У издању Матице српске изашло је капитално дело академика Василија Ђ. Крестића „Срби у Угарској: 1790–1918”. Књига је резултат вишедеценијског рада академика Крестића на овој теми. У књизи је читаоцима представљен период историје Срба у Угарској од Темишварског сабора 1790. до краја Првог светског рата и присаједињења Војводине Србији 1918. у виду једне свеобухватне аналитичко-синтетичке студије.

Књигом су обухваћена сва значајнија национална, политичка, верска, друштвена, државноправна и идеолошка питања. Приказана је борба Срба за очување своје националне и верске посебности и тежња за признањем политичке индивидуалности.

Збивања, која се тичу Срба из Угарске, аутор није посматрао и оцењивао с локалног, него ширег политичког и географског становишта. Захваљујући таквом начину посматрања и оцењивања догађаја ова историја Срба у Угарској има сасвим нове досад непознате димензије.

За писање ове књиге аутор је искористио огромну релевантну литературу на српском, немачком и мађарском језику, као и обиље новог, досад непознатог и некоришћеног архивског материјала из домаћих и страних архива.

Књига је публикована на 534 странице, у тврдом повезу и илустрована портретима значајнијих личности, гравирама већих градова, заглављима важнијих српских новина, саборским скуповима, познатијим биткама из времена револуције 1848–1849. године, и географским картама.

Др Софија Божић,  Василије Ђ. Крестић,  Срби  у Угарској

Проф. др Драган Станић, Скица за портрет Василија Ђ. Крестића

23. септембра 2013. године, Матица српска добила је захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду.

У име Матице српске захвалницу је примио потпредседник МС проф. мр Ненад Остојић.

Захвалницу за успешну сарадњу са Завичајним одељењем Градске библиотеке у Новом Саду примиле су и др Исидора Поповић, стручни сарадник Рукописног одељења МС и мр Александра Новаков стручни сарадник Лексикографског одељења МС.