У оквиру манифестације „Наши дани“, у Никшићу је 28. октобра отворена изложба „Два вијека Матице српске“. Изложба је постављена у просторијама Друштва чланова Матице српске у Црној Гори и има за циљ да публику упозна са историјом Матице српске и истакне кључне тачке њеног деловања. На отварању изложбе госте је поздравио проф. др Душан Крцуновић, председник Друштва чланова Матице српске у Црној Гори. Присутнима се потом обратила др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске, која је посебно говорила о делу изложбе који се односи на задужбинаре. Она је истакла значај задужбина, које нису биле само финансијска потпора за њен рад, већ и установе чијим деловањем су се остваривали основни циљеви због којих је Матица српска и настала. Др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске, говорио је о уметничкој збирци Матице српске и раду Галерије Матице српске на проучавању, очувању и представљању националне ликовне уметности.

Манифестација „Наши дани“ је отворена 26. октобра и трајаће до 12. новембра 2026. године. Богат програм обухвата вечери посвећене књижевности, историји, уметности и духовном наслеђу српског народа. За 10. новембар предвиђено је предавање „Трећи вијек Матице српске“, на којем ће говорити проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.

У среду, 28. октобра 2026. године, на 69. Међународном сајму књига у Београду, у сали „Иво Андрић”, одржан је програм „Чувари традиције – Матица српска (два века од оснивања)”, посвећен обележавању великог јубилеја – 200 година од оснивања Матице српске.

У разговору су учествовали проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и др Милена Кулић, председник Омладинског одбора Матице српске, док је програм модерирала Наташа Анђелковић.

Током разговора пажња је посвећена двовековном трајању Матице српске, њеној историјској улози у очувању националног и културног идентитета, издавачкој делатности, научним Одељењима, Одборима, као и значају који ова установа има у савременом српском друштву. Посебно је истакнута важност неговања континуитета Матичиног рада и преношења њених темељних вредности на нове генерације.

У години обележавања двестогодишњице Матице српске објављена је монографија Архитекта Момчило Тапавица историчарке уметности Донке Станчић, посвећена животу и стваралаштву једног од српских архитеката чији је рад до сада био недовољно истражен. Иако је о Момчилу Тапавици (1872–1949) писано углавном у контексту његових спортских успеха, његов архитектонски опус остао је у великој мери непознат. Ауторка је обимним истраживањем архивске грађе и теренским радом реконструисала његов професионални пут и представила бројне до сада непознате документе и илустрације.

Монографија доноси целовит приказ Тапавичиног живота, образовања и архитектонског рада, смештајући његову биографију у шири историјски и географски контекст. Одрастање у шајкашкој средини и школовање у Пешти претходили су животу и раду у Новом Саду, Цетињу и Херцег Новом, као и каснијим боравцима у Риму, Паризу и француском Мароку. Оваквим приступом Тапавица је представљен не само као архитекта већ и као личност чији је живот био обележен различитим друштвеним околностима и историјским превирањима.

Посебна вредност књиге огледа се у прегледу Тапавичиних реализованих дела, која се налазе у више европских земаља. Међу њима су црква у Сантову и Епископски двор у Сентандреји у Мађарској, црква у Фенлаку у Румунији, као и бројни објекти у Црној Гори и Србији. У Новом Саду је пројектовао Палату на Тргу младенаца, Сиротиште Марије Трандафил и стамбене зграде, док се међу његовим остварењима издвајају и Каштел у Кулпину и Палата баронице Јовић у Бечеју. Монографија обухвата и анализу неизведених пројеката, допуњујући тако слику о ширини његовог стваралаштва.

Богата илустративна грађа — фотографије, архитектонски планови, цртежи и архивска документа — употпуњује текст и омогућава непосреднији увид у Тапавичин рад. Прикупљена документација и библиографија сведоче о обиму истраживања које је било неопходно да би се овај архитектонски опус целовито сагледао и представио стручној и широј јавности.

Посебан значај монографије за Матицу српску има и чињеница да је једно од Тапавичиних дела некадашње Сиротиште Марије Трандафил, у чијој се згради, након пресељења из Пеште и привременог боравка на другим адресама, Матица српска трајно сместила 1926. године. Тако се истраживање о архитекти и његовом делу непосредно повезује са историјом најстарије културне и просветне установе српског народа.

Монографију Архитекта Момчило Тапавица Матица српска представља на 69. Међународном београдском сајму књига, где заинтересовани читаоци могу да набаве свој примерак на штанду Матице српске. Књига ће бити доступна и путем сајта ове установе.

У понедељак, 26. октобра 2026. године, на штанду Матице српске на 69. Међународном сајму књига у Београду представљена су нова издања едиције „Прва књига“: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. О књигама и едицији говорила је др Милена Кулић, научни сарадник Матице српске. Едиција „Прва књига” основана је 1957. године са циљем да пружи подршку младим ауторима на почетку њиховог књижевног и научног стваралаштва. Као најстарија едиција ове врсте у српском издаваштву, током готово седам деценија постојања стекла је изузетан углед и постала препознатљив простор афирмације нових књижевних гласова. До данас је у оквиру едиције објављено више од 300 наслова из области поезије, прозе, књижевне критике, теорије и есејистике.

У суботу, 24. октобра 2026. године, у Родној кући Борислава Михајловића Михиза у Иригу одржани су пети по реду „Михизови сусрети“, у оквиру којих је организован научни скуп „Критика и идеологија: интерпретативни оквири тумачења и вредновања“, у организацији Српске читаонице у Иригу и Матице српске, настављајући вишегодишњу успешну сарадњу у области проучавања српске књижевне баштине. На почетку скупа присутнима су се обратили Милица Уверић, директорка Српске читаонице у Иригу, и др Борис Булатовић, уредник научног скупа. У раду скупа учествовали су др Ена Мирковић, др Небојша Петровић, др Драгана Бедов, др Борис Булатовић, др Бојан Чолак, др Виолета Митровић, др Ана Мумовић, др Милена Кулић, др Борјан Митровић, др Јелена Милић и Драгољуб Мандић.