У среду 11. јуна 2026. године у Матици српској одржан је састанак поводом српско-мађарских културних, књижевних и научних веза, као и представљања публикација Матице српске посвећених неговању тих односа. Матицу српску је посетио др Балинт Јухас, председник Скупштине Аутономне Покрајине Војводине, који је са проф. др Драганом Станићем, председником Матице српске и сарадницима разговарао о значају досадашњег рада и у овој области и могућностима његовог даљег развоја.

Састанку су присуствовали проф. др Корнелија Фараго, руководилац пројекта „Српско-мађарске културне везе“, проф. др Ференц Немет и др Милена Кулић. Током сусрета представљене су активности Матице српске у области проучавања и неговања српско-мађарских културних, књижевних и научних односа, са посебним освртом на досадашње резултате пројекта који се у Матици српској развија више од две деценије.

У разговору је наглашено да су српско-мађарске културне везе важан део заједничког наслеђа, као и да Матица српска, у складу са својом историјском улогом, има значајно место у њиховом очувању, научном проучавању и јавном представљању. Учесници састанка разговарали су и о могућим правцима даљег истраживања српско-мађарских културних и књижевних односа, о ширем представљању досадашњих резултата, као и о облицима будуће сарадње.

У петак 12. јуна 2026. године у Свечаној сали Матице српске одржан је концерт „Дмитриј Шостакович – музика између сенке и светлости“, у оквиру делатности Омладинског одбора Матице српске. Концерт је приређен поводом 120 година од рођења великог композитора Дмитрија Шостаковича. Програм је поздравном речју отворила др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, истичући значај оваквих програма у јубиларној години Матице српске, као и важност сусрета различитих уметности, знања и генерација. О композитору је говорила мср Ивана Ножица, приближавајући публици стваралачки контекст Дмитрија Шостаковича о особености његовог музичког израза.

У програму су наступили млади уметници Бојана Вујић на виолини, Катарина Буљанчевић на виолончелу и Богдан Спасић на клавиру. Посебну вредност концерту дали су извођачи чији досадашњи уметнички пут сведочи о посвећености, озбиљном образовању и значајном концертном искуству. Богдан Спасић, пијаниста и сарадник Омладинског одбора Матице српске, основне и мастер студије завршио је као студент генерације на Академији уметности у Новом Саду, са просеком 10,00. Бојана Вујић, виолинисткиња, током студија остварила је бројне солистичке, камерне и оркестарске наступе, а мастер студије виолине завршила је 2026. године, такође са просеком 10,00. Катарина Буљанчевић, виолончелисткиња, наступала је у репрезентативним салама у земљи и иностранству и своје музичко образовање наставила на Академији уметности у Новом Саду.

Концерт је протекао у пријатној и свечаној атмосфери, уз пажњу публике и снажан утисак који је оставило извођење младих уметника. Овим програмом Омладински одбор Матице српске наставио је да доприноси јубиларним програмима Матице српске, повезујући младе ствараоце, различите уметничке изразе и публику у простору најстарије српске књижевне, културне и научне институције. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

У четвртак 11. јуна 2026. године у Сали за седнице Матице српске одржано је предавање проф. др Миља Радана „Порекло Карашевака виђено кроз призму говора, обичаја и вероисповести“, након чега је приказан документарни филм „Славење, светиљ или светац. Крсна слава у Карашевака“, чији је аутор проф. др Миљо Радан. Програм је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, истичући значај очувања културног памћења оваквих заједница. Након садржајног предавања проф. др Миља Радана, приказан је документарни филм. Режију филма потписује унив. проф. др Миљо Н. Радан, сценарио унив. проф. др Миљо Н. Радан и доц. др Миљана-Радмила Ускату, камеру др Рајко Корња и др Виктор Попа, нарацију доц. др Миљана-Радмила Ускату, а монтажу Ирина Татић. Програм је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 517, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Слободана Мандића, Добривоја Вујина, Данила Јокановића, Небојше Лапчевића и Здравка Миовчића, те преводи две краће драме Сигизмунда Кржижановског и Ивана Федишчина. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Гајића о роману „Космотворац” Драгоша Калајића, Драгише Бојовића о Доментијану, Ангелине Животић о пчелским песмама и Мине Малеш о српском грађанском песништву. Тема рубрике „Сведочанства” је омаж недавно преминулом академику Миру Вуксановићу кроз текстове Славка Гордића, Марка Недића и Селимира Радуловића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Ленка Настасић, Драгана Поповић, Сања Париповић Крчмар, Снежана Кесић, Маријана Јелисавчић Карановић, Наталија Стојковић и Јелена Зеленовић Станић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У понедељак, 8. јуна 2026. године, у Сали за седнице Матице српске одржан је свечани програм уручења награда Међународног словенског форума „Златни витез” из Русије. Организатори програма били су Матица српска и Библиотека Матице српске, а свечаности је присуствовао велики број посетилаца.

На самом почетку, присутнима се обратио проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Николај Петрович Коља Бурљајев, великан филмске уметности, писац, редитељ, члан Одбора за културу Руске думе, члан Патријаршијског савета за културу Руске православне цркве, председник Савеза Русије и Белорусије, као и покретач и руководилац Културног фронта Русије, уручио је признања овогодишњим добитницима.

Велико књижевно признање, Пушкинова медаља за 2024. годину, коју Међународни словенски форум „Златни витез” додељује најзначајнијим писцима са словенског језичког подручја за животно дело, припало је академику Матији Бећковићу.

Награду „Златни витез” за публицистику добио је господин Владимир Кршљанин, дипломата, песник, политичар и научни радник. Награда му је припала за књигу „Нови свет“, коју је на руском језику објавила издавачка кућа „Балкански свет”. У име лауреата награду је примио господин Душан Опачић.

Статуа „Златног витеза” за изузетан допринос медијској афирмацији Форума „Златни витез” припала је новинарки Мили Милосављевић. За посебан допринос културној сарадњи међу словенским народима Златну диплому Форума „Златни витез” добио је Радисав Јеврић, редитељ и писац из Црне Горе.

Прослављена глумица Ивана Жигон, потпредседница Међународног форума „Златни витез”, на руском језику је прочитала песму „Вера Павладољска” академика Матије Бећковића, уз клавирску пратњу Марије Андрејеве. Програм је водила др Милена Кулић.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.