Трећи сајам књига у Андрићграду, у заједничкој организацији Андрићграда, Андрићевог института и Београдског сајма књига, одржан је у периоду између 2. и 8. јула са циљем да се представе продукције издавача из Републике Српске и Србије.

Сајам књига у Андрићграду јединствен је доживљај за љубитеље писане речи, те га је током седмодневног одржавања пратио богат културно-уметнички програм с акцентом на представљање књижевности земље госта, а то је ове године била Русија. Одржане су беседе о Александру Солжењицину, Алекси Шантићу, промоције бројних књижевних дела и часописа, као и тематске изложбе и пројекција документарног серијала „Бити човек – Иво Андрић.” Своје место на овој манифестацији добило је и научно бављење српским језиком, као и промоција дела Андрићевог института.

Сајамски штандови окупили су око 30 издавача, а међу њима своју научно-истраживачку делатност представила је и Матица српска. Домаћин штанда била је Биљана Блажек, која је заинтересованим посетиоцима пружила све неопходне информације о Матичиној богатој научно-истраживачкој делатности.

У среду, 4. јула 2018. године, у Свечаној сали Матице српске, представљена су два нова часописа Матице српске на енглеском језику: „Literary links of Matica srpska” и „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске и истакао значај покретања часописа Матице српске на енглеском језику за представљање српске књижевности, уметности и науке, али и Града Новог Сада, широј међународној публици. Присутнима се, затим, обратио господин Милош Вучевић, градоначелник Града Новог Сада, уз речи подршке пројектима Матице српске који доприносе јачању српског језика, књижевности и науке и чине их видљивијим свету.

Садржај и концепцију првог броја часописа за књижевност, „Literary links of Matica srpska”, представио је проф. др Драган Станић, главни уредник, док је садржај и концепцију часописа за друштвене и хуманистичке науке, „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture”, представио академик Часлав Оцић. Представљање часописа употпунио академик Матија Бећковић, један од аутора првог броја часописа за књижевност „Literary links of Matica srpska” који је надахнуто говорио своју песму „Врабац”. Др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске, водила је програм.

Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада и Фондације „Нови Сад” 2021, снимљен је и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Први број часописа за књижевност „Literary links of Matica srpska” може се преузети овде.

Први број часописа за друштвене и хуманистичке науке „Synaxa – Matica srpska International Journal for Social Sciences, Arts and Culture” може се преузети овде.

Књига Наде Савковић „Јован А. Дошеновић, између италијанских утицаја и српског надахнућаˮ у обиму од 187 страница (рецензенти: проф. др Љиљана Бањанин, проф. др Жељко Ђурић, проф. др Душан Иванић) обухвата Дошеновићев животни пут у првом делу књиге, затим преглед литературе о овом писцу, те анализу дела, збирке песама, предговора и оквира који указују на ертистичке претензије композиције. Анализирајући исцрпно анакреонтске песме, сонете и оде, књига потпуније и прецизније даје слику односа српског песника према италинанској традицији. Монографијом су обухваћена и друга Дошеновићева дела, нарочито Численица и њени језички аспекти (термини), те пригодне песме и песме из заоставштине.

У Матици српској, 28. јуна, свечано су уручене Награде из задужбинских фондова Матице српске најбољим ђацима и студентима завршних година школа и факултета. Награђене ученике и студенте с неколико пробраних речи поздравио је проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, и том приликом им уручио пригодне поклоне. Доделу су обогатиле бројне званице и медији који су с поносом поздравили добитнике.

Добитници награде задужбинских фондова Матице српске за 2018. годину су:
Софија Мишковић, Карловачка гимназија
Сара Божић, Медицински факултет
Јован Јаворац, Медицински факултет
Андреа Тот, Медицински факултет
Анђа Зобеница, Медицински факултет
Сара Вишекруна, Медицински факултет
Наташа Јаношевић, Медицински факултет
Оливера Бјелић, Медицински факултет
Сања Веселиновић, Филиозофски факултет, српска књижевност
Јелена Арсенијевић, Филиозофски факултет, српски језик и књижевност
Анђела Мишић, Филиозофски факултет, руски језик и књижевност
Ката Тот, Филиозофски факултет, историја
Душан Васић, Филиозофски факултет, социологија
Вуксан Шајиновић, Филиозофски факултет, филозофија
Катарина Пантовић, Филиозофски факултет, компаративна књижевност
Никола Милосављевић, гимназија Исидора Секулић, природно-математички
Дарио Божић, гимназија Исидора Секулић, природно-математички
Ленка Фаркаш, гимназија Исидора Секулић, друштвено-језички
Никола Вујасиновић, гимназија Светозар Марковић
Мартин Топић, гимназија Јован Јовановић Змај
Бојана Спајић, Правни факултет
Магдалена Рељин, гимназија Лаза Костић
Сања Вујиновић, гимназија Светозар Милетић, Србобран
Тијана Макивић, Економски факултет, пословни информациони системи
Стефан Стошић, Економски факултет, маркетинг
Корнел Шољмоши, гимназија Бечеј
Бернадет Катона, Економско трговинска школа Бечеј

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Дана 26. јуна 2018. године Матицу српску посетио је др Димитирије Владимирович Камањин, директор Института за нуклеарна истраживања из Дубна, Русије. Госте је примио председник Матице српске проф. др Драган Станић и поближе га упознао са историјом Матице српске као и њеним активностима у данашњем времену. Такође, разматране су могућности успостављањa сарадње.

У петак, 15. јуна 2018. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2017. годину. Жири у саставу: академик Љубомир Максимовић (председник Жирија), проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Ђорђе Бубало, проф. др Мира Радојевић и проф. др Ђорђе Ђурић једногласно је донео одлуку да награду равноправно додели проф. др Смиљи Марјановић-Душанић за књигу „Свето и пропадљиво” (издавач „Clio”) и др Мирославу Павловићу за књигу „Смедеревски санџак 1739‒1788” (издавач Матица српска). Одлуку Жирија саопштио је проф. др Ђорђе Ђурић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитницима. О књизи „Свето и пропадљиво” говорио је академик Љубомир Максимовић, док је о књизи „Смедеревски санџак 1739‒1788” говорио проф. др Ђорђе Бубало. На крају програма присутнима су се обратили добитници.

Реализацију награде помогао је добротвор Перица Милутин и Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Доделу су увеличали својим пристуством пријатељи Матице српске, међу којима су били и добротвор Перица Милутин и директор издавачке куће „Clio” Зоран Хамовић.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

12. јуна 2018. године у Салону Матице српске председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Бранкову награду Матице српске за школску 2016/17. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Николи Голубовићу, за рад „Певање приче: Хорацијеве лирске приповести”;
другу награду Дејану Илићу, за рад „Старање о души у фолклорној и средњовековној књижевној традицији”;
и две треће награде Душку Вучићевићу, за рад „Искорењеност и конструкција идентитета у прози српске модерне”, Јовани Тодоровић, за рад „Прича из комшилука: Укљученост ромског становништва у заједницу у биографској причи” (даље…) →

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Јовице Аћина, Мира Вуксановића и Џефри Јуџинидиса. Посебан куриозитет чини рубрика „(Не)довршене приче Лазе К. Лазаревића”. У питању је пети циклус конкурса који је расписивала Висока школа струковних студија за васпитаче у Шапцу. Уводни текст и кратко објашњење пропозиција конкурса написао је Душан Иванић, а потом следе прилози Љубице Арсић која је „довршила” Лазаревићеву причу „Тешанов камен”, Михајла Пантића који се позабавио Лазаревићевом причом „На село” и Вулета Журића који се окушао у довршавању приповетке „Побратими”. Рубрика „Сведочанства” доноси беседу Михаила Белова „Руско-српски односи у доба Револуције и ‘националног препорода’ (прва половина ХIХ века)” изговорену у Матици српској приликом обележавања Дана словенске писмености (25. мај). Рубрика „Разговор” бави се Камиј Лорансом са којим је разговарао Велимир Младеновић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Стеван Тонтић, Владан Бајчета, Миливој Ненин и Даница Ступар. О филмском фестивалу „Беринале 2018” пише Дејан Петровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, 7. јуна 2018. године, приређен је концерт под називом Посланство умећа. Наступиле су флаутисткиња Аделина Тазијева, и пијанисткиња Јелисавета Украинска. На концерту су изведена дела Ј. С. Баха, Ф. Шуберта, Ј. Хумела, С. Прокофјевa и Ф. Листа – В. Хоровица.

Концерт је приређен у сарадњи са Домом музике из Санкт Петербурга, Министарством културе Руске Федерације и Руским домом у Београду и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.