У уторак, 16. маја 2023. године у 12 часова, у свечаној сали Матице српске представљена је књига „Народна ношња, игре и пјесме са Гласинца“, аутора др Марка Радовића који и потиче из тога краја. Овај догађај одржан је као резултат потписаног протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Соколац из Републике Српске. Поздравне речи присутнима упутили су др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и Марко Шука представник Општине Соколац. О представљеној књизи говорио је њен рецензент др Милош Рашић, научни сарадник Етнографског института САНУ, а своје утиске о истраживању и писању једног овако драгоценог и занимљивог дела изнео је и аутор др Марко Радовић.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

У понедељак, 15. маја, у Малој сали Матице српске представљена је књига „Бука руске авангарде“ проф. др Корнелије Ичин. Присутне је поздравио председник Матице српске проф. др Драган Станић, а о књизи су говорили проф. др Гојко Тешић, проф. др Предраг Петровић и проф. др Јелена Кусовац. На самом крају, присутнима се обратила и ауторка књиге.

Истакнуто је да ова књига нуди посве нов поглед на руску авангарду с почетка 20. века јер је посматра у контексту филозофских концепција и нових научних открића. У овој књизи се на нов начин разматра уметност футуриста (дијалог Хлебњикова с концепцијом државе Платонова, заум Кручониха и његов утицај на супрематизам Маљевича, конструктивистичка поезија Ивана Аксјонова и слике Александре Екстер), обериута (стваралаштво Хармса у контексту религиозних размишљања и Веденског у контексту космогонијских процеса), те сликара, који су сарађивали с футуристима (Маљевич, Филонов, Чекригин, Гончарова, Ларионов). „Бука руске авангарде“ састоји се од радова које је проф. др Корнелија Ичин писала током десет година и објављивала у страној научној периодици на руском језику. Ови радови су имали велики одјек у научној средини, будући да је проф. др Корнелија Ичин велики и у свету познати зналац руске авангарде и руске књижевности 20. века у целини. „Бука руске авангарде“ на српском језику, несумњиво, јесте потребна књига не само за специјалисте за руску књижевност, него и за све које интересује руска авангардна поезија и ликовна уметност.

Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви Матице српске.

У оквиру Музичких вечери Матице српске, у Свечаној сали, 10. маја 2023. године, приређена је концертна промоција нотне збирке „Cрпски композитори за клавир четвороручно”, коју су приредиле мр Весна Кршић и др Снежана Николајевић.

О збирци говориле су др Гордана Каран, др ум. Теа Димитријевић и ауторке. Поздравне речи упутила је присутнима Марта Тишма, стручни сарадник Одељења Матице српске за сценске уметности и музику.

У уметнички делу програма, Весна Кршић и Снежана Николајевић, извеле су комппозиције за клавир четвороручно, наших истакнуих композитора Зорана Христића (Руфурија), Светислава Божића (Сан Господара Светлости), Вере Миланковић (Сењачка рапсодија), Анице Сабо (Диантус) и Михаила Живановића (Пут око света).

Осим присутних, у сали, директан пренос програма, публика је могла пратити и на YouTube каналу Матице српске.

У среду, 10. маја 2023. године, у Матици српској одржан је први програм у оквиру сарадње Општине Бајина Башта и Матице српске – представљање манифестације „Ћирилична баштина” која се одржава сваке године, последње недеље у мају, у Бајиној Башти.

Присутне су поздравили: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Весна Ђурић, председница Општине Бајина Башта.

О манифестацији „Ћирилична баштина” говорили су: Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора „Ћириличне баштине” и Милован Јездић, директор Установе „Култура”. Др Исидора Бјелаковић, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду и секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, упознала је публику са историјским значајем ћирилице, а потом и представила идеју научног скупа који ће се ове године одржати у оквиру манифестације „Ћирилична баштина”.

Протокол о сарадњи између Општине Бајина Башта и Матице српске потисан је са циљем унапређења квалитета књижевног, уметничког и образовног рада кроз деловање у оквиру заједничких пројекатa, као и неговања ћирилице и српског језика, историје и културе српског народа на територији општине Бајина Башта.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Првог дана после тродневне жалости током које су ћутање и молитва били једини истински лек за душе које пате, Председништво Матице српске изражава дубоко саучешће породицама, пријатељима и свима који искрено жале због бесмисленог, апсурдног губитка живота и страдања толико невиних људи, поготово деце чији животи требало је тек да започну у пунијем и садржајнијем виду. Овакве страхоте јасно сведоче колико је деструктивна и аутодеструктивна енергија узела маха у српском друштву, а та чињеница обавезује све носиоце позитивног и уравнотеженог духовног стања да организују неопходну одбрану општих хуманистичких вредности. Ови страшни догађаји угрожавају целину српског друштва, па је неопходан промишљен и ефикасан одговор који неће разједињавати него ће уједињавати све самосвесне и одговорне људе. Верујући да нема никаквих озбиљнијих разлога за парцијалне, поготово не за партијске интересе било каквих врста, верујући да имамо довољно снага за адекватан одговор, Председништво Матице српске позива на мир и мудрост свих чланова друштва и прижељкује добру усклађеност свега онога што би требало чинити. У оквиру своје делатности Матица српска је спремна да пружи свој допринос излечењу и опоравку нашег друштва.

У Новом Саду, 8. мај 2023. године

Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (10-11/2022) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Борисава Станковића, Милана Ненадића, Радована Белог Марковића и Мирослава Алексића. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси преведене текстове Владимира Гвоздена о српској путописној култури, Александра Јовановића о поеми „Плава гробница – Видо” Милосава Тешића, Зорана Аврамовића о Ћосићевим размишљањима о демократији, политици, историји и човеку, те Саше Радојчића о филозофским мислима Божидара Кнежевића. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies”) посвећена је књижевној награди „Бескрајни плави круг” и њеном добитнику Слободану Владушићу кроз текстове: Небојше Лазића, Младена Шукала, Горана Радоњића и Јелене Марићевић Балаћ, те „Змајевој награди Матице српске” и њеном добитнику Мирославу Алексићу кроз прилоге Јована Делића и беседу лауерата. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Љиљана Пешикан-Љуштановић, Виолета Митровић, Никола Живановић, Младен Весковић и Бојана Стојановић Пантовић.

Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва).

Преводиоци: Марко Алексић, Персида Бошковић, Ангелина Чанковић Поповић, Иван Филиповић, Љубица Јанков, Зоран Пауновић и Милана Тодоресков. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.