2.2.2015-6У петак, 22. новембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција „Батрахолошко-херпетолошког речника српскога језика”, другог у низу терминолошких речника Матице српске. На промоцији су говорили проф. др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду, доц. др Имре Кризманић са Билошког факултета у Београду, др Растко Ајтић из Завода за заштиту природе Србије из Београда и мр Дејан Милорадов из Матице српске.

Проф. Рајна Драгићевић понудила је ново читање речника анализирајући именовање батрахонима и херпетонима мотивним речима вода, сув, љут, зао, затим називима боја, ономатопејама итд., а осврнула се и на поједине суфиксе. Такође је цитирала неколико занимљивих фуснота из речника. Имре Кризманић истакао је тежину послова на речнику као и његов значај за науку. Детаљно се осврнуо на теренска истраживања показујући на видео-биму обрађене пунктове, информаторе и називе који су прикупљени. Растко Ајтић приказао је фотографије неколико мање познатих и општепознатих врста повезујући их са српским називима из речника. Апострофирао је предност цртежа животиња у односу на фотографије. Дејан Милорадов указао је на главне разлике између овог и претходног терминолошког речника, а посебно на начин његове израде ‒ процес стварања речника аутоматизован је помоћу софтвера DickHelper, који је ауторско дело сарадника на пројекту.

 2.2.2015-6У издању Косовскометохијског одбора Матице српске објављена је књига „Српска четничка акција (1897–1908), Оружана дипломатија“, др Уроша Шешума. Главни и одговорни уредник издања је проф. др Валентина Питулић, а рецензенти су: др Биљана Вучетић, проф. др Божица Младеновић и проф. др Александар Растовић. Штампање ове књиге омогућио је Министарство културе и информисање Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Књига др Шешума представља прву велику целовиту синтезу о српској четничкој акцији у Османском царству, теми која је иначе остала по страни интересовања српске историографије у 20. веку. (даље…)

 2.2.2015-6Матица српска ове године слави Осам векова аутокефалности Српске православне цркве. Прославу је започела Светосавском беседом коју је одржао Његово преосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије (Перић). Матица је и свој сто деведесет и трећи рођендан обележила беседом Његовог преосвештенства епископа бачког господина Иринеја, „Осам векова Српске архиепископије“. Након дуже паузе, због реновирања Матице српске, настављено је обележавање овог значајног јубилеја.

У Свечаној сали Матице српске, у понедељак, 18. новембра 2019. године, одржано је предавање др Срђана Пириватрића, научног сарадника Византолошког института САНУ, „Свети Сава и постанак Српске архиепископије“. Поздравну реч упутио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске. (даље…)

 2.2.2015-6Објављен је новембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Матије Бећковића, Владимира Конечног, Драгослава Хаџи Танчића и Еугенијуша Ткачишина Дицког. Рубрика „Есеји” доноси текстове Јована Делића о поезији Матије Бећковића, Саре Мајсторовић о Маргерит Јурсенар и Бисерке Рајчић о Феликсу Јасјањском Манги. Рубрика „Разговор” доноси интервју о преводилачком занату са Алом Татаренко и Зденком Валент Белић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јелена Марићевић Балаћ, Срђан Орсић, Исидора Бобић, Светлана Милашиновић и Дамјан Ћулафић. Рубрика „Позоришна критика” кроз текст Исидоре Јањић расветљава извођење „Травничке хронике” Иве Андрића (режија Никита Миливојевић).

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, у четвртак, 14. новембра 2019. године, представљена је књига др Милене Лесковац „Режије Боривоја Ханауске у Српском народном позоришту (1945–1967)“, коју је објавила Матица српска, Одељење за сценске уметности и музику. Поздравну реч одржао је проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. О књизи су говорили: проф. др Марина Миливојевић Мађарев, проф. др Живко Поповић, мср Александар Милосављевић и ауторка. Истакнуто је да је реч о једном од најбољих редитеља Српског народног позоришта, незаобилазног у проучавању делатности тог позоришта после Другог светског рата.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

 

 2.2.2015-6У понедељак, 4. новембра 2019. године, у Матици српској, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини”, одржано је предавање „Нафта – од фосилног горива до загађујуће супстанце”. Присутне је поздравила мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, а госта предавача, проф. др Бранимира Јованчићевића, најавио је проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Проф. др Бранимир Јованчићевић, са Хемијског факултета универзитета у Београду, у првом делу предавања говорио је о историјском развоју нафте и њеној хемијској структури, док је у другом делу указао на који начин нафта може да допринесе загађењу, које су последице и извори тих загађења.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Наредно предавање, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини” планирано је за четвртак, 28. новембар 2019. године у Матици српској.

Програм је подржан од стране Градске управе за културе Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

 

 2.2.2015-6У Свечаној сали Матице српске, 12. новембра 2019. године представљена је књига др Наташе Марјановић: Музика у животу Срба у 19. веку – из мемоарске ризнице. Суиздавачи су Матица српска и Музиколошки институт САНУ.
О књизи су говориле др Катарина Томашевић, директор Музиколошког института САНУ, проф. др Даница Петровић и проф. др Маријана Кокановић Марковић, музиколози. Публици се обратила и ауторка књиге.

Поздравне речи упутила је проф. др Мирјана Веселиновић Хофман, музиколог, секретар Одељења.

Програм је снимљен и може се погледати овде.

 

 2.2.2015-6У Матици српској, 7. новембра 2019. године, приређен је концерт пијанисте Ивана Динића. Када је са шеснаест година примљен на београдски Факултет музичке уметности, у класу професора Андреја Прегера, већ је био лауреат читавог низа покрајинских, републичких и савезних такмичења. Након две године студија одлази у САД, где је примљен на Juilliard School у Њујорку у класу професора Саше Городњицког. Дипломирао је у Београду 1983. као најбољи студент у класи Невене Поповић. Свирао је са оркестрима Београдске филхармоније и Југословенске народне армије на концертима у Југославији, САД, СССР, Италији и Грчкој.

Изведене су композиције Јоханеса Брамса, Сергеја Рахмањинова, Франца Листа, Фредерика Шопена и Клода Дебисија., а концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

 2.2.2015-6У петак, 1. новембра 2019. године, у Матици српској представљен је песнички зборник новосадског и темишварског књижевног круга У истом огледалу, који је објављен у оквиру едиције „Књижевни дијалози“. Избор су направили Славомир Гвозденовић, Роберт Шербан, Славко Алмажан и Саша Радојчић, а поезију су превели Славомир Гвозденовић и Роберт Шербан. Двадесет румунских и српских песника из Темишвара и Новог Сада, два града која ће 2021. године бити културне престонице Европе, нашли су се у зборнику У истом огледалу. Зборник је представљен и у Библиотеци града Београда и у Градској народној библиотеци Жарко Зрењанин у Зрењанину. Учесници у програму били су Адријан Боднару, Славомир Гвозденовић, Иван Негришорац, Горан Мракић, Саша Радојчић, Селимир Радуловић, Ђорђо Сладоје, Роберт Шербан, Стеван Тонтић, Зоран Ђерић, критичар Растко Лончар и мајстор гитаре Јоан Доробанчу. Програм одржан у Матици српској је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

 

 2.2.2015-6У сали за седнице 28. октобра у 18 часова француски преводилац Ален Капона одржао је предавање „Преводилац на размеђу француске и српске културе: сасвим лично искуство”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а уводну реч дао је проф. др Миливој Сребро, есејиста, књижевни критичар и професор на Катедри за словенске студије Универзитета „Мишел де Монтењ“ у Бордоу.