Одбор за прославу 200-годишњице рођења Петра II Петровића Његоша основале су Матица српска, Српска академија наука и уметности и Академија наука и умјетности Републике Српске са циљем да се током 2013. године реализује богат програм посвећен великом српском песнику, владики и владару Црне Горе, члану Матице српске и Друштва српске словесности. Седиште Одбора је у Матици српској која је бринула о реализацији Програма. Одбор је благовремено, крајем 2012. године, израдио Програм прославе, а потом се почео обраћати надлежним републичким органима како би се прибавила средства за реализацију прославе. (даље…) →

     „Атлас насеља Војводине” спада у ред капиталних пројеката Матице српске. Стручна екипа предвођена проф. др Слободаном Ћурчићем дуго и темељно ради на овом подухвату. Ове године објављена је прва од три књиге у којој су обрађена сва насеља Срема. Њени аутори су поред проф. др Слободана Ћурчића и доц. др Млађен Јовановић, пуковник доц. др Александар Илић и др Тивадар Гаудењи.

Књига, на 717 страна у колору, доноси податке о насељима азбучно сложеним. Насеља су представљена савременим картама Војногеографског института, али и историјским од Птоломејеве, римског итинерера „Tabula Peutingeriana”, преко карата које су израдили Лазарус Розетус, Луиђи Фернандо Марсиљи, Алексис Ибер и други картографи, тако да се развој насеља може пратити кроз историју. Демографски подаци су дати на основу пописа становништва од 1787. до 2002. године. Свако место представљено је и текстом који садржи историјски преглед од његовог настанка до данас, а обогаћен је и живописним детаљима из живота насеља Срема.

У току је рад на припреми књиге о Банату.

     Банатски културни центар и Црквена општина Драгутиново из Новог Милошева, у сарадњи са Матицом српском организивали су културну манифестацију „Дани Теодора Павловића”, која је 14. пут одржанa у Новом Милошеву, родном месту Теодора Павловића од 25. до 28. јула 2013. године у Храму Св. архангела Гаврила, под покровитељством Општине Нови Бечеј и Месне заједнице Ново Милошево.

     На овом скупу, 25. јула, Матицу српску је представљала проф. др Љубомирка Кркљуш, секретар Одељења за друштвене науке Матице српске. Том приликом, положила је венац на гроб Теодора Павловића у знак поштовања и захвалности првом секретару Матице српске, уреднику Летописа Матице српске и оснивачу Галерије Матице српске.

     У Храму Св. архангела Гаврила, након вечерњег богослужења, проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о Теодору Павловићу уз остале званичнике који су својим излагањима отворили манифестацију.

Записник са седнице Уредништва едиције Прва књига

Уредништво едиције Прва књига у саставу: Ласло Блашковић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић,  Иван Радосављевић (Соња Веселиновић послала своје предлоге) на  седници од 12. јула 2013. године усвојило је

Издавачки план за 2013. годину

262. Горан Томић, Незванично мртав,
263.  Жарко Алексић, Кућни биоскоп, поезија

У Новом Саду, 12. јула 2013,                            Јулка Ђукић, стручни сарадник

„Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења у Народном позоришту у Београду, 27. јуна 2013. године:

      У организацији Матице српске, Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске 27. јуна 2013. године у Народном позоришту у Београду одржана је „Песничка литургија за Петра II Петровића Његоша” о 200-годишњици песниковог рођења. На овој свечаној академији у спомен на великог песника своје стихове инспирисане Његошем говорили су песници: Матија Бећковић, Милован Данојлић, Петар Пајић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, Добрица Ерић, Мирослав Максимовић, Милосав Тешић, Злата Коцић, Ђорђо Сладоје, Драган Лакићевић и Иван Негришорац. Његошеве текстове и оне о њему читали су драмски уметници Биљана Ђуровић и Гојко Шантић. У програму је учествовао и гуслар Бошко Вујачић. Програм је одржан пред пуном салом Народног позоришта у Београду.

2. јула 2013. године вицегувернер Народне банке Србије госпођа Дијана Драгутиновић  је у централном холу зграде НБС у Немањиној улици у Београду свечано отворила изложбу Српски новац од 13. до 21. века, која је настала у оквиру сарадње Матице српске и централне банке.

(даље…) →

Председник Матице српске проф. др Драган Станић и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић присуствовали су трибини „Развојне перспективе културе у Србији“ 1. јула 2013. године, на позив Министарства културе и информисања у Клубу посланика у Београду.

(даље…) →

Генерални секретар Матице српске доц. др Ђорђе Ђурић присуствовао је манифестацији „Миланковићеви циклуси“ у Даљу. У родној кући научника, која је уједно и  Културни и научни центар, обележена је 134. годишњица Миланковићевог рођења.

(даље…) →

рођен је 1971. Јарку код Сремске Митровице. Студије историје започео је 1991. на Филозофском факултету у Новом Саду, где је дипломирао 1995. Магистрирао је на тему Политичка биографија Јована Жујовића (2002). Докторску дисертацију Европски утицаји на нововековну српску историографију, од средине 18. до средине 19. века одбранио је на Филозофском факултету у Новом Саду 2010.

Универзитетску каријеру започео је 2001. избором у звање асистента на Одсеку за историју на предмету Општа историја Новог века, где је и данас у звању доцента.

Сарађивао је као стални хонорарни сарадник у Матици српској на пројектима Српски биографски речник и Српска енциклопедија од 1995, а данас је члан Уређивачког одбора Српског биографског речника. Члан је Управног одбора Матице српске од 2008. За генералног секретара Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Стручно се усавршавао као стипендиста Руске академије наука, Гете института и Георг Екерт института: Кавала, Грчка (1994); Минхен, Немачка (2001); Брауншвајг, Немачка (2006. и 2007); Москва, Русија (2006, 2007. и 2012); Братислава, Словачка (2011), где је обављао и стручна истраживања.

Објавио је 2 монографије самостално и 3 као коаутор, 2 школска уџбеника, више од 30 стручних радова (чланака, расправа, прилога) и написао преко 100 одредница у лексикографским издањима (Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Енциклопедија српског народа). Главни је уредник научног историјског часописа Споменица Историјског архива Срем од 2002.

Публиковао је монографије: Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића (2004), Вук Маринковић, Биографија и научни рад утемељивача физике као модерне науке у Србији (2007); Владе Србије 1805–2005, коаутори Р. Љушић и Љ. Димић (2005), Сремска Митровица, Град вреднији од царске кћери, коаутори Н. Лемајић, В. Гавриловић, Б. Шимуновић Бешлин (2008); Живот и дело српских научника (2008).

Са Момчилом Павловићем коаутор је уџбеника: Историја за 8 разред основне школе (2011. и 2012) и Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред гимназије општег и друштвено-језичког смера (2010).

Чланке и и расправе објављује у домаћим и страним научним часописима и зборницима радова са научних скупова: О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века, према сећањима једнога од њих (2000); Спољна политика владе самосталних радикала 1905. године (2001); Политичка делатност Јована Жујовића за време ослободилачких ратова 1912–1918. (2002); Васа Муачевић (1851–1928), О Даљском Властелинству (2003); Первая мировая война с точки зрения типичного серпского интеллигента. По дневнику Президента Сербской Королевской Академии (2004); Политички живот Срба у Срему у првој половини XIX века (2007); Јован Жујовић и Први балкански рат, карактеристично сведочанство представника српске научне елите (2007); Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя сербской научной историографии, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина  XX в. (2009).

Учествовао на преко 20 научних скупова и конференција у Србији и иностранству: Срби у источној Хрватској, културни и друштвени доприноси српске националне заједнице, Осијек 2002; Первая мировая война в литературе и культуре западных и юужных славян, Москва, 2003; Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая  половина XX в., Петроград 2008; Стваралаштво Милутина Миланковића, Даљ 2008; Српско-руски односи од почетка 18. до краја 20. века, Београд 2010; Z dejín slovensko-srbských vzt`ahov (Из историје словачко-српских веза) Братислава 2011; Сава Текелија и Арађани, Арад, 2011.

редовни професор Универзитета у Новом Саду, рођен је 26. марта 1943. у Дервенти (БиХ). Редовне студије музичке теорије (1964–1968) завршио је на Музичкој академији у Београду у класи композитора Милутина Раденковића одбраном дипломског рада Симфонија у д-молу С. Франка, оцењеног највишом оценом. Специјалистичке студије на Теоретско-композиторском факултету Државног конзерваторијума „П. И. Чајковски” у Москви завршио је 1975. године, а магистарске студије аналитичке хармоније (1976–1979) на Факултету музичке уметности у Београду у класи Милутина Раденковића. За успешно одбрањени магистарски рад Хармонски језик у опери „Коштана” П. Коњовића и његова улога у профилирању ликова и ситуација драмске радње добио је Октобарску награду Града Београда 1979. Усавршавао се у Институту „Карл Орф” у Салцбургу, Гете институту и Академији уметности у Берлину. Говори руски, служи се немачким, енглеским и италијанским језиком.

По завршетку редовних студија радио је у Међурепубличкој заједници за културне делатности са седиштем у Пљевљима, као програмски помоћник секретара Заједнице, професор и директор Музичке школе (1969–1976). У звање асистента Универзитета у Новом Саду изабран је крајем 1976. године. У Нови Сад је прешао почетком 1977. и на Академији уметности радио пуне 33 године (1977–2010). У том периоду прошао је сва наставничка звања (1980 – доцент, 1986 – ванредни професор, 1996 – редовни професор). Уз редовне наставне обавезе на предмету Тонски слог, обављао је више од четврт века и руководеће послове: шеф Одсека музичке уметности (1980–1984), продекан за финансије Академије уметности (1984–1986), декан Академије уметности (девет двогодишњих мандата 1986–2004), председник Савета Академије уметности (2007–2010). У истом периоду активно је учествовао и у раду органа управљања и стручних органа Универзитета у Новом Саду (заменик председника Скупштине Универзитета, члан Већа за развој и међународну сарадњу, дугогодишњи члан Наставно-научног већа и Сената). Био је члан Просветног савета Војводине и председник Савета Српског народног позоришта.

Дугододишњи је члан Одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице Српске (од оснивања Одељења), члан Уредништва и научни секретар Српске енциклопедије. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године.

Аутор је композиција различитог жанра писаних за соло инструменте (Цвеће цафнало и Рондо варијације, за флауту соло; Квартоманија и Интродукција и балкански квазио танго, за кларинет соло; Три минијатуре /Пан, Нимфа, Тритон/, за обоу соло; Три хроматске етиде /Несташни тритонуси, Плес залеђених кварти, Највише два минута за бис/ за клавир соло; Посветни диптих /Пролог, Дијалози/, за виолончело соло) и камерне ансамбле (Игра и песма, за кларинет и клавир; Разигране секунде, за трио флаута; Пет комада, за дувачки квинтет), те хорске (Dies irae, за мешовити хор и виолончело; Три минијатуре /Пасторала, Старински плес, Звездани пејсаж/, за мешовити хор и обоу; Оче наш, Свјати Боже, Пјесењ третјаја, Достојно јест, Богородице дјево, Ave Maria, O Magnum Mysterium, Три хора на стихове Милана Трипковића /Водокршће, Зорило, Сеобе душе/, за мешовити хор a cappella), концертантне (Musica Concertante, за кларинет и гудачки оркестар) и оркестарске музике (Посветни дијалог BACH/DSCH, за гудачки оркестар).

Члан је редакције међународног часописа Нови Звук/New Sound од његовог покретања (1993), Добитник је Повеље са златном плакетом – највишег признања Универзитета у Новом Саду за изузетан допринос и остварене резултате у раду и развоју Универзитета у Новом Саду (1991) и Искре културе, највишег признања за развој и афирмацију стваралаштва Културно-просветне заједнице Војводине (2004).