Монографија Маријане Јелисавчић Карановић „Како се калио хорор” настала је као део пројекта „Паралелни светови и имагинарне територије у српској и страним књижевностима.“ Овај пројекат се реализује у оквиру Одељења за књижевност и језик Матице српске, бави се истраживањем дела српске и страних књижевности, као и њихових односа са књижевним остварењима из ранијих епоха. Ауторка приказује настанак, развој и сазревање домаће хорор прозе, од књижевности српског предромантизма, преко позиционирања и развоја хорор традиције током деветнаестог века, до савремене домаће продукције, укључујући појединачна дела, антологије, али и критичку литературу.
У делима Јована Чокрљана, Милована Видаковића и Јевстатија Михајловића ауторка идентификује и анализира елементе хорора и показује њихов формативни утицај на развој жанра хорора у српској књижевности, дајући уједно допринос новом критичком сагледавању њиховог стваралаштва, чиме потврђује значај фантастичног дискурса као неправедно заменареног дела наше културне и књижевне историје. Анализира бројна дела домаћих аутора, од Јована Грчића Миленка, Симе Матавуља, Момчила Настасијевића, Михајла Пантића и Милована Глишића, па све до савремене домаће хорор прозе, књижевности страве за децу и покрета сигнализма, који више од пола века има бројне додирне тачке са књижевним хорором. Идентификовањем и тумачењем мотивских, тематских и стилских особености, фолклорних елемената, ликова, улоге и карактеристика вампира, вукодлака, вештице и других чудесних, натприродних и неприродних бића, те готских мотива, укључујући предмете, ликове, локалитете, смрт и загробни живот, ауторка указује на значајне паралеле са страном књижевном продукцијом, од раног енглеског готског романа и дела Хораса Волпола, Ен Редклиф, Метјуа Грегорија Луиса, преко Николаја Гогоља и Жака Казота, до Стивена Кинга и других великана савремених хорор књижевности. Oвај наслов биће вредан и значајан не само љубитељима и изучаваоцима из академске сфере, него и свима онима које занима књижевни хорор.
Рецензенти књиге су проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Младен Јаковљевић и пороф. др Радослав Ераковић. Штампање ове књиге омогућио је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Војводине и Фондација Миле Драгић.