Ова књига је резултат рада на пројекту Наука о књижевности – Историја српске књижевне периодике књ. 6,  као заједничко издање Матице српске и Института за књижевност и уметност из Београда.
6. Поезија Мирослава Цењре Михаиловића,  зборник посвећен    добитнику Змајеве награде за 2004. годину у обиму од 214 страница.

У 2009. години из штампе су изашле следеће књиге:
1. Речник српских говора Војводине, Свеска 9 (Т, Ћ, У и Ф), у редакцији проф. др Драгољуба Петровића, обима 209 страна. Ову свеску је Матица издала у сарадњи са ИК „Тиски цвет”.
2. У току 2009. године Завод за уџбенике (као извршни издавач) објавио је 9. издање Правописа српскога језика  (тираж од 5000 примерака) М. Пешикана, Ј. Јерковића и М. Пижурице.

   Едиција „ПРВА КЊИГА”

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено више од 250 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу“  су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић, и многи други признати ствараоци с наших простора. Објављивање сваког новог кола „Прве књиге“ Матице српске пада у време Сајма књига у Београду, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Рукописи који конкуришу за едицију „Прва књига“  примају се до 1.  маја, а одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула.

Услови конкурса налажу да аутор или ауторка не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу, и да немају претходно објављену књигу. Рукописи се шаљу (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за едицију „Прва књига“, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Уредништво Едиција Прва књига:

Проф. др Владислава Гордић Петковић, главни и одговорни уредник
Ласло Блашковић
Мр Соња Веселиновић
Доц. др Ђорђе Деспић
Ненад Милошевић
Иван Радосављевић

О Едицији

Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 265 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.

Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.

Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.

„Прву књигу” су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић и многи други признати ствараоци с наших простора.

Објављивање сваког новог кола „Прве књиге” Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.

Услови конкурса

Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.

Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.

Рукописи и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.

Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна текуће године.

Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.

Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула текуће године.

Рукописи се не враћају.

 Ауторска изјава

ЕДИЦИЈА СТУДИЈЕ О СРБИМА

Са много разлога, научници из разних земаља посвећују пажњу нашем језику и књижевности, нашој култури и историји. Дошли су до значајних резултата, написали драгоцене књиге. Њихови доприноси допуњују оно што су остварили домаћи истраживачи.

Циљ је едиције „Студије о Србима“ да нашој јавности приближи достигнућа страних слависта и да помогне нашој науци да их уврсти у фонд својих знања. Уједно се тиме ова средина одужује ауторима, нашим пријатељима и амбасадорима разумевања.

Наша публика наћи ће у књигама ове едиције изванредно привлачно штиво, чију драж повећава несвакидашња визура: наши људи и наше прилике појављују се ту виђени очима других.

Едицију заједнички објављују Матица српска из Новог Сада, Завод за уџбенике из Београда и Вукова задужбина из Београда, а до сада је изашло 20 књига.

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:

Академик Милорад Радовановић,  председник
Проф. др Сава Дамјанов
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф др Јелка Ређеп
Два члана (Завод за уџбенике и наставна средства)

Награде Одељења

Жири Бранкове награде Матице српске

Проф. др Војислав Јелић, председник
Проф. др Драгана Вукићевић
Проф. др Владимир Гвозден
Доц. др Наташа Половина
Доц. др Невена Варница

Жири Награде Младен Лесковац

Проф. др Душан Иванић, председник
Проф. др Александар Јовановић
Проф. др Јован Делић
Академик Нада Милошевић Ђорђевић
Проф. др Иво Тартаља

Жири Змајеве награде

др Јован Делић, председник
др Ђорђе Деспић
Иван Негришорац
Ђорђо Сладоје
Желидраг Никчевић

Жири за доделу Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе

Проф. др Вељко Брборић
Др Миодраг Матицки
Академик Слободан Реметић
Проф. др Драган Станић
Проф. др Срето Танасић

Уређивачки одбор едиције Студије о Србима:
Академик Милорад Радовановић (председник Одбора)
др Слободан Владушић

Уредници едиције Библиотека Змајева награда:
Иван Негришорац
др Ђорђе Деспић

Чланови Његошевог одбора Матице српске од 2016. године:

Председник:
Архиепископ цетињски, митрополит Амфилохије (Радовић)

Потпредседници:
Академик Матија Бећковић
Академик Миро Вуксановић

Секретар:
академик Јасмина Грковић-Мејџор

Чланови:
Епископ бачки Иринеј (Буловић)
Миро Вуксановић
Академик Миомир Дашић,
Проф. др Јован Делић
Академик Љубомир Зуковић
Проф. др Горан Максимовић
Проф. др Мато Пижурица
Академик Предраг Пипер
Проф. др Драган Станић
Академик Владо Стругар
Др Срђа Трифковић
Гојко Шантић
Проф. др Богољуб Шијаковић

Стручни сарадник:
Јулкица Ђукић

Његошев зборник Матице српске:
академик Миро Вуксановић, главни уредник