У понедељак, 26. октобра 2026. године, на штанду Матице српске на 69. Међународном сајму књига у Београду представљена су нова издања едиције „Прва књига“: „Белешке о нестајању“ Иване Јањић и „Све ће то лекар описати: медицински списи Лазе Лазаревића у контексту његовог књижевног стваралаштва“ Марије Цветићанин. О књигама и едицији говорила је др Милена Кулић, научни сарадник Матице српске. Едиција „Прва књига” основана је 1957. године са циљем да пружи подршку младим ауторима на почетку њиховог књижевног и научног стваралаштва. Као најстарија едиција ове врсте у српском издаваштву, током готово седам деценија постојања стекла је изузетан углед и постала препознатљив простор афирмације нових књижевних гласова. До данас је у оквиру едиције објављено више од 300 наслова из области поезије, прозе, књижевне критике, теорије и есејистике.

У суботу, 24. октобра 2026. године, у Родној кући Борислава Михајловића Михиза у Иригу одржани су пети по реду „Михизови сусрети“, у оквиру којих је организован научни скуп „Критика и идеологија: интерпретативни оквири тумачења и вредновања“, у организацији Српске читаонице у Иригу и Матице српске, настављајући вишегодишњу успешну сарадњу у области проучавања српске књижевне баштине. На почетку скупа присутнима су се обратили Милица Уверић, директорка Српске читаонице у Иригу, и др Борис Булатовић, уредник научног скупа. У раду скупа учествовали су др Ена Мирковић, др Небојша Петровић, др Драгана Бедов, др Борис Булатовић, др Бојан Чолак, др Виолета Митровић, др Ана Мумовић, др Милена Кулић, др Борјан Митровић, др Јелена Милић и Драгољуб Мандић.

У петак, 23. октобра 2026. године отворен је 69. Међународни београдски сајам књига, најрепрезентативнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Под слоганом „Речи граде свет” до 31. октобра, колико манифестација траје, посетиоцима ће се представити издавачи из Србије, региона и света. Ове године част да буде земља гост ове престижне манифестације припала је Тунису. На свечаном отварању говорио је књижевник Драган Јовановић Данилов који је нагласио да „Већ дуго година Сајам књига представља место за нашу самоспознају, наше самоосветљавање и за наше самосагледавање.” Програмски фокус Сајма књига ове године окренут је подсећању на 200 година од рођења Љубомира Ненадовића, 150 година од рођења Милана Ракића и Борисава Станковића, као и 100 година од рођења Павла Угринова. Ту су и јубилеји значајних српских културних установа – 200 година од оснивања Матице српске, 100 година Архива Војводине и 50 година постојања Задужбине Иве Андрића.

Као што то дугогодишња традиција налаже, Матица српска и ове године узела је учешће на овој престижној манифестацији, а штанд Матице српске налази се, као што је то већ и уобичајено, у Арени (Хала 1).
Ове године, Матица српска обележава велики јубилеј Два века од оснивања, те се из богате продукције Матице српске ове године издвајају књиге посвећене овом значајном јубилеју: Завети Матице српске Ивана Негришорца и Уздарје пчелињем јату др Јелене Веселинов, која је посвећена задужбинама и задужинарима, једној јако важној теми заслужној за успешан двовековни живот Матице српске.

Промоција нових издања Матице српске биће одржана у суботу, 31. октобра од 12. до 15. часова у сали „Васко Попа”.

Списак нових и капиталних издања можете погледати овде.

У Матици српској, 8. и 9. октобра 2026. године, одржана је Осма међународна научна конференција „Микологија, микотоксикологија и микозе”. На самом почетку присутнима се обратио потпредседник Матице српске, проф. др Срђан Шљукић. У име Организационог одбора Конференције говорила је проф. др Маја Караман. Затим су се присутнима обратили проф. др Зита Шереш, декан Технолошког факултета Нови Сад Универзитета у Новом Саду, проф. др Срђан Рончевић, декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, и проф. др сци. мед. Душко Козић, декан Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду. На крају је говорио академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске, који је отворио радни део Конференције.

Свечани део догађаја својим музичким наступима улепшали су Лазар Граховац, ученик Основне музичке школе „Јосиф Маринковић“ из Зрењанина; Марко Живковић, ученик Средње музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада; Ангелина Летић, ученица Гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада; и Тара Танацков, ученица Гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада. Догађај је окупио истраживаче и стручњаке из различитих научних области, пруживши прилику за размену најновијих научних сазнања, представљање резултата истраживања и успостављање нових облика међународне сарадње. Конференција је одржана у хибридном формату, уз могућност учешћа у просторијама Матице српске и праћења програма путем интернета.

Током два дана, у оквиру пленарних предавања, предавања по позиву и тематских секција, разматрана су актуелна питања из области микологије, микотоксикологије и медицинске микологије. Међу истакнутим предавачима били су проф. др Андреја Рајковић из Белгије, проф. др Пјер ле Погам-Аљуар из Француске, проф. др Ли-Џун Ма из Сједињених Америчких Држава, проф. др Ђузепе Вентурела и проф. др Алесандра Замбонели из Италије, као и проф. др Петер Распор из Словеније, уз бројне друге стручњаке из Србије и иностранства.

Посебна пажња посвећена је микотоксинима у храни и храни за животиње, њиховом откривању и контроли, токсиколошким ризицима и безбедности хране. У области медицинске микологије разматрани су савремени приступи дијагностици и лечењу гљивичних инфекција, патогени потенцијал појединих врста гљива и проблем антимикотичке резистенције. Значајан део програма био је посвећен разноврсности гљива, њиховој екологији и таксономији, биотехнолошком потенцијалу, као и могућностима примене лековитих гљива у савременој науци и медицини.

Другог дана скупа одржана је и посебна радионица посвећена реду Boletales, под називом „Разноврсност, таксономија и молекуларна идентификација”, у оквиру које су представљена истраживања гљива из различитих делова света.

Поред научног програма, учесници су имали прилику да се упознају са културним и историјским наслеђем Новог Сада кроз обилазак Петроварадинске тврђаве, свечану вечеру и културно вођење кроз Матицу српску. Учесници су, такође, имали прилику да се упознају са природним богатствима и туристичким потенцијалима Фрушке горе кроз организовану шетњу и обилазак локалне винарије.

Организациони одбор скупа предводила је проф. др Сунчица Коцић Танацков, а суорганизатори су били: Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду; Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду; Пољопривредни факултет Универзитета у Новом Саду; Медицински факултет Универзитета у Новом Саду; Научни институт за ветеринарство Србије; Научни институт за ветеринарство „Нови Сад” и Институт за низијско шумарство и животну средину Универзитета у Новом Саду.

Одржавањем Осмог међународног научног скупа настављена је традиција међународне научне сарадње у областима микологије, микотоксикологије и микоза. Скуп је још једном потврдио значај интердисциплинарног приступа проучавању гљива и њиховог утицаја на здравље људи и животиња, безбедност хране и животну средину.

Програм скупа, као и више информација о самој догађају, доступни су на званичном сајту конференције.

У Свечаној сали Матице српске у Новом Саду, у четвртак, 15. октобра 2026. године, одржан је научни округли сто „Српско друштво: путеви и странпутице”, у организацији Матице српске и Института за српску културу Приштина – Лепосавић. Скуп је одржан у години обележавања два века од оснивања Матице српске и био је посвећен разматрању различитих аспеката развоја српског друштва, његових савремених изазова и могућих праваца даљег унапређења. Окупио је истраживаче из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

На почетку скупа присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, др Марија Јефтимијевић Михајловић, директорка Института за српску културу Приштина – Лепосавић, и проф. др Срђан Шљукић, потпредседник Матице српске.

Током радног дела скупа разматране су бројне теме из области социологије, историје, демографије, образовања, културе, безбедности и књижевности, с посебним освртом на друштвене процесе који обликују положај и перспективе српског друштва.

Скуп је завршен конструктивном дискусијом, током које је наглашен значај интердисциплинарног приступа проучавању друштвених процеса, као и потреба за континуираним дијалогом међу различитим научним дисциплинама. Учесници су истакли да овакви сусрети доприносе бољем разумевању сложених појава и изазова с којима се српско друштво суочава, подстичући даља научна истраживања.

Одржавање округлог стола потврдило је значај сарадње Матице српске и Института за српску културу Приштина – Лепосавић и створило основу за њено даље унапређивање кроз заједничке научне и издавачке активности.

Скуп је одржан уз подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Снимак скупа доступан је у видео-архиви.