Поводом обележавања два века постојања Матице српске одржани су пригодни програми у више места у источној Хрватској. Најпре је у Трпињи, родном месту једног од Матичиних оснивача Јосифа Миловука, у уторак 21. априла у 10.00 часова служен помен у Цркви вазнесења Господњег у Трпињи. Помен је служио његово преосвештенство епископ осјечкопољски и барањски Херувим уз саслужење тамошњег свештенства. Потом је председник Матице српске проф. др Драган Станић положио венац код спомен плоче постављене на месту где се некада налазила родна кућа Јосифа Миловука. Председник је том приликом одржао и пригодан говор. У ОШ „Трпиња“ др Светлана Милашиновић, мр Ивана Ћелић и мр Драган Тубић одржали су креативне радионице Матице српске са децом узраста од петог до осмог разреда. Увече истог дана приређена је Свечана академија у Српском дому у Вуковару. На почетку је управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов, најавила и отворила своју изложбу „Уздарје пчелињем јату: задужбинари Матице српске“ која је постављена у Српском дому. Поздравну реч присутнима упутио је Небојша Видовић, директор Установе у култури Српски дом, а потом је проф. др Драган Станић одржао беседу о значају Матице српске за наш народ. Публици су се својим стиховима представили песници Селимир Радуловић и Ђорђе Нешић, а потом је одржана промоција књиге Ивана Негришорца „Завети Матице српске“ о којој су поред аутора говорили генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и управник Билбиотеке Матице српске Селимир Радуловић. Током свечане академије наступао је хор Вуковарског српског певачког друштва „Јавор“ и увеличао догађај.
У среду, 22. априла, у 17.00 часова у Барањској српској кући у Белом Манастиру одржане су креативне радионице са децом виших разреда основних школа са подручја града Белог Манастира, а на теме које су везане за историју и делатност Матице српске. Потом је у 19.30 часова у просторијама Српског културног друштва „Просвјета“, пододбор Бели Манастир, одржана свечана академија. Поздравну реч упутио је Дејан Јеличић, председник месног пододбора „Просвјете“, а беседу о Матици српској одржао је др Милан Мицић. Своје стихове о Николи Тесли и Милутину Миланковићу говорио је песник Ђорђе Нешић. Уследио је програм „Слике из историје Матице српске“, о појединим занимљивим сегментима њеног историјата и деловања. Мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске, говорио је о њеном оснивању и раду током првих сто година. Др Јелена Веселинов, излагала је о Матичиним задужбинама и задужбинарима и навела најважније активности којима се ова институција данас бави, а др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења, говорила је о улози жена кроз историју Матици. Пригодне композиције извела су два дечија хора из Белог Манастира.
Трећег дана, 23. априла, у организацији Српског културног центра у Осијеку и осјечког пододбора СКД „Просвјета“ одржана је у просторијама СКЦ у 19.00 часова пригодна свечана академија поводом обележавања два века од оснивања Матице српске. Присутне је у име домаћина поздравио Вељко Максић, координатор програма у СКЦ Осијек, а о Матици српској у историјској перспективи и у данашњем тренутку беседио је др Милан Мицић. Песник Ђорђе Нешић и овом приликом надахнуто је рецитовао своје стихове који се дотичу и Матице српске. Уследило је представљање осмог тома Српског биографског речника. О овом капиталном лексикографском пројекту Матице српске најпре је говорила др Дејана Оцић, координатор програма у СКЦ Осијек, која је представила општи поглед на овај пројекат. О женама у Српском биографском речник, а нарочито у осмом тому, излагала је др Александра Новаков. На крају је мр Драган Тубић присутну публику упознао са биографијама Осјечана у поменутом тому Речника. На овој свечаној академији веома успешно је наступио хор СКД „Просвјета“.
Фото: Предраг Мандић и Драган Бачић.
Председник Матице српске проф. др Драган Станић био је гост Славистичког департмана у Стразбуру и имао два наступа. У четвртак 16. априла 2026. године одржао је на српском језику предавање о Матици српској и њеној сложеној делатност током два века трајања. Присуствовали су студенти који уче српски језик и књижевност на курсевима др Ливије Екмечић, а после излагања проф. Станића студенти су постављали питања и учествовали у живом разговору.
У петак 17. априла у 12 часова проф. Станић је одржао предавање под насловом „Летопис Матице српске, Матица српска и проблеми књижевне критике у контексту француско-српских књижевних и културних веза“. Предавач је говорио на енглеском језику, а присуствовали су студенти и професори који похађају предмете из области балканолошких студија.Такође су предавању присуствовали амбасадорка при Сталној мисији Републике Србије при Савету Европе у Стразбуру госпођа Сузана Грубјешић, као и српски конзул у Стразбуру господин Славољуб Царић. После излагања проф. Станића било је додатних питања и коментара, као и живог разговора са студентима током пријема после предавања. Овај програм на Славистичком департману су организовале др Ливија Екмечић и проф. др Мирјана Јанакиева, а Матица српска је приказана у пуном сјају њеног изузетног јубилеја, значајног како за Србију и Србе тако и за европски културни простор.
Председник Станић и др Ливија Екмечић су посетили Националну и универзитетску библиотеку у Стразбуру и дуго су разговарали са шефом Славистичког одељења Димитријем Кудрјашовим. Станић је уручио Матичина издања као поклон, а домаћин је исказао велику пажњу за фототипско издања Летописа, а посебно за издања на енглеском језику која су намењена широј читалачкој популацији.

Са задовољством обавештавамо јавност да је одштампан Зборник Матице српске за сценске уметности и музику (бр. 73), који садржи оригиналне научне радове из театрологије, музикологије и етномyзикологије.
Уредништво Зборника је радило у следећем саставу: др Зоран Максимовић, главни и одговорни уредник, др Aлександар Васић, заменик главног и одговорног уредника, др Мирјана Веселиновић Хофман, др Ивана Перковић, др Ира Проданов Крајишник, др Катарина Томашевић, др Јернеј Вајс (Словенија), др Јадвига Сопчак (Пољска), др Вера Обрадовић Љубинковић, др Срђан Радаковић, др Мирослав Мики Радоњић, др Марина Миливојевић Мађарев, др Маријана Прпа Финк и др Данка Лајић Михајловић
Садржај свеске бр. 73 чине студије, чланци, расправе (6 радова), сећања, грађа, прилози (3 рада), прикази (3 рада), IN MEMORIAM (5 радова) уредничко обраћање на српском и енглеском језику, именски регистар, упутство за ауторе и списак рецензената.
У рубрици СТУДИЈЕ, ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ објављени су радови Бојане С. Радовановић Шупут, Александра Н. Васића, Горана Т. Гаврића, Срђана Д. Атанасовског, као и коауторски радови Марије М. Милтојевић и Миомире М. Ђурђановић, те Марије Т. Маглов и Монике Ј. Новаковић.
У рубрици СЕЋАЊА, ГРАЂА, ПРИЛОЗИ објављен је коауторски рад Давида Д. Покрајца, Саше Спасојевића и Николе П. Зекића, затим радови Амре З. Латифић и Александре М. Милошевић. ПРИКАЗЕ су објавили Свенка Л. Савић, Марија А. Адамов и Немања Н. Совтић.
Текстове у IN MEMORIAM рубрици написали су Милана М. Стојадиновић Милић, Зоран М. Максимовић, Свенка Л. Савић, Габриела Теглаши Јојкић и Горан Ибрајтер.
Зборник је у формату ПДФ послат у репозиторијум Народне библиотеке Србије, Одељење за научне информације, као и у остале релевантне базе података, а можете му приступити и на линку
У четвртак, 16. априла 2026. године, у Матици српској је одржана промоција зборника „Омладина и попкултурни утицаји”, који су заједнички објавили Центар за културну обнову Археофутура, Архив Војводине и Научно удружење за развој српских студија. О зборнику, који је уредио Александар Гајић, говорили су рецензент проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске, директор Археофутуре мср Никола Павловић и председник Омладинског одбора Матице српске др Милена Кулић.
Овај догађај уједно је означио почетак овогодишњег низа значајних активности Омладинског одбора Матице српске, и то у посебно важној јубиларној години за ову институцију. Популарна култура данас није само простор забаве, већ доминантан систем који обликује свест, вредносне моделе и идентитет младих, због чега захтева озбиљан и одговоран научни приступ. Зборник се одликује изразитом мултидисциплинарношћу, обухватајући теме од утицаја друштвених мрежа, преко политичке моћи и традиције, па све до рок музике и телевизијских феномена. Промоција је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.