Под окриљем Одељења за ликовне уметности Матице српске, дана 21. 10. 2025, одржан је целодневни научни скуп „Урош Предић – уметност између живота и сећања“ на коме је представљено деветнаест реферата у шест сесија. Поздравне речи упутили су председник Матице српске проф. др Драган Станић, секретар Одељења за ликовне уметности Матице српске проф. др Владимир Симић и председник Организационог одбора скупа проф. др Игор Борозан.
Комплексно Предићево дело, али и његов специфичан темперамент, у овим излагањима осветљени су уз помоћ великог броја приватних докумената, преписке, музејске документације, фотографија и, наравно, кроз анализу самих слика, скица и цртежа. Осим из перспективе историје уметности, о Урошу Предићу говорило се и са аспекта права, етнологије, књижевности и историје, а може се рећи да су сви стручњаци његовом делу пришли интердисциплинарно, међусобно се преплићући и допуњујући. Ово окупљање посведочило је и о сталној међуинституционалној сарадњи српских музеја и културних установа, који размењују вредан и редак материјал у циљу научне сарадње и едукације јавности.
На скупу су се могли чути следећи стручњаци: др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, проф. др Саша Брајовић, проф. др Мирјана Стефановић, проф. др Весна Елез, Јелена Секуловић, музејски саветник, проф. др Александра Кучековић, проф. др Игор Борозан, проф. др Миланка Тодић, мср Мирјана Брмбота, мср Милица Цицмил, проф. Чедомир Васић, Златан Стојадиновић, стручни сарадник Аустријске академије наука, др Снежана Мишић, мср Софија Мереник, Јелена Межински Миловановић, музејски саветник, Оливера Скоко, музејски саветник, мср Исидора Савић и Драгана Љубеновић, кустос.
Учесници ће своје реферате развити у научне радове који ће бити окупљени у тематски зборник, опипљиви и трајни резултат овог скупа. Уз капиталну монографију о Урошу Предићу из пера уредника скупа проф. др Игора Борозана, која је у припреми за штампу, планирани зборник биће драгоцени прилог проучавању Уроша Предића као личности, сликара, добротвора, али и проучавању рецепције свеприсутног и увек актуелног Предићевог дела у домаћој јавности.