рођен је 31. маја 1956. у Трстенику (Србија). Основну школу завршио је у Сиригу 1970, а гимназију у Новом Саду 1974. Филозофски факултет на Групи за југословенске књижевности и српскохрватси језик завршио је у Новом Саду 1979. Темом Неоавангарда и српско песништво (1965–1988) магистрирао је 1991, а 2003. докторирао на Филолошком факултету у Београду радом Лирика Јована Дучића: семантичка анализа. Говори енглески и руски, а служи се немачким, француским, словеначким и македонским језиком.

Био је лектор на Мичигенском универзитету у Ен Арбору (САД, 1984–1985), драматург у Драмском програму Радио Новог Сада (1986–1988), асистент на Филозофском факултету у Нишу (1988–1995), асистент, доцент и ванредни професор на Филозофском факултету у Новом Саду од 1997. до данас.

Био је члан уредништва и главни и одговорни уредник студентског књижевног листа То јест (1976–1979), члан уредништва часописа Писмо (1991–1993), Свети Дунав (1995–1997) и главни и одговорни уредник Рада Матице српске (1995–2004). Књижевне и научне радове објављује у већини наших књижевних часописа, а сарађује и са иностраним (Летопис Матице српске, Зборник Матице српске за књижевност и језик, Књижевна реч, Поља, Књижевне новине, Књижевност, Дело, Овдје, Градина, Повеља, Quorum…)

Члан сарадник Матице српске од 1983, стални члан сарадник од 1991, секретар Матице српске (1995–2004), члан Управног одбора Матице српске од 2004, Управног одбора Библиотеке и Галерије Матице српске од 1995. године. За председника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Био је члан Управног одбора Вукове задужбине, члан Редакције Лексикона писаца Југославије и сарадник Српског биографског речника. Од 2005. је главни и одговорни уредник Летописа Матице српске, најстаријег живог књижевног часописа. Председник је Уређивачког одбора Српске енциклопедије од 2008 (две књиге првог тома публиковане октобра 2010. и 2011), највећег енциклопедијског подухвата у нашој земљи. Сарађује на пројекту Поетичка истраживања српске књижевности, Института за књижевност и уметност у Београду, којим је руководио проф. др Новица Петковић, а потом проф. др Јован Делић. Ради на пројектима проучавања књижевности који се изводе на Филозофском факултету у Новом Саду.

Био је члан више жирија књижевних награда, попут Змајеве, Нинове, Андрићеве, „Лаза Костић”, „Стефан Митров Љубиша”, „Тодор Манојловић”, „Матијевић”, „Извиискра Његошева” и др.

Пише поезију, прозу, драмске и критичке текстове, бави се проучавањем српске књижевности и културе. Објавио је преко 250 критичких, теоријских и књижевноисторијских текстова у периодици и научним зборницима. Радовима из области пруочавања књижевности учествовао је на преко 50 научних скупова у земљи и иностранству.

Са Славком Гордићем приредио је зборнике радова о поезији Алека Вукадиновића, Јована Христића, Даре Секулић, Србе Митровића, Душка Новаковића, Мирослава Максимовића, Живорада Недељковића, Николе Вујчића, Злате Коцић, Мирослава Цере Михаиловића, као и зборник о књижевном делу Бошка Петровића. Са Светозаром Кољевићем и Јованом Делићем приредио је зборник радова о књижевном делу Александра Тишме. Са Симом Ћирковићем приредио је фототипско издање Историје разних словенских народа Јована Рајића. Приређивач је изабраних песама Јована Дучића (три издања) и романа Корени Добрице Ћосића.

Објавио је књиге песама: Трула јабука (1981, Награда „Горан” за младе песнике); Ракљар. Желудац (1983); Земљопис (1986); Топло, хладно (1990); Абракадабра (1990, Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године); Хоп (1993); Везници (1995, Награда „Ђура Јакшић”); Прилози (2002); Потајник (2007, Змајева награда Матице српске); Светилник (2010, Награде „Раде Драинац”, „Бранко Ћопић” и Жичка хрисовуља). Публиковао је роман Анђели умиру (1998), као и драме: Фреди умире (1987); Куц-куц (1989); Истрага је у току, зар не? (2000); Видиш ли свице на небу? (2006, Награда „Unirex” за драму).

Објавио критичке монографије: Легитимација за бескућнике. Српска неоавангардна поезија: поетички идентитет и разлике (1996) и Лирска аура Јована Дучића (2009).

Текстови су му превођени на енглески, француски, немачки, мађарски, румунски, македонски, словеначки, чешки, грчки, албански, кинески.

Comments are closed.