Прикупљање и чување  драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница  управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као  Србско – народна сбирка,  која је поред  осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења  МС. Као посебна радна јединица  Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година  Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски  фонд  је  Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи 20000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је  углавном на српском, немачком, латинском и  црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих  личности  у Срба. До сада је обрађено 61.15о писама, од поклона и откупа  набављено је  још  неколико десетина хиљада  писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег  коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин (2012-2013).

Радом Рукописног одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је управник Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 12. октобра  2016. године.

Управник Рукописног одељења:
проф. др Александра Вранеш
е-mail: avranes@maticasrpska.org.rs

Стручни сарадник:
Александра Јовановић.
е-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133; 021 528 917 и  021 63 36 987

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Чланови:

Југослав Вељковски
Доц. др Драгана Грујић
Доц. др Гордана Ђоковић
Петар Ђурђев
Проф. др Ђорђе Ђурић
Проф. др Душан Иванић
Мср Александра Јовановић
Др Петар В. Крестић
Катарина Марковић
Проф. др Љиљана Марковић
Проф. др Дејан Микавица
Др Александра Новаков
Др Драго Његован
Др Исидора Поповић
Радован Поповић
Др Радомир Поповић
Проф. др Горана Раичевић
Миле Станић
Доц. др Зорица Хаџић

Едиција Архивалије

Главни уредник Едиције Архивалије:
Проф. др Александра Вранеш

Уредништво Едиције:
Радован Поповић доц.
др Зорица Хаџић
др Петар Крестић

Издавачка делатност

Књигу О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења приредили су Стојан Трећаков и Владимир Шовљански 1993. године.

Књигу Вељко Петровић, Писма: 1904–1967 (из Збирке писама Рукописног одељења Матице српске), приредили 1997, Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански.

Kњигу Портрети према живим моделима (избор текстова из богате рукописне заоставштине Милана Јовановића Стоимировића) су приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, 1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, 2000. године.

Књигу Лаза Костић, Преписка I приредили су проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас 2005. године.

Књигу Књига Стеријиних рукописа приредила је др Исидора Поповић 2008. године.