Прикупљање и чување драгоцене архивске грађе у Рукописном одељењу почиње самим чином оснивања Матице Српске 1826. године. Од Основа, првог статута којим је регулисана Матичина делатност, списа насталих њеним вишедеценијским радом у Пешти и Новом Саду, рукописа који су слати ради објављивања у Летопису и на књижевне конкурсе МС, записника са седница управних тела, преписке најзначајнијих делатника у српској књижевности и културно политичкој историји 19. и 20. века, откупима и бројним поклонима, настало је језгро Рукописног одељења. Уочљиво је неколико фаза његовог развоја: Од 1826. – 1847. није постојао посебан вид организационог деловања; од 1847. до 1945. ради као Србско – народна сбирка, која је поред осталих старина прикупљала и “ писма – књиге и рукописе славних Србаља “. Од 1945. до 1958. делује као Одсек за грађу и рукописе у оквиру БМС, а од 1958. до 1961. Рукописно одељење ради под надзором Књижевног одељења МС. Као посебна радна јединица Матице Српске издвојено је 1961. године. Шездесетих година Одељење добија посебне просторије, већи депо, читаоницу за рад са истраживачима и запошљава у стални радни однос неколико архивиста, што омогућава почетак систематске архивистичке обраде грађе.

Рукописно одељење је данас специфична архивска установа, једини прави архивски фонд је Архив Матице Српске. Та архивска грађа настала је током богате и разноврсне Матичине историје, ту се чувају записници Управног одбора, Књижевног одељења и Одбора, као и записници са годишњих скупштина МС од 1826. до 1945. године. Поред 284 кутије, са више од 100000 докумената, сачувано је и 158 књига матичиних записника и деловодних протокола.

Остала грађа је разврстана у три збирке – Збирку рукописа, Збирку писама и Збирку фотографија. Збирка рукописа садржи 20.000 до сада обрађених списа и више хиљада копија важне архивске грађе. Та грађа настала је у распону од 18 – 20 века. Писана је углавном на српском, немачком, латинском и црквенословенском језику. Збирка писама садржи изузетно вредна писма најзначајнијих личности у Срба. До сада је обрађено 62.000 писама, од поклона и откупа набављено је још неколико десетина хиљада писама који чекају на обраду. Збирка фотографија поседује близу 25000 снимака, негатива и албума, од дагеротипија до снимака начињених савременом дигиталном опремом. Од 1967. – 2001. у оквиру РОМС је радило и Уредништво за библиографска издања МС. У обради архивалија данас се користе рачунарски програми, а најважнија грађа се ради заштите скенира и похрањује на одговарајуће носаче информација.

Рукописно одељење је незаобилазни извор драгоцене архивске грађе без чијег коришћења се не могу упознати најважније личности и кључни догађаји у културно – политичкој историји Срба од 18. века до данас.

Одељење обавља своју делатност под руководством управника Одељења и Одбора Рукописног одељења. Од оснивања, управници су били Живојин Бошков (1963–1983), академик Чедомир Попов (1983–1991), проф. др Никола Гаћеша (1991–1999), мр Бранко Бешлин (1999–2008), Павле Станојевић (2008-2011), Соња Боб (2011-2012), проф. др Миливој Ненин (2012-2013), проф. др Александра Вранеш (2013-2020).

Радом Рукописног одељења руководи Одбор Одељења који има четворогодишњи мандат. Нa челу Одбора Одељења је управник Одељења. Садашњи Одбор изабран je на седници Управног одбора од 05. октобра  2020. године.

Управник Рукописног одељења:
проф. др Зорица Хаџић
е-mail: zorica_hadzic@ff.uns.ac.rs
Телефон: 064/195 17 84

Стручни сарадник Одељења:
мср Александра Јовановић, архивски саветник
е-mail: ajovanovic@maticasrpska.org.rs
Телефони: 021 420 199, локал 133 и 021 528 917

ОДБОР РУКОПИСНОГ ОДЕЉЕЊА

Управник РОМС:
Проф. др Зорица ХАЏИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Одбора:

Др Зоја Бојић, Институт за књижевност и уметности, Београд
Југослав Вељковски, Архив града, Нови Сад
Проф. др Душан Иванић, Филолошки факултет, Београд
Мр Дејан Јакшић, Архив Војводине, Нови Сад
Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Љиљана Лазић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Проф. др Дејан Микавица, Филозофски факултет, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Драго Његован, Музеј Војводине, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Гордана Петковић, Музеј Града Новог Сада, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Радован Поповић, новинар, публициста, Београд
Др Радомир Поповић, Историјски институт, Београд
Проф. др Горана Раичевић, Филозофски факултет, Нови Сад
Доц. др Ивана Б. Спасовић, Архив САНУ, Београд
Миле Станић, Архив САНУ, Београд
Др Урош Станковић, Правни факултет, Нови Сад

Главни уредник едиције Документ:

Проф. др Зорица ХАЏИЋ, Филозофски факултет, Нови Сад

Чланови Уредништва:

Мср Александра Јовановић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Проф. др Миливој Ненин, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Срђан Орсић, Филозофски факултет, Нови Сад
Др Исидора Поповић, Рукописно одељење МС, Нови Сад
Миле Станић, Архив САНУ, Београд

Издавачка делатност

О Црњанском: архивалије, поводом стогодишњице пишчевог рођења, приредили Стојан Трећаков и Владимир Шовљански , Нови Сад, Матица српска, 1993.

Вељко Петровић, Писма: 1904–1967, приредили, Соња Боб, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, Нови Сад, Матица српска, 1997.

Портрети према живим моделима, приредили, Стојан Трећаков и Владимир Шовљански, 1998, а потом и Стоимировићев Дневник 1936–1941, Нови Сад, Матица српска, 2000.

Лаза Костић, Преписка I, приредили, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас 2005.

Књига Стеријиних рукописа, приредила др Исидора Поповић 2008.

ла времена аутора Миленка Никитовића, приредио Владимир Давидовић 2014.

Аристократ духа (Документарна биографија Милана Кашанина), аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2016;

Васа Стајић. Аутобиографија 1847–1943. Фрагменти из дневника, приређивач, аутор предговора и коментара проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Лаза Костић, Преписка II, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Велики господин Младен Лесковац – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2017;

Благодат новог јутра Бошко Петровић ‒ њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Милан Лазаревић – суботе и недеље, приређивач мр Гордана Ђилас, библиотекар саветник, Нови Сад, Матица српска, 2018;

Крвава окупација Бачке – дневник једног посматрача (1941–1944), приређивачи др Драго Његован и др Александар Хорва, Нови Сад, Матица српска, 2018.

Окупацијски дневник Милана Јовановића Стоимировића (јун-децембар1941), приређивачи проф. др Александра Вранеш и проф. др Бојан Ђорђевић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Парче пишчеве душе, Тишма – њим самим, аутор Радован Поповић, Нови Сад, Матица српска, 2019.

Лаза Костић, Преписка III, приређивачи, аутори поговора и коментара Младен Лесковац, проф. др Душан Иванић и мр Милица Бујас, Нови Сад, Матица српска, 2020;

Милан Кашанин, Писма, сусрети, трагови I-III, приређивач проф. др Зорица Хаџић, Нови Сад, Матица српска, 2020.

Comments are closed.