У Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге историчара Дејана Ристића КУЋА НЕСАГОРИВИХ РЕЧИ – НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ 1838-1941, 7. марта 2017. године са почетком у 12 часова. Књига је публикована у издању Народне библиотеке Србије 2016. године, а тема исте односи се на повесницу настанка и афирмације поменуте установе у једну од највећих ризница културног наслеђа у нашој земљи. Посебан сегмент књиге представља документовано сведочанство о злочиначком уништавању националног, књишког и рукописног блага Речи, похрањених у библиотечким фондовима ове установе и то на самом почетку Другог светског рата на просторима ондашње Југославије, а које је почињено руком фашистичких злочинаца. На почетку програма приказан је веома поучан и потресан документарни филм „Сећања из пепела“, настао у продукцији Филмских новости из Београда. Иначе, поменути филм је посвећен 180-годишњем историјату развоја националне библиотечке установе српског народа, са посебним освртом на њено „библијско“ страдање 6. априла 1941. године, када је иста уништена бомбардовањем од стране нацистичког агресора. Документарни филм је заправо аудио и визуелни печат књиге, настао из њеног рукописа и потписа.

У наредном делу промоције, присутнима су се обратили проф. др Драган Станић, председник Матице српске, библиотекар-саветник Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, књижевник Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске и на крају сам аутор, господин Дејан Ристић. Након поздравних речи, проф. др Драган Станић, председник Матице српске истакао је важност историјског памћења у процесима детерминисања националног и културолошког идентитета српског народа, у чему и сама књига Дејана Ристића има немерљиви значај. „… И сам наслов књиге је довољно јасан – Кућа несагоривих речи, јер исти нам указује на чињеницу да је у својој култури сећања потребно да негујемо управо свест о важности једног таквог чина, који је 6. априла 1941. године, пре свега био усмерен против културног памћења, као кода који заправо омогућује наш колективни идентитет, односно идентитет српске културе и српског народа у целини. Дан спаљене књиге треба да остане трајно обележје важно за нашу укупну културолошку и националну самосвест. Старо упозорење које нам је формулисао Михаил Булгаков каже да рукописи не горе! Упозорење је веома значајно и указује да ми верујемо у једну Вишу инстанцу која је изнад нашег материјалног света, која у нама буди веру и у оним тренуцима када као физичка бића клонемо у овом свету, и управо та инстанца нам гарантује да зло и злочин у оном свету немају трајни карактер. Злочин се тамо намирује…“, нагласио је проф. др Драган Станић у свом излагању.

У наставку програма, госпођа Јасмина Нинков, између осталих тема, говорила је и о развоју библиотекарства у повести човечанства, као и установе библиотеке и њеног значаја за историју цивилизација. У изузетно надахнутом излагању, књижевник Селимир Радуловић, указао је да потребни тонус књизи даје и стабилан рукопис историчара, који се на специфичан и шармантан начин трансформише из текста стручне опсервације и студије у документарни потпис прозе. Господин Селимир Радуловић нагласио је да је потреба одбране духовног живота човека и колективитета, у крајњој линији нације, али и књиге, као животног путоказа и основе истих, мера разумевања лепоте стила и свеобухватности значаја публикованог дела Дејана Ристића. У свом обраћању, аутор књиге је присутне упознао са основним сегментима свог дела, који се састоје у историјату Народне библиотеке од 1838. године до њеног страдања 1941. године, затим у историји појединаца који су водили њене послове, а са друге стране, указано је да књига открива и однос српске државе и народа према култури као целини, у другој половини XIX и у првој половини XX века.

Након завршне речи проф. др Драгана Станића, председника Матице српске, разговори са гостима програма настављени су у салонима Матице српске.

Програм представљања књиге и пројекције докуметарног филма снимљен је и пратиоцима програмских активности Матице српске исти је доступан у видео-архиви веб-сајта Матице српске.