У петак, 13. децембра, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Сер Гавејн и Зелени витез: превод, тумачења и значења“ проф. др Младена Јаковљевића. Поред аутора, о књизи су говорили проф. др Владислава Гордић Петковић и доц. др Наташа Половина. Књига је објављена у издању Матице српске и Филозофског факултета из Косовске Митровице. Уз превод 2530 стихова „Сер Гавејна и Зеленог витеза“ датих упоредо са изворним текстом на средњоенглеском језику и праћених илустрацијама проф. др Младена Јаковљевића, књига читаоцима предочава низ тема значајних за читање и тумачење овог дела: од настанка, ауторства и жанровског одређења, узора, језика и формалних обележја дела спеваног у алитеративном стиху, преко друштвено-историјског и културног контекста у којем је настало, позиционирања у оквирима витешке културе, хришћанских идеала и паганских веровања и традиције, до значења, симбола и мотива, као и савремене рецепције и значаја за савремену крижевност.

Ово дело, иако уврштено у програме студија англистике у Србији, до сада је остало недоречено и критички готово занемарено у нашој земљи, што потврђује одсуство превода у стиху, али и новијих текстова о њој на српском језику.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада. Промоција књиге је снимљена и може се погледати у архиви сајта Матице српске.

У Свечаној сали Матице српске, у четвртак, 12. децембар 2019. године, у 19 часова, представљена је књига „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, др Иринеја Буловића, епископа бачког и новосадског. У питању је српски превод докторске дисертације преосвећеног владике која је одбрањена 1980. године на Богословском факултету у Атини. На грчком језику дисертација је објављена 1983. године, у издању Патријаршијског института за патролошке студије у Солуну. Ова књига објављена је као заједничко издање Беседе и Матице српске а са грчког изворника превео ју је господин Станимир Јакшић.

Скуп је поздравио и о личности његовог преосвештенства др Иринеја говорио председник Матице српске проф. др Драган Станић. О књизи су такође беседили Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије и Његово преосвештенство епископ крушевачки господин др Давид. На крају скупу се обратио аутор књиге „Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светоме Марку Ефеском Евгенику“, Његово преосвештенство епископ бачки и новосадски господин др Иринеј.

У уметничком делу програма учествовао је Хор ученика Богословије Светог Арсенија Сремца, којим руководи професор Јован Стојановић. Отпевали су:
„Тропар Светом Марку Ефеском“, „Тропар Светом Иринеју Лионском“, „Тропар Тебе Бога хвалим“ и „Карловачко многољетије“.
Догађају су присуствовали: потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, управник Библиотеке Матице српске господин Селимир Радуловић, викарни епископ мохачки Исихије, епископ осијечко-пољски и барањски Херувим, умировљени епископ Константин, ректор Карловачке богословије Јован Милановић као и представници војске.

Свечана сала Матице српске била је премала да прими све заинтересоване па су многи поштоваоци владике бачког из ходника слушали представљање књиге.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

У четвртак, 12. децембра 2019. године, у Матици српској, у оквиру научноистраживачког пројекта Матице српске „Питања животне средине и перспективе развоја квалитета и здравствене безбедности хране у АП Војводини”, одржано је предавање „Наночестице, употреба и ризик по људско здравље и животну средину” проф др Александра Ђорђевића. Присутне је поздравио и представио предавача проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта.

Проф. др Александар Ђорђевић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, говорио је о наночестицама и њиховој примени у пољопривреди, текстилној и прехрамбеној индустрији истакавши, при том, њихов ризик по људско здравље и животну средину. Излагање је пропраћено слајдовима на видео биму.

Након предавања, отворена је дискусија у коју се питањима укључила бројна публика.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У Београду је 9. децембра у читаоници Фонда уметности Библиотеке Града Београда пред препуном салом одржана промоција другог по реду терминолошког речника Матице српске ‒ „Батрахолошко-херпетолошког речника српскога језика”. Многобројној публици речник су представили проф. др Рајна Драгићевић, рецензент, и аутори доц. др Имре Кризманић, др Растко Ајтић и мр Дејан Милорадов, руководилац пројекта. Техничку подршку промоцији речника пружио је програмер Срђан Милићев. Публика је могла чути занимљиве називе водоземаца и гмизаваца и обавестити се о мотивацији њихових имена, затим видети које је подручје обухваћено истраживањем и која су места покривена теренским радом, упознати се с појединим животињама које су представљене фотографијама и цртежима те сазнати многе детаље о самој књизи, изворима, начину израде помоћу софтвера итд.

У понедељак, 9. децембра 2019. године, Матицу српску je посетила покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Драгана Милошевић. Састанку су присуствовали председник Матице српске проф. др Драган Станић, потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске проф. мр Ненад Остојић, управник послова Матице српске мср Јелена Веселинов и управник Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић. На састанку су представљени резултати рада Матице српске и публикације које је Матица српска уз помоћ покрајинског секретаријата изнедрила у 2019. години. Обе стране изразиле су своје уверење да ће успешна сарадња бити настављена и подоносна као и до сада.

Научни национални скуп „Еколошки значај органске материје у земљишту” одржан је 5. децембра 2019. у свечаној сали Матице српске у Новом Саду са почетком у 10 часова. Скуп су организовали Матица српска – Одељење за природне науке, Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (UNDP) и уз подршку привреде.

Скуп је уписан у званични календар догађаја УН као званични допринос Републике Србије у обележавању Светског дана земљишта. На Скупу је разговарано о решењима и конкретним мерама за очување органске материје и адаптацију на климатске промене, као што су: редукована обрада земљишта, покровни усеви, зеленишно ђубрење, микробиолошка разградња жетвених остатака, наводњавање, ветрозаштитни појасеви и др. Према програму, прво су представљене прелиминарне анализе осмотрених промена климе и осетљивости кључних сектора, као и предлози мера прилагођавања на измењене климатске услове у оквиру израде Трећег националног извештаја Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе, чију израду је координирао Програм уједињених нација за развој (UNDP). У оквиру научних радова представљено је са колико резерва органског угљеника располажемо у Републици Србији, како начини коришћења земљишта у пољопривреди утичу на ове резерве, како микробиолошка ђубрива могу да нам помогну у разградњи жетвених остатака, важност плодореда у очувању органске материје, шта се дешава са органском материјом у земљиштима шумских заједница и зашто нам је важна органска материја кад опасне и штетне материје доспеју у земљиште. На крају, током панел дискусије, размотрено је доношење конкретних мера за очување органске материје у земљишту као што је редукована обрада земљишта, а указано је и на неке добре праксе.

Учесници скупа били су представници надлежних министарстава и секретаријата (пољопривреде и заштите животне средине), локалне самоуправе као доносиоци одлука; представници научне заједнице из области науке о земљишту и агроекологије; представници привреде – компанија из сектора пољопривреде са великим земљишним површинама; удружења пољопривредника и младих пољопривредника; представници НВО из сектора пољопривреде и заштите животне средине, међународних организација UN, GIZ, WWF, USAID; представници страних и домаћих компанија и удружења попут FIC, AmCham, PKS; и други.

Програм је подржан од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Градске управе за културе Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви Матице српске.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 504, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Селимира Радуловића, Драгиње Рамадански, Чедомира Јаничића, Бранислава Живановића и Џона Тејлора. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији Братислава Р. Милановића, Иване З. Танасијевић о прози Владимира Пиштала, Александре Батинић о кино-романима Радослава Петковића и Горана Петровића у контексту теорије филма и Марине Срнке о неоавангардној уметници Каталин Ладик. Рубрика „Сведочанства” садржи текстове Јована Делића о Данилу Кишу и Ивана Негришорца о Лази Костићу и српским песницима. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јован Пејчић, Јелена Марићевић Балаћ, Виолета Митровић, Срђан Орсић, Дамјан Ћулафић и Љиљана Лукић. Рубрика „Приказ филмског фестивала” кроз текст Дејана Петровића представља 47. међународни филмски фестивал „Фест”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.

У спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске, установљена је награда за студентске радове који представљају допринос техничким и природноматематичким дисциплинама којима се бавио овај научник, под именом ПУПИНОВА НАГРАДА МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Награда се додељује од 1996. године у интервалу од три године  из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја, а на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије.

Пријаве с радовима се примају до 20. фебруара 2020. године

на адресу: Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад

са назнаком ЗА ПУПИНОВУ НАГРАДУ МАТИЦЕ СРПСКЕ.

Особа за контакт: мср Јована Трбојевић

Тел. 021/ 6615-798; e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Матица српска, Институт за европске студије и издавачка кућа „Clio”, у уторак 3. децембра 2019. године у Матици српској, организовали су предавање „Европска унија и будућност балканских земаља” проф. др Волфганга Шмалеа са Универзитета у Бечу. Госта предавача најавио је др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. .

Професор Шмале осврнуо се на актуелно питање европске и светске јавности о будућности Европске уније, и то превасходно из угла балканских земаља (Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе).

Након предавања, отворена је дискусија у коју се укључила бројна публика.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Догађај је снимљен и може се погледати овде.

У уторак, 3. децембра 2019. године, у Матици српској, обележена је 101-годишњица присаједињења војвођанских области Србији. Тим поводом предавања су одржали проф. др Љубомирка Кркљуш и проф. др Милош Ковић. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај обележавања поменуте годишњице за српски народ на овим просторима. Проф. др Љубомирка Кркљуш говорила је о погледима културних и научних радника на чин присаједињења, историјском ревизионизму, политичком животу Срба у Аустријској монархији после сеобе 1690. године и њиховој жељи за слободом. Акценат је ставила и на разматрање дешавања револуционарне 1848. и ратне 1918. године. Анализирала је оспоравање демократичности и легитимитета Велике народне скупштине и њених одлука, оспоравње питања претпостављеног државно-правног субјективитета Војводине, а, такође, и питање југословенства као мотива за уједињење. Проф. др Милош Ковић истакао је везу између догађаја из 1918. и идеја из 1848. године. Он је указао на шири европски контекст ова два значајна историјска тренутка, као и на то да су Срби у остваривању идеја ослобођења и уједињења пратили италијански и немачки пут. Они су се угледали на европске обрасце демократичности, социјалне државе, либерализма, идеје нације.

Предавање је снимљено и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.