27. маја 2015. одржан је први састанак Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама. Договорено је да садржај зборника буду резултати проучавања књижевних и културних односа уочи, за време и после Првог светског рата, који би се саопштили на научном скупу маја 2016. године у Матици српској. Предвиђено је да се позове око 25 учесника. Чланове Уређивачког одбора Зборника о српско-мађарским књижевним и културним везама именовао је Управни одбор Матице српске꞉ проф. др Јанош Бањаи, дописни члан САНУ, председник Одбора, Пера Ластић, проф. др Корнелија Фараго, доц. др Марија Циндори Шинковић, доц. др Марко Чудић. Други састанак заказан је за 8. јун.

28. маја приређен је концерт АНСАМБЛА ЗА НОВУ МУЗИКУ, Градилиште. Чланови ансамбла су НЕДА ХОФМАН, клавир, АНА РАДОВАНОВИЋ, мецосопран, СРЂАН СРЕТЕНОВИЋ, виолончело и ВЛАДИМИР ДИНИЋ, баритон. Изведена су дела Ивана БОЖИЧЕВИЋА, Иване Огњановић и Татјане МИЛОШЕВИЋ.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Радио Нови Сад је репортерски снимио програм.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

27. маја приређено је концертно представљање књиге ДРУШТВЕНА УЛОГА САЛОНСКЕ МУЗИКЕ У ЖИВОТУ И СИСТЕМУ ВРЕДНОСТИ СРПСКОГ ГРАЂАНСТВА У 19. ВЕКУ. О књизи су говорили др Даница Петровић, музиколог, др Мелита Милин, музиколог, др Биљана Шимуновић Бешлин, историчар и др Маријана Кокановић Марковић, аутор књиге. У музичком делу програма учествовали су Слађана Аћимовић, клавир, Маја Андрић, сопран, Милорад Стокин, баритон, Марко Стојановић, клавир и Сања Крагуљац, клавир. Поздравну реч упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске.

Концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Радио Нови Сад је репортерски снимио програм.

Концерт је фотографисао Бранко Лучић.

12. маја 2015. године у просторијама Матице српске одржан је трећи састанак сарадника на пројекту Речник српског језика од 12. до 18. века, чији су руководиоци проф. др Јасмина Грковић-Мејџор, дописни члан САНУ и проф. др Слободан Павловић.

На састанку се разговарало о принципима класификовања грађе на примарни и секундарни корпус, као и о принципима уношења грађе у елкетрoнски корпус.

22. маја одржана је промоција Његошевог зборника Матице српске број 2 (Споменица о двестогодишњици Његошевог рођења) на којој су говорили академик Матија Бећковић, председник Одбора за прославу Његошевог јубилеја, дописни члан САНУ Миро Вуксановић, главни и одговорни уредник Зборника, проф. др Горан Максимовић. Скуп је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Споменица Његошу има три дела. Најпре беседе, огледе, расправе и приказе српских архијереја, академика, универзитетских професора, писаца, књижевних критичара, преводилаца, историчара, филозофа и научника различитих струка, по тематским сродностима разврстаним, у ауторском именику по редоследу радова су: високопреосвећени митрополит Амфилохије (Радовић), преосвећени епископ Јоаникије (Мићовић), Никола Хајдин, Матија Бећковић, Светозар Кољевић, Миро Вуксановић, Рајко Петров Ного, Љубомир Зуковић, Слободан Реметић, Бранко Летић, Зоран Лакић, Жарко Ђуровић, Димитрије Калезић, Милан Радуловић, Душан Иванић, Милош Ковачевић, Милоје Ракочевић, Љиљана Пешикан-Љуштановић, Стеван Кордић, Војислав Јелић, Радослав Ераковић, Сава Дамјанов, Иван Негришорац, Борис Лазић, Славко Гордић, Јован Делић, Богољуб Шијаковић, Јово Радош, Часлав Копривица, Милутин Мићовић, Драган Симеуновић, Мирољуб Јевтић, Ирена Арсић, Владислава Гордић Петковић, Дејан Ђуричковић, Томаж Евертовски, Најда Иванова, Хироши Јамасаки Вукелић, Владимир Осолник, Предраг Палавестра, Бранка Радовић, Ненад Макуљевић, Веселин Матовић, Живко Брковић. Потом су поређана писма с одговорима или без њих (где одговора није било), све у факсимилима. На крају је извештај Матичиног Одбора за прославу. Природно је да Зборник има уреднички увод, са захвалношћу свима који су Његошеву Споменицу својим речима на шест стотина страница саставили, с неопходним напоменама, с посебно издвојеним податком да су штампање књиге у целости омогућили Мона Наде и Ђорђа Момировића, предузеће Миланка Делића, Невенка и Бранислав Зубанов, Драгиња и Душан Диклић.

22. маја 2015. године одржана је четврта седница Његошевог одбора Матице српске са пет тачака дневног реда (1. усвајање записника са претходног састанка; 2. извештај о обележавању Његошевог јубилеја; 3. договор о представљању друге књиге Његошевог зборника Матице српске; 4. припрема научног скупа планираног за 2017. годину; 5. питања и предлози). Због спречености председника Његошевог одбора митрополита Амфилохија (Радовића) седници је председавао потпредседник академик Матија Бећковић.

Одбор је донео одлуку да се следећи скуп одржи почетком 2018. године на тему Одјеци Његошевог дела. Изабран је иницијативни одбор у саставу꞉ академик Светозар Кољевић, Миро Вуксановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Иванић и проф. др Горан Максимовић, чији је задатак да прецизира тему и предложи чланове Организационог одбора. Чланови Одбора договорили су се да Његошев зборник Матице српске број 2 буде промовисан у Бањој Луци, Подгорици, Београду, Косовској Митровици и још где се нађе погодна прилика.

У оквиру данa Светих Ћирила и Методија Матица српска је 25. маја у Свечаној сали организовала предавање Ћирило и Методије, апостоли Морављана и свих Словена које је одржао Либор Јан, професор средњовековне историје Филозофског факултета Масариковог универзитета у Брну (Чешка). У свом излагању посветио је пажњу опису Моравске у периоду мисије Светих Ђирила и Методија. Предавање је зачинио видео прилозима који су сведочили о археолошким налазима. Госта као и све присутне поздравио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У среду 20. маја 2015, у Свечаној сали Матице српске, с почетком у 18 часова, одржано је представљање четири издања Одељења за природне науке Матице српске: РИТОВИ БАЧКЕ: ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ, ИСУШИВАЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И ЗАШТИТА ПРИРОДЕ аутора др Владимира Стојановића, др Драгослава Павића и др Минучера Месароша; БЕСКИЧМЕЊАЦИ ФРУШКЕ ГОРЕ: ДНЕВНИ ЛЕПТИРИ У СТРАТЕГИЈИ ОЧУВАЊА ВРЕДНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРА” (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea) аутора др Предрага Јакшића и Ане Нахирнић, mas; ЕКОЛОГИЈА АКВАТИЧНИХ ФИТОЦЕНОЗА ЦАРСКЕ БАРЕ aуторки др Снежане Радуловић и др Мирјане Вучковић; и МАКРОФИТСКА ФЛОРА И ВЕГЕТАЦИЈА ЛАБУДОВОГ ОКНА групе аутора: др Дубравке Милић, др Драгане Вуков, др Ружице Игић, др Пала Боже и др Горана Аначкова. Присутне на промоцији поздравио је секретар Одељења за природне науке Матице српске академик Рудолф Кастори. О ритовима Војводине говорио је један од аутора књиге др Драгослав Павић, а о књизи Ритови Бачке коаутор монографије др Владимир Стојановић; о пројекту „Бескичмењаци Фрушке горе“ говорила је др Смиљка Шимић, носилац пројекта (до сада су у овој Едицији изашле четири књиге) а о дневним лептирима Фрушке горе говорио је један од аутора књиге, др Предраг Јакшић; о Царској бари и екологији акватичних фитоценоза овог мочварног резервата природе говорили су рецензент публикације др Горан Аначков и коауторка др Снежана Радуловић; о Лабудовом окну и макрофитској флори и вегетацији овог резервата природе говориле су рецензенткиња др Љиљана Николић и коауторка књиге др Драгана Вуков.
(В. Николић)