Делегација Матице српске посетила је 28. новембра у Темишвару седиште Савеза Срба у Румунији. Овом приликом у име домаћина обратили су се Љубомир Степанов, директор за издавачку делатност Савеза и Стеван Бугарски, који су говорили о историји и култури Срба у Румунији, као и о деловању Савеза Срба у Румунији. У име Матице српске присутне је поздравио њен председник проф. др Драган Станић и представницима Савеза уручио на поклон нека од Матичиних издања.

У Свечаној сали Српске гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, у 13 часова, отворена је изложба Век и по пресељења Матице српске из Будимпеште у Нови Сад. На изложби су приказани рукописи, преписка и фотографије из Рукописног одељења Матице српске, као и уметнички експонати из других Матичиних установа. Госте и ученике поздравио је директор Гимназије Јадранко Кланица, а пригодном беседом изложбу је отворио проф. др Драган Станић. Овим поводом Гимназији су уручена и пригодна издања Матице српске.

У Свечаној сали Владичанског двора у Темишвару, у 17 часова, одржана је промоција књиге академика Василија Крестића, Срби у Угарској 1790–1918. У препуној сали уводну беседу са нагласком на значај Темишвара за српску историју одржао је Стеван Бугарски. Скуп је поздравио и о делу професора Крестића говорио проф. др Драган Станић, а књигу су представили проф. др Љубомирка Кркљуш и доц. др Ђорђе Ђурић. Академик Крестић обратио се присутнима и говорио о самој књизи, мотивима за њено настајање, као и о свом укупном историографском раду. У сали је била постављена изложба о Арадској тврђави као логору за истребљење Срба 1914-1918. По завршетку промоције председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић уручио је захвалнице Матици српској, за допринос развоју културне сарадње, и академицима Василију Крестићу и Николи Коки Јанковићу за достигнућа на пољу науке и уметности.

Ове културне манифестације Матице српске одржане су у оквиру Дана српске културе у Темишвару.

25. новембар 2014. године, 12 часова, у сали за седнице Матице српске представљана је  књига проф. др Драгана Прола Унутрашње иностранство, филозофска рефлексија романтизма. После поздравне речи председника Матице српске  проф. др Драгана Станића  о књизи су говорили доц. др Владимир Гвозден и проф. др Алпар Лошонц.

24. новембра 2014. године, у Свечаној сали Матице српске, проф. др Ала Татаренко из Украјине одржала је предавање Господар снова и прича (Милораду Павићу у част) после поздравне речи проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата проф. др Љубомирка Кркљуш одржала је 1. децембра у 12 часова предавање „Крај Првог светског рата и стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Исход Првог светског рата омогућио је стварање прве заједничке државе јужнословенских народа – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца , на основу права народа на самоопредељење. Уједињење Јужних Словена у једну државну заједницу било је резултат различитих процеса унутар самих националних заједница које су ушле у нову државу, и сложених међународних односа и интереса. За српски народ су Први светски рат и његов исход представљали догађај судбинског карактера и далекосежних последица. Посебан значај имали су ови догађаји и за судбину данашње Војводине.

У организацији Владе Аутономне Покрајине Војводине, Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију, Матице српске и Универзитета у Новом Саду, Природно-математичког факултета, Департмана за географију, туризам и хотелијерство, одржан је 13-14. новембра 2014. године Пети међународни научни симпозијум „Академик Берислав Бета Берић” посвећен људским ресурсима и регионалном развоју. Традиционални циљ симпозијума је да упореди популационе проблеме у Војводини са савременим популационим трендовима у другим деловима Републике, али и у региону. Ова сазнања треба да укажу на све последице које ће депопулација изазвати у будућности и да омогући осавремењавање програма демографског развоја. (даље…) →

У част јубилеја 150 година од пресељења Матице српске у Нови Сад од 24. до 27. новембра одржани су Дани Матице српске у старој стрељани – Еђшегу, у обновљеном простору стрељане.

24. новембра одржано је песничко вече „Човек пева после рата – Поезија о Првом светском рату”. Изабране стихове српских песника казивао је Вицо Дардић. Госте је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

25. новембра академик Василије Ђ. Крестић одржао је предавање „Установе, странке, друштва и организације Срба у Угарској 1790-1914”. Госте је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

26. новембра проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске одржао је предавање „Еуген Савојски и његово доба”.

27. новембра Донка Станчић одржала је предавање „Владимир Николић од Беча до Сремских Карловаца”. Госте је поздравио проф. мр Ненад Остојић, потпредседник Матице српске

27. новембра, приређен је концерт под називом ВЕЧЕ МУЗИКЕ ЗА ВИОЛИНУ СОЛО. Свирао је МИХАЛ БУДИНСКИ, виолина.
Изведена су дела Ј. С. Баха, С. Прокофјева и Е. Изаиа
Kонцерт је снимљен и може се погледати у видео архиви.

19. новембрa 2014. године у 19 часова у Свечаној сали Матице српске професор Дарко Танасковић одржао је предавање на тему Српски оријент. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Програм обележавања јубилеја започет је 11. новембра у 15. часова у згради Текелијанума где се делегација Матице српске састала са представницима Српског института (Петар Ластић, Золтан Бада), Самоуправе Срба у Будимпешти (Борислав Рус) и Музеја Епархије будимске (Коста Вуковић). У делегацији Матице српске поред председника проф. др Драгана Станића били су и генерални секретар доц. др Ђорђе Ђурић, потпредседници др Миодраг Матицки и проф. др Бранко Бешлин, секретар Одељења друштвених наука проф. др Љубомирка Кркљуш, управница Галерије Матице српске мр Тијана Палковљевић Бугарски, директор Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница послова Матице српске мср Јелена Веселинов. (даље…) →

У оквиру програма обележавања годишњице Првог светског рата др Божица Младеновић, одржала је 14. новембра у 12 часова предавање „Култура у окупираној Србији 1915-1918”. Присутне је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.

Културни живот становника Србије био је заустављен већ са завођењем окупационе управе. Све што је у култури „носило” национално обележје представљало је опасност за окупациону војну власт и пропагирало „великосрпску” идеју која је уперена против Аустроугарске и Бугарске. Зато је забраном српског писма ћирилице, српске књиге, рада штампарија, па чак и делова српске народне ношње (шајкаче), окупациона власт намеравала да створи јединствену културу, састављену од елемената сопствене културе и културе окупираног народа. Под ударом наредби нашле су се и књиге, новине и часописи штампани ћирилицом, издавачка предузећа и штампарије. Све српске новине су забрањене, имовина издавачких предузећа конфискована, а издавачи интернирани. Периодично су објављивани спискови забрањених књига, новина, фотографија и литографија, часописа, ради пријављивања и прикупљања забрањених штампаних ствари. За време окупације излазиле су Београдске новине и Моравски глас. Окупациона власт запленила је разне уметничке и културне вредности из културне баштине српског народа. У ратним операцијама страдале су многе институције културе.