Књига проф. др Маријане Прпе Финк „Сценско дејство изражено кроз покрет: у представама Српског народног позоришта од првих до будућих глумица и глумаца” настала је као резултат истраживачког пројекта који је професорка водила у одељењу за сценске уметности и музику Матице српске. Њена претходна књига, коју је Матица српска објавила 2023. године, „Сценски језик изражен кроз покрет: у представама Српског народног позоришта после Другог светског рата” настала је на основу рада на истом научном пројекту. Нова књига представља наставак ранијег истраживања, са проширеним временским оквиром и сложенијим методолошким приступом.

Истраживања сценског језика која је вршила др Маријана Прпа Финк заснована су на сачуваним фотографијама представа у архиви Српског народног позоришта, па поглавља садрже већи број фотографија које ауторка објашњава и коментарише. Међу глумцима и глумицама чији сценски језик ауторка истражује су и Пера Добриновић, Драгиња Ружић Поповић, Милка Гргурова, Милка Марковић, Драга Спасић, Олга и Велимир Животић, Станоје Душановић, Љубица Раваси, Рахела Ферари и Љуба Тадић.

У последњем поглављу ауторка анализира дејство сценског покрета својих студената током испитне представе коју је са њима поставила, од којих ће неки у будућности постати чланови ансамбла Српског народног позоришта, па се зато у поднаслову књиге помињу и будући глумци тог театра.

Као и у претходној књизи истраживачки оквир у коме се ауторка креће су сценски принципи које су установили позоришни уметници и теоретичари Еуђенио Барба и Никола Саварезе у књизи Речник позоришне антропологије – Тајна уметност глумца, као што су равнотежа, ширење, еквивалентност, плес супротности, кинетички ланац покрета и други. Оно што је у методолошком смислу новина у овој књизи је настојање ауторке да неке појмове швајцарског психоаналитичара Карла Густава Јунга искористи приликом анализе психолошког дејства покрета глумаца на публику. Оно што је у методолошком смислу новина у овој књизи је настојање ауторке да неке појмове швајцарског психоаналитичара Карла Густава Јунга искористи приликом анализе психолошког дејства покрета глумаца на публику. Тако се приликом овог истраживања користе неки Јунгови појмови, између осталих архетип, индивидуација, симбол, наследни фактор, анимус и анима, интровертност и екстравертност. Ауторка образлаже своју специфичну истраживачку методологију у уводу књиге, а затим је доследно користи приликом даљих анализа.

Ова књига представља допринос нашем познавању глумачког стваралаштва у Српском народном позоришту. Истовремено, она осветљава проблематику глумачког израза и сценског језика уопште, указујући на неопходност мултидисциплинарног приступа да би се средства која користе глумци у својим креацијама тумачила.