У понедељак 4. маја 2026. године у Матици српској одржано је предавање проф. др Драгана Ђурића под називом „Значај еколошких и нутритивних фактора у патогенези кардиоваскуларних болести: савремени концепти“. Предавање је део научноистраживачког пројекта „Питања животне средине, природни ресурси и могућности за производњу здравствено безбедне хране у АП Војводини“ који се реализује у оквиру Матице српске. На самом почетку присутнима се обратио проф. др Ђорђе Јовановић, руководилац пројекта, а након уводног обраћања, предавање је започео проф. др Драган Ђурић. Како је навео, кардиоваскуларне болести остају водећи узрок морбидитета и морталитета широм света (посебно у централној и источној Европи), а савремени истраживачки приступи све више указују на комплексну интеракцију генетских, епигенетских, еколошких и нутритивних фактора у њиховој патогенези. Традиционални фактори ризика, попут хипертензије, дислипидемије и пушења, данас се сагледавају у ширем контексту утицаја животне средине и начина исхране.
Еколошки фактори, укључујући загађење ваздуха, изложеност тешким металима и органским једињењима, бука, електромагнетско зрачење и климатске промене, доприносе развоју ендотелне дисфункције, оксидативног стреса и системске инфламације. Ендотелна дисфункција представља рани и реверзибилни поремећај кардиоваскуларне хомеостазе и кључни је патогенетски механизам у развоју кардиоваскуларних и метаболичких болести. Карактерише је измењена биодоступност азотног моноксида (НО) и других гасних трансмитера (Х2С, ЦО), редукована вазодилатација, прооксидативни, проинфламаторни и протромботски фенотип ендотела.
Међу најзначајнијим узроцима ових процеса издвајају се оксидативни стрес и семи-есенцијална аминокиселина хомоцистеин. Повишена концентрација хомоцистеина (хиперхомоцистеинемија) може настати из нутритивних, генетских и јатрогених разлога, као и у хроничним обољењима и метаболичким поремећајима. Повезана је са повећаном продукцијом реактивних кисеоничних врста (РОС) и других реактивних врста (РНС, РХС, РЦС), смањеном активношћу ендотелне НО-синтазе (еНОС), оксидацијом липида и протеина, и активацијом инфламаторних механизама. Оксидативни стрес додатно нарушава равнотежу између вазодилататорних и вазоконстрикторних фактора, подстиче инфламацију васкуларног зида, пролиферацију глатких мишићних ћелија и ремоделовање крвних судова, чиме доприноси развоју хипертензије, атеросклерозе, инсулинске резистенције, дијабетеса, и доводи до инфаркта миокарда, можданог удара, срчане инсуфицијенције и обољења периферне циркулације.
Нутритивни фактори имају двоструку улогу — као заштитни и као ризични. Неадекватан унос микронутријената (нпр. фолне киселина, витамини Б6 и Б12) повезан је са поремећајем метаболизма хомоцистеина, развојем хиперхомоцистеинемије, оксидативног стреса, инфламације, ендотелне дисфункције и атеросклерозе, док исхрана богата засићеним мастима, транс-мастима и рафинисаним шећерима доприноси развоју метаболичког синдрома са сличним последицама. Насупрот томе, медитерански образац исхране, богат воћем, поврћем, интегралним житарицама и омега-3 масним киселинама, као и дозирана физичка активност, показују протективне ефекте. Савремени концепти указују и на улогу цревне микробиоте, епигенетских модификација и интеракције између нутритивних и еколошких фактора, што отвара простор за персонализовану превенцију и терапију кардиоваскуларних болести. Интеграција ових сазнања у свакодневну праксу представља кључни корак ка ефикаснијој контроли кардиоваскуларног ризика.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.
Реализацију догађаја подржала је Градска управа за културу Града Новог Сада.
У оквиру Музичких вечери Матице српске, 23. априла 2026. године одржан је концерт „Матица, Лаза и музика, а на Шекспиров дан“, у заједничкој организацији Фондације „Лаза Костић“ и Матице српске, која слави два века постојања.
Програм је био конципиран као спој музике, поезије и сценског израза, ослоњен на идеју „укрштаја“, пијанисткиње и ауторке концепта Марине Милић Радовић.
Пред бројном публиком изведен је наступ који обједињује дела класичне музике и поетске текстове инспирисане стваралаштвом Лазе Костића и Вилијама Шекспира. У програму су се нашла дела Франца Шуберта и Василија Мокрањца, као и традиционалне музичке теме.
Посебан сегмент вечери чинило је учешће деце – „Лазиних амбасадора“, која су кроз сценски наступ, глуму и покрет представила мотиве из културне историје и везе између српске и европске књижевне традиције.
Као гост вечери наступио је пијаниста и композитор Адем Мехмедовић, који се представио ауторским аранжманима инспирисаним народном музиком различитих поднебља.
Концерт је имао и хуманитарни карактер – прикупљена су средства намењена подршци музичком образовању деце из Дечјег села у Сремској Каменици.
Снимак догађаја можете погледати на YouTube страници Матице српске, а детаљнији опис прочитати на сајту Фондације „Лаза Костић“.
У среду, 29. априла 2026. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске” за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, е и друге научне радове студената редовних и докторских студија у претходном трогодишњем периоду.
Жири је ове године радио су следећем саставу: проф. др Владимир Катић (председник), академик Миљко Сатарић, проф. др Бранислав Боровац, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Владимир Вујичић, проф. др Мирјана Дамњановић, проф. др Мирослав Поповић, проф. др Петар Марковић, проф. др Владимир Срдић и проф. др Мирјана Антов.
Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, поздравила је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић, члан Жирија. Присутнима се обратио и академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке. Одлуку Жирија, образложио је проф. др Бранислав Боровац, заменик председника Жирија. Свечаност је водила др Светлана Милашиновић, секретар Редакције „Летописа Матице српске”.
Ове године Жири је одлучио да се најбољи радови награде у две категорије – првој и другој награди, као и да, због високог квалитета, поједини радови буду равноправно награђени у оквиру исте категорије. Прву награду равноправно су добили Хранислав Станковић, за научни рад „Subnormal operators: A multivariable operator theory perspective”, Лана Тасић, за мастер рад „Испитивање поузданости снажних sic mos транзистора“ и Анђела Нинковић за дипломски рад „Одређивање положаја металне шипке у блиском пољу 3-елементног низа Вивалди антена“.
Другу награду равоправно су добили Сања Ђокић, за научни рад „Дизајн, синтеза и антипролиферативна активност (+)-протулактонa А и његових аналога“, Срђан Дивац за научни рад „Методологија за анализу и решавање нелинеарних магнетских проблема са хистерезисом у временском домену“, Ена Тодоровић, за мастер рад „Theoretical Prediction and Experimental Validation of Temperature-Dependent Raman Spectra of Doxorubicin“ и Вук Тодоровић за дипломски рад „Генерисање праволинијске трајекторије за манипулацију Niryo One роботом у равни“.
Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.
Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.
У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављен је зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” (Књига IV) у саиздаваштву Матице српске и општинске народне библиотеке „Вељко Петровић” Жабаљ. У овој публикацији сабрани су радови са истоименог научног скупа који је одржан 29. новембра 2024. године у Жабљу.
Зборник радова „Историја насеља општине Жабаљ” мултидисциплинаран је по свом карактеру и садржи 19 радова чији су аутори признати стручњаци из области историје, археологије, етнологије, историје уметности и културе.
Оно по чему се Зборник посебно истиче јесте његов покушај да осветли историју и културу села општине Жабаљ; да створи општу слику о развитку и менама историје у њему, дајући путем свог научног доприноса не само снагу завичајном идентитету шајкашких насеља већ наглашавајући улогу ових шајкашких села у мозаику историје српског народа, као и додир српског народа на простору Шајкашке са другим народима и етничким заједницама.
Кратак преглед садржаја зборника: др Владан Гавриловић: „Један опис Шајкашке око половине XIX века”, Југослав Вељковски: „Чуруг у Српском народном покрету 1848–1849. године”, др Ференц Немет: „Финансијске институције, привредна и друга удружења Ђурђева до Првог светског рата”, др Милан Мицић: „Српски добровољци из Жабаљског среза – пут преко Одесе, Добруџе, Сибира, источних мора, Индијског океана на Солунски фронт (1916–1918)”, др Слободан Бјелица: „Делатност општинског представништва у Жабљу 1924–1927. године”, мср Мирјана Лакић: „Делатност општинског представништва у Ђурђеву 1927–1928. године”, мср Иван Сегединац: „Чуруг у периоду Шестојануарске диктатуре”, Љубица Отић: „Прилог проучавању историје занатства у Ђурђеву 1918–1941. године”, др Јасмина Кнежевић: „Часописи и новине на територији општине Жабаљ од Другог светског рата до данас”, Милица Тодоровић: „Обичај коринђања у Жабљу”, Станко Трифуновић: „Једна јама, два мајстора: металуршко-ливачки и грнчарски занат на археолошком налазишту Стари виногради у Чуругу”, Марија Ћуковић: „Мит о Конану Кимерцу: Басараби комплекс старијег гвозденог доба”, мср Милан Зековић: „Касноаварско насеље и некропола на локалитету Жабаљ – Јегричка”, мср Катарина Миљевић: „Баденске шоље из збирке ОНБ „Вељко Петровић” у Жабљу”, Ивана Пашић: „Од позног средњег века до новог доба – Археолошки трагови насеља у Општини Жабаљ”, др Здравко Рајчетић: „Сликар Петер Калман”, мср Милован Мирков: „Интердисциплинарност у личности др Бранка Илића: доктор, колекционар уметнина, политичар”, мср Варја Нешић: „Културна делатност Општинске народне библиотеке„Вељко Петровић” Жабаљ 2017–2024. године: задаци пред јавним библиотекама савременог доба”, Предраг Нађалин: „Почеци библиотекарства у општини Жабаљ: Оснивање првих читалишта од краја 19. века до Другог светског рата”.
Главни и одговорни уредник зборника је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, а чланови Уредништва су још и проф. др Горан Васин и проф. др Слободан Бјелица.
Публиковање ове књиге омогућила је Општина Жабаљ на основу Протокола о сарадњи између Матице српске и Општине Жабаљ.
У понедељак, 27. априла 2026. године, у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге „Завети Матице српске: водич кроз најстарију српску културну установу“ Ивана Негришорца (проф. др Драгана Станића). Ова публикација објављена је у оквиру обележавања великог јубилеја, два века постојања Матице српске, и представља својеврсни путоказ кроз историју, мисију и духовни идентитет Матице српске.
О књижевно-историјском контексту и значају ове књиге говорио је рецензент књиге, академик Јован Делић, потпредседник Матице српске. Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и други рецензент књиге, указао је на историјски контекст настанка и одржања Матице српске, али и значај ове књиге у контексту обележавања јубилеја ове институције. Напослетку, присутнима се обратио аутор, објаснио је како се родила идеја о стварању водича, описао креативни процес и упутио топле речи захвалности свим сарадницима који су својим трудом помогли да ова књига изађе.
Свечаности је присуствовао Његово високопреосвештенство митрополит бачки Иринеј, као и представници бројних републичких, покрајинских и градских институција, управници Библиотеке Матице српске и Галерије Матице српске, као и пријатељи и сарадници Матице српске. Визуелна презентација коју је припремила мср Милица Поповић дочарала је богатство архивске и ликовне грађе, док је кроз програм публику водила др Милена Кулић. Представљање књиге је снимљено и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
