У четвртак, 6. новембра 2025. године, са почетком у 18 часова, у Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми одржан је округли сто „Слике из историје Матице српске“. Догађај је организован у оквиру пројекта „Матица српска у Руми: пут кроз културно наслеђе“. На почетку је директор Градске библиотеке Дамир Васиљевић Тоскић поздравио присутне, истичући значај сарадње са Матицом српском и континуитета заједничких активности које доприносе очувању и промоцији културног наслеђа. Др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, говорио је о значење Матице српске кроз историју и савременост. Потом је мр Драган Тубић, стручни сарадник на пословима у Лексикографском одељењу Матице српске говорио о оснивању и раду ове наше најстарије књижевне, културне и научне институције. Др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, излагала је о Матичиним задужбинарима кроз приче о људима и залогу за будућност, а др Светлана Милашиновић, стручни сараднник на пословима у Одељењу за књижевност и језик, представила је књижевни живот око Матице српске у 19. веку. Сви оредавачи настојали су да осветле значај ове наше институције, која готово два века успешно ради на очувању националног идентитета, језика и културе.
Округли сто је део ширег програма сарадње успостављене Протоколом о сарадњи потписаним 2023. године између Матице српске и локалних установа културе у Руми, под покровитељством Општине Рума.
У оквиру Одељења за друштвене науке Матице српске објављена је монографија „Српско друштво на прелазу векова и размеђу светова“ аутора проф. др Милована Митровића.
Милован Митровић као један од ретких професора социологије који не бежи од суочавања са савременошћу, у овом штиву се хвата у коштац с описаним проблемским клупком, у настојању да себи и читаоцима феномене који из тог клупка севају као варнице објасни онолоко колико му научна метода то омогућује. У ту сврху најпре излаже теоријско-методолошко становише с којег ће приступити разматраним проблемима на распону од економије, друштва и културе до политике и свакодневице.
Наслов ове књиге с поднасловом већ указује на проблемско подручје којем аутор повећује своју истраживачку пажњу. Реч је о проблемима инхерентним српском друштву који су се кумулисали у току последњих стотину година. Реч је о последицама социјално-политичких експеримената, последицама југословенског пројекта између два рата а потом о последицама синтезе југословенства с експериментом социјализма и титоизма. У тим збивањима Србија је као самоукинута држава у име југословенства и потиснута до одсуства гласа у време титоизма а у име братства и јединства, претрпела озбиљна оштећења. Ова се огледају у симптоматичној дезоријентисаности у погледу одређења националног интереса, што је дошло до пуног израза у време разбијања заједничке државе током деведесетих година, затим у економском руинирању и пљачкању земље, до видљивог одсуства националне елите с неопходном друштвеном укорењеношћу и националном самоувереношћу. Ти проблеми максимално долазе до изражаја после 5. октобра 2000, када је земља предата западним силама, када је инсталирана квазиелита кренула у распродају привреде и ресурса, у дириговано уништење војске, тајкунску приватизацију и криминализацију друштве од дна до врха, до предаје Косова и Метохије као дела државне територије. У резултанти, Србија је сведена на полуколонију с компрадорском елитом која обмањује и себе и народ лепим причама док марионетски скужи бесперспективној Европској унији, САД као империји у опадању, Енглеској као пропалој империји и Немачкој на путу да поново постане џин без мозга, којој се придружује Француска као ничим заслужан нити осведочен али зато хроничан «пријатељ Србије» (из рецензије проф. др Милана Брдара).
Већ сам попис тема којима се професор Митровић у овој књизи бави говори о свеобухватности захвата којим је минуциозно и критички анализирао стање у коме се наше друштво налази, нудећи решења за излаз из њега. Текстови су писани есејистички, често се не бежи ни од личног осврта на ствари и догађаје, али провејава очигледна забринутост аутора и добронамерни приступ. Наравно, рецензенти се не морају у свему сложити са аутором, али да је доследно спроведен један оригинални и плодотворан истраживачки приступ – у то нема сумње (из рецензије проф. др Ђорђа Игњатовића).
Сумирајући претходна разматрања аутор закључује да је савремено српско друштво и данас, на прелазу векова и миленијума, геополитички разапето између колективног Запада у опадању и политичког Истока који се економски опоравља и војно-технолошки уздиже. Провлачећи се кроз опасно супротстављене и укрштене рогове наметнутих историјско-стратешких дилема и глобалног сукобљавања великих сила, Србија и српски народ су принуђени да што је могуће боље и више у свим областима друштвеног деловања и свакодневног живота изналазе свој сопствени – „трећи пут“. На том путу би ваљало да се бирају решења којима се најефикасније бране угрожени државни интегритет и суверенитет, чува сопствени национални и културни идентитет (самосвојност) и штите свакодневни начин личног и колективног живота (из рецензије академика Часлава Оцића).
Овај сводни (документарни и тестаментарни, неретко пророчки) спис професора Митровића који у фокусу има крупна (егзистенцијална) питања српског друштва („на прелазу векова и размеђу светова“) местимично је обогаћен напоменама (чак и анегдотског карактера) које на специфичан начин бацају светло на – сувремени и савремени – контекст. То омогућава читаоцима да извуку поуке из прошлости, сниме стање и потенцијале и размотре куда иде Србија, односно куда може и треба да иде у контексту растуће глобалне међузависности, згушњавања и убрзања историје. Студија професора Митровића незаобилазна је основа за дијалог о будућности Србије (из рецензије академика Часлава Оцића).
Обим књиге је 495 страна, уз Предговор, садржано је пет глава и део насловљен Уместо закључака, затим Коришћена литература, Индекс имена и Белешка о писцу.
Главни уредник је проф. др Срђан Шљукић. Рецензенти су: академик Часлав Оцић , проф. др Милан Брдар и проф. др Ђорђе Игњатовић. Штампање књиге омогућили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
Ово издање објављено је у оквиру најаве великог јубилеја „Два века Матице српске”.
Узимајући у обзир значај часописа у књижевном и научном свету, и уважавајући чињеницу да је „Летопис Матице српске” својим постојањем и трајањем поставио Србију на културну мапу света, рано се јавила потреба да се грађа у „Летопису” систематизује и презентује јавности у виду сређеног пописа или библиографије.
Шеста књига „Садржаја Летописа Матице српске”, хронолошки се наставља на последњу публиковану, и обухвата период од 1981. до 1990. године. Садржи две целине у којима је пописан садржај (у првој по бројевима, у другој по ауторима), а у трећој целини су четири регистра (Регистар иницијала, псеудонима и скраћених имена аутора, Регистар аутора, Регистар наслова и Предметни регистар).
У првој целини пописан је садржај сваког броја „Летописа” појединачно за свих 109 свезака, колико их је публиковано у десетогодишњем периоду. Редослед је хронолошки од прве свеске за јануар 1981. до свеске број шест за децембар 1990. године.
Друга целина доноси посебан библиографски опис, такође „de visu”, сваког објављеног текста у „Летопису”.
Трећу целину чине регистри и то – Регистар иницијала, псеудонима и скраћених имена аутора, Регистар аутора, Регистар наслова и Предметни регистар.
Књигу су приредиле Слађана Субашић и Марија Ваш из Библиотеке Матице српске, а штампање су омогућили Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
У периоду од 2004. до 2025. године објављено је осам томова Српског биографског речника (слова А–П) на 7.321 страни на којима се налазe 14.124 биографијe и 4.195 фотографија. У писању биографија зa Српски биографски речник до сада је учествовало преко 1.000 аутора.
Дугоочекивани осми том је одштампан и може се видети на штанду Матице српске на Сајму књига у Београду. У раду на осмом тому учествовало је 312 аутора и садржи биографије 1.780 личности чија презимена почињу словима Пањ, а завршавају са Пч (Пањевац–Пчеларевић). Поједине биографије илустроване су фотографијама личности, тако да том садржи укупно 511 фотографија. Захваљујемо установама и појединцима који су нам илустративни материјал учинили доступним.
Главни уредник осмог тома је проф. др Бранко Бешлин, а научни секретар је др Александра Новаков. Састав Уређивачког, Редакционог одбора и уредника струка чинили су: др Миле Бјелајац, мр Мирјана Бошков, проф. др Ђорђе Бубало, мр Милица Бујас, академик Миро Вуксановић, проф. др Ђорђе Ђурић, др Зоран Т. Јовановић, проф. др проф. др Милош Ковић, академик Василије Ђ. Крестић, др Петар В. Крестић, Добрила Мартинов, проф. др Бранко Момчиловић, проф. др Миливој Ненин, др Радмила Радић, проф. др Мира Радојевић, проф. др Сузана Рајић, проф. др Ирина Суботић, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Бранислав Тодић, проф. др Биљана Шимуновић Бешлин, проф. др Марица Шупут, академик Злата Бојовић, проф. др Јован Максимовић, др Радомир Ј. Поповић, др Исидора Точанац Радовић, др Небојша Шулетић, др Недељко Радосављевић, мр Драган Тубић, Александра Николић, Татјана Пивнички Дринић и др Бранислав О. Поповић. Нажалост са нама више нису поједини уредници који су радили на овом тому: проф. др Војин С. Дабић, проф. др Марија Клеут, академик Војислав Марић и проф. др Даница Петровић. Овом приликом сећамо се и академика Чедомира Попова, некадашњег главног уредника првих шест томова Речника. Редактори су: Милорад Вукашиновић и Татјана Пивнички Дринић, а идејно решење корица је осмислила Добрила Мартинов. Послове на коректори овог тома урадили су: Славица Мереник и Владимир М. Николић, технички је књигу уредила Вукице Туцаков, припрему за штампу урадио је Владимир Ватић а публикацију је одштампала штампарија „Сајнос“.
Послови на изради осмог тома Српског биографског речника одвијали су се по сложеној и уходаној методологији, али споријим темпом од уобичајеног. Истовремено написан је и највећи део биографија за наредни том који ће зато, имамо разлога да верујемо, бити завршен у знатно краћем року. То значи да се постојано приближавамо завршној фази овог капиталног пројеката који је осмишљен и озваничен у Матици српској пре више од пола столећа (1972) а чија је реализација започела пре четврт века (2004) објављивањем првог тома Речника. Рад на Речнику текао је без финансијских тешкоћа захваљујући подршци и разумевању Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Публиковање овог тома омогућили су Министарство културе Републике Србије, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
Осми том Речника објављен је у оквиру најаве великог јубилеја „Два века Матице српске”.
У оквиру Едиције „Документ” Рукописног одељења Матица српска је објавила књигу Урош Предић Писма породици Милутиновић коју је приредила Јана Богдановић.
У књизи се налазе писма Уроша Предића писана члановима породице Милутиновић у периоду од 1905. до 1951. године. Урош Предић писао је Славки Милутиновић, Николи Милутиновићу (секретар Матице српске и уредник Летописа Матице српске) и Кости Милутиновићу (универзитетски професор).
„Занимљиви су посебно и крокији-медаљони у којима он описује своје савременике: пријатеља Богдана Дунђерског, критичара Богдана Поповића, као и свог земљака и ‘парњака’ Пају Јовановића… Оно што смо већ сазнали из књиге Сликарево перо – да је Предић био човек широких интересовања – доказује се и у овој књизи, у којој приређивач Јана Богдановић посебно истиче Предићеве излете у поезију и преводилаштво. Али, оно што највише може да плени читаоце – без обзира на образовање и посебна интересовања – јесте сликарев живи дух који не гасне ни у позној старости, подгреван чини се оном стваралачком животворном ватром без које нема ниједне велике уметности.” (Из рецензије дописног члана САНУ проф. др Горане Раичевић.)
„У писмима Уроша Предића пронаћи ћемо како није волео исхитрено сврставање у медиј који за њега није био примаран (баш у случају писане речи). Међутим, у овим писмима приметићемо колико опрезно сликар анализира захтеве који су пред њега постављени, у непогрешивом и поштеном приступу према сваком поступку и послу подједнако, у вечито одмереном тону испуњеног присним речима и искреним мислима.” (Из рецензије др Данила Вуксановића.)
Књига има 188 страна, подељена је на 4 целине назначене именима чланова породице Милутиновић којима је Урош Предић слао писма, додатком у ком се налазе стихови познатог сликара као и прилозима и именским регистром.
Штампање ове књиге омогућили су Град Нови Сад – Градска управа за културу, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Фондација Миле Драгић.
