У Матици српској у среду 23. септембра 2026. године одржана предавања посвећена српско-француским културним везама. О историји и раду Институту за славистику, као и о значају Југословенске секције ове институције, говориле су проф. др Хелен Мела, председник Института за славистику у Паризу, и др Ливија Екмечић са Универзитета Сорбона у Паризу. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

Проф. др Хелен Мела одржала је предавање „Институт за славистику: мост који у Француској спаја културе средње и источне Европе“, у којем је представила историјат и савремено место Института за славистику у француској и европској славистици. Говорећи о почецима Института, подсетила је на улогу француског историчара и професора Сорбоне Ернеста Денија, чија је идеја била да ова установа истовремено буде средиште научног проучавања словенског света и посредник између словенских култура и француског друштва. Представљајући рад Института током више од једног века, проф. др Мела говорила је о његовој богатој издавачкој делатности, библиотеци и архиву, као и о научним и културним програмима који се у њему организују. Било је речи и о издавачкој делатности Института, нарочито о часопису „Revue des études slaves“, који излази од 1921. године, као и о монографијама, зборницима, приручницима и другим публикацијама посвећеним словенским језицима, књижевностима, историји и културама. Проф. др Мела указала је и на бројне везе Института са просторима некадашње Југославије и на публикације посвећене српским и југословенским темама. Међу новијим пројектима поменула је и књигу „Hélène de Serbie“, чије је објављивање подржала Матица српска.

Др Ливија Екмечић одржала је предавање „Југословенска секција Института за славистику у Паризу“, у којем се, на основу архивске грађе Института, осврнула на настанак и рад једне од његових првих секција. Истакла је да је почетком 20. века, а нарочито током Првог светског рата и у првим послератним годинама, у Француској створена веома подстицајна атмосфера за развој словенских студија и за интензивније културно и научно повезивање Француске са словенским народима. Посебно је осветлила настанак Југословенске секције, чији се почеци везују за последње године Првог светског рата, док је њен рад институционализован 1919. године. Значајан део предавања био је посвећен часопису „Revue Yougoslave“, покренутом 1919. године са намером да француској и западноевропској јавности представи културу и народе новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На челу часописа и Југословенске секције налазио се Александар Арнаутовић. Након престанка излажења „Revue Yougoslave“ крајем 1920. године његово место у ширем славистичком контексту заузео је „Revue des études slaves“, у којем су од самог почетка сарађивали и српски и југословенски научници, међу којима је посебно активан био Александар Белић.

Др Екмечић представила је и богат научни и културни живот који се развијао око Југословенске секције. Она је организовала предавања, књижевне и музичке вечери, фолклорне програме и различите прославе, пружала подршку југословенским студентима у Француској и посредовала у научној и културној размени. Просторије Института биле су и место окупљања југословенских студената и интелектуалаца, који су у њима учили, користили библиотеку, слушали предавања и обележавали празнике, међу којима Светог Саву, Видовдан и Дан народног уједињења.

Оба предавања показала су да српско-француске културне и научне везе имају дубоке историјске корене и да је Институт за славистику у Паризу током више од једног века био једно од важних места њиховог развијања и очувања. Истовремено, представљена архивска грађа и савремени рад Института сведоче о могућностима даљег проучавања и унапређивања сарадње српске и француске научне и културне средине. Предавања су снимљена и могу се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 202, књ. 518, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Милице Јефтимијевић Лилић, Зорана Славића, Николе Шанте, Ивана Правдића и Соње Атанасијевић, те преводи прозе Бурхана Сонмеза и поезије три молдавска песника (Аркадије Сучевеану, Јулијан Филип, Николаје Спатару). Рубрика „Есеји” доноси текстове Марија Лигуорија и Жељка Милановића о Крочеу и Грамшију, Мирјане Бечејски о Сави Шумановићу и роману „Лагум” Светлане Велмар Јанковић, Миломира Гавриловића о Васку Попи, Павла Ботића о „Првој посланици Коринћанима” Светога апостола Павла и Павла Зељића о Аници Савић Ребац и Симони Вејл. Тема рубрике „Сведочанства” је јубилеј Два века Матице српске кроз текстове Ивана Негришорца и Милана Мицића. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Душан Иванић, Јелена Марићевић Балаћ, Милена Кулић, Јелена Јовановић Костић, Виолета Митровић, Симонида Лончар и Лазар Букумировић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка

У оквиру Крајишког одбора Матице српске објављен је зборник „Хајдуци у српској историји и памћењу. Књига II. Тематски зборник“. У овој публикацији сабрани су радови с истоименог научног скупа који је у организацији Крајишког одбора одржан 10. августа 2024. године у манастиру Соколица код Сокоца на Равној Романији у Републици Српској. Чланови Организационог одбора скупа били су: проф. др Драган Станић, председник, и чланови: проф. др Јован Делић, др Милан Мицић, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић и господин Марко Шука.

У књизи је објављено 14 радова чији су аутори признати стручњаци који се баве хајдуцима и хајдучијом у нашој прошлости. Главни и одговорни уредник зборника је проф. др Јован Делић, а чланови Уређивачког одбора су још и проф. др Бошко Бранковић и др Милан Мицић. У овом колективном делу обрађене су бројне теме: мартолоси у улози хајдука крајем XVII века; хајдуци из Старе Црне Горе у борбама за слободу; хајдуковање и живот Петра Поповића Пеције; хајдучке цркве, иконе и писма; хајдук Лазар Пециреп у српским епским песмама; хајдуци у певачком опусу Тешана Подруговића; хајдуци у Вуковом „Рјечнику“ 1818. и 1852. године; историјско у епској песми „Старина Новак и кнез Богосав“; позоришна универзалност Стеријиних „Ајдука“; српско хајдуковање и хајдуци у очима револуционарне власти и муслимана у Босни и Херцеговини 1958–1968 и хајдуковање као авангарда савремене гериле. Излагањем стручних прегледних и синтетичких чланака анализиран је и живо описан феномен хајдука и хајдучије у српској историји, традицији и памћењу. Своје радове у зборнику представили су: др Будимир Алексић, мср Миливој Бајшански, проф. др Бошко Бранковић, др Драган Драгомировић, др Драженко Ђуровић, др Милена Кулић, др Жарко Лековић, проф. др Ференц Немет, проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић, др Радован Пилиповић, проф. др Растислав Стојсављевић, др Љиљана Стошић, мр Нада Трифковић и др Раденко Шћекић.

Публиковање ове књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Нови Сад.

Зборник радова Банија – српски народ, историја и култура објављен је као резултат научног скупа одржаног у организацији Крајишког одбора Матице српске у Новом Саду 2. новембра 2023. године. Зборник садржи двадесет и четири рада, на 443 стране о прошлости српског народа на Банији, а текстове су писали историчари, етнолози, географи, историчари уметности, историчари књижевности и књижевнии критичари и представља свеобухватну књигу која отвара многа питања из историје и културе српског народа на Банији.

У књижници и читаоници у Двору на Уни, на Банији, 13. септембра 2026. године, одржана је промоција овог зборника у присуству председника општине Николе Арбутине, уз уводну реч управника књижнице и читаонице у Двору Вука Јаношевића и председника Удружења Банијаца из Београда Мирослава Ковијанића. О књизи су говорили др Милан Мицић, историчар, генерални секретар Матице српске и потпредседник Крајишког одбора Матице српске, и др Софија Божић, историчарка из Београда, чланица Крајишког одбора Матице српске и ауторка једног од чланака у зборнику.

Сутрадан, 14. септембра 2026. године, у библиотеци Младен Ољача у Новом Граду одржано је представљање зборника радова Банија – српски народ, историја и култура уз уводну реч директорке библиотеке Маје Јованић Костадиновић. О зборнику радова говорили су др Милан Мицић, историчар, и историчарка др Софија Божић.

Пријем за делегацију Матице српске и Удружења Банијаца из Београда приредио је начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача. На састанку су разматране могућности сарадње општине Нови Град и Матице српске.

У четвртак, 17. септембра 2026. године, у Матици српској је одржан округли сто „Допринос Роберта Ходела рецепцији српске књижевности у Немачкој“, у организацији Матице српске и Међународног славистичког центра. Уредници округлог стола су били академик Јован Делић и проф. др Бошко Сувајџић, а скуп је поздравном речју отворио проф. др Драган Станић, председник Матице српске.

У раду округлог стола учествовали су академик Јован Делић, др Весна Матовић, проф. др Горан Радоњић, проф. др Драгана Вукићевић, др Бојан Јовић, др Јелена Анђелковић, др Бојан Чолак, проф. др Александар Јерков, др Недељка Бјелановић, проф. др Бошко Сувајџић и проф. др Мина Ђурић. Учесници из различитих књижевноисторијских, теоријских, преводилачких и рецепцијских перспектива осветлили су вишедеценијски рад Роберта Ходела и његов значај за проучавање и представљање српске књижевности у немачком језичком и културном подручју. Посебна пажња била је усмерена на његова читања српских писаца, међу којима су Борисав Станковић, Иво Андрић, Драгослав Михаиловић и Момчило Настасијевић, на питања превођења и преношења специфичности српске књижевности у другу културу, као и на Ходелов научни и славистички рад и његову дугогодишњу повезаност са Међународним славистичким центром.

Округли сто је показао ширину Ходеловог интересовања за српску књижевност и указао на различите путеве којима је његов научни и преводилачки рад допринео њеној рецепцији у Немачкој. На крају радног дела округлог стола присутнима се обратио проф. др Роберт Ходел.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске. Реализацију округлог стола омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.