У Матици српској je 16. априла приређено предавање „Југословенски опус архитекте Николаја Петровича Краснова (1922-1939)“. Поздравну реч упутио је проф. др Драган Станић, председник Матице српске. О Краснову говорио je проф. др Александар Кадијевић, секретар Одељења за ликовне уметности.
Предавање је снимљено у целости и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске, a догађај је снимио и фотограф Бранко Лучић.
У Матици српској је 17. априла приређено музичко вече под називом „Човек сав од музике“, посвећено Корнелију Станковићу, поводом 150-годишњице од његове смрти. Поздравну реч упутио је проф. Ненад Остојић, потпредседник Матице српске. У програму су учествовали: Вокални студио ОРФЕЛИН, Нови Сад, диригент Тамара Адамов Петијевић, Нина Аранђеловић, клавирски сарадник, Драган Стојменовић, глумац-наратор, Ивона Шари, Јелена Глушица и Марко Алексић, соло певачи и Милан Перишић, студент композиције (као Корнелије Станковић). Изведена су дела Корнелија Станковића, а у програму су коришћени текстови др Данице Петровић, музиколога.
Цео концерт је снимљен и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске. Радио Нови Сад је снимио репортерски програм, а концерт је снимио и фотограф Бранко Лучић.
Проф. др Радован Чеканац одржао је 17. априла предавање из програма Србија у Првом светском рату 1915, под насловом „Историјски осврт на епидемију пегавца 1914/15. године у Србији”. Предавањем је са историјске дистанце од сто година указано на хигијенско епидемиолошку ситуацију у Србији пре почетка епидемије пегавог тифуса 1914. године, ток епидемије, услове који су јој ишли у прилог, мере предузете у војсци и народу, кретање броја оболелих и умрлих, као и на клиничку слику болести, дијагноза и лечење. Оно је приближило одговор на питање где се најпре појавио пегави тифус у Србији – код избеглица, у нашој војсци или код Аустријанаца. Присутне госте је поздравио доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске.
Матица српска, Новосадски клуб , Научно-истраживачко друштво студената биологије „Јосиф Панчић” и Друштво пријатеља цвећа и зеленила организовали су у Свечаној сали Матице српске 15. априла 2015. у присуству великог броја гостију предавање о врло актуелној и значајној теми: здравствена безведност и опасност од микотоксина у прехрамбеним производима. Предавање су одржале проф. др Марија Шкрињар и др Сунчица Коцић Танацков. Академик Рудолф Кастори, секретар Одељења за природне науке Матице српске поздравио је госте и представио предаваче. Овим предавањем Одељење за природне науке започиње циклус предавања посвећених екологији, екотоксикологији, здравој храни и заштити животне средине
Предраг Јакшић и Ана Нахирнић: ДНЕВНИ ЛЕПТИРИ У СТРАТЕГИЈИ ОЧУВАЊА ВРЕДНОСТИ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ФРУШКА ГОРА“ (LEPIDOPTERA: HESPERIOIDEA I PAPILIONOIDEA)
У издању Одељења за природне науке из штампе је изашла четврта књига о бескичмењацима Фрушке горе INVERTEBRATES (Invertebrata) OF THE FRUŠKA GORA MOUNTAIN – Бескичмењаци (Invertebrata) Фрушке горе под насловом Дневни лептири у стратегији очувања вредности Националног парка „Фрушка гора“ (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). Књига је резултат рада у оквиру истраживачког пројекта „Бескичмењаци Фрушке горе“. У претходне три монографије (2008, 2009, 2013) објављено је 25 научних прилога. За разлику од претходних свезака у овој је заступљен само један прилог који се односи на групу дневних лептира Фрушке горе (Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea). Дневни лептири Фрушке горе добро су проучени и на њој егзистира 119 врста дневних лептира, што је око 60% од врста које се срећу на територији Србије. Аутори овог прилога су проф. др Предраг Јакшић, редовни професор Департмана за биологији и екологију Универзитета у Нишу, и Ана Нахирнић. Уредник едиције је проф. др Смиљка Шимић, рецензенти: др Стојан Бешков (Бугарска), проф. др Владимир Т. Крпач (Македонија) и проф. др Сувад Лело (Босна и Херцеговина).
О Едицији
Едиција „Прва књига” Матице српске покренута је 1957. и намењена је младим писцима који тек ступају на књижевну сцену. До сада је у њој објављено 265 наслова поезије, прозе, критике, књижевне теорије и есејистике. Поред тога што је стекла завидан углед, Матичина „Прва књига” је у српском издаваштву двадесетог века уједно и најстарија едиција те врсте.
Књиге се штампају у симболичном тиражу од 300 нумерисаних примерака, и системом размене доспевају у све релевантне националне библиотеке у земљи и иностранству, закључно са Конгресном библиотеком у САД.
Многи аутори ове едиције данас чине битан део наше савремене књижевности, као на пример: Добрица Ерић, Мирјана Стефановић, Јудита Шалго, Милутин Петровић, Гвозден Ерор, Миро Вуксановић, Владимир Копицл, Радмила Гикић, Драган Великић, Новица Милић, Љубица Арсић, Михајло Пантић, Јован Делић, Јован Попов, Војислав Карановић, Зоран Ђерић, Дубравка Ђурић, Веселин Марковић, Владимир Тасић, Боривоје Адашевић и други.
„Прву књигу” су уређивали Иван В. Лалић, Давид Албахари, Мирослав Антић, Флорика Штефан, Васа Павковић и многи други признати ствараоци с наших простора.
Објављивање сваког новог кола „Прве књиге” Матице српске пада у време Београдског Сајма књига, где се аутори први пут представљају књижевној јавности.
Услови конкурса
Право да конкуришу имају аутор или ауторка који не смеју бити старији од 30 година у години у којој конкуришу и који немају претходно објављену књигу.
Рукопис који се шаље на конкурс мора бити оригинално ауторско дело на српском језику, ћириличним писмом, до сада необјављено ни у целости, нити у деловима.
Рукописи и кратка биографија аутора шаљу се (или достављају лично) на адресу: Матица српска, за eдицију „Прва књига”, Матице српске 1, 21000 Нови Сад.
Рукописи који конкуришу за Eдицију „Прва књига” примају се до 1. јуна текуће године.
Аутор уз рукопис треба да достави Ауторску изјаву коју може преузети на сајту Матице српске. Рукописи који су достављени без Ауторске изјаве неће бити узимани у разматрање.
Одлука Уредништва објављује се на сајту Матице српске најкасније до краја јула текуће године.
Рукописи се не враћају.
У просторијама Матице српске 14. априла представљена је монографија „Српско рударство и геологија у другој половини XX века”. Госте је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о књизи су говорили: проф. др Слободан Вујић, главни и одговорни уредник и аутор, проф. др Александар Грубић, уредник за геологију и аутор, академик Владан Ђорђевић, рецензент и Милинко Радосављевић, директор Рударског института Београд и аутор.
8. априла приређен је концерт Драгане Поповић мецосопранисткиње и Љубомира Поповића, тенора, уз клавирску сарадњу Милана Шуменковића. Изведена су дела Г. Ф. Хендла, А. Скарлатија, Ђ. Б. Бонончинија, А. Вивалдија, Ђ. Ђорданија идр.
Концерт је фотографисао Бранко Лучић, а снимак концерта се може погледати у видео архиви сајта Матице српске.
