У понедељак, 12. маја 2025. године са почетком у 12 часова oдржан је Дан Призренске богословије у Матици српској. На самом почетку богослови Призренске богословије отпевали су песму: „У граду твоме Призрену”. Поздравне речи упутили су: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, архимандрит Михаило (Тошић), игуман манастира Светих Архангела код Призрена и председница Косовскометохијског одбора Матице српске проф. др Валентина Питулић. Др Александра Новаков је подсетила на историјат Призренске богословије. Констатовала је да: „Животни пут Призренске богословије није био нимало лак, сналазиле су је све недаће кроз које је пролазио и српски народ, али се она дизала из пепела и није посустајала. Једно од најважнијих достигнућа Срба у Старој Србији у оквирима Османског царства јесте оснивање и рад Богословије у Призрену, пре 154 године. Богословија је била духовни стуб на којем је почивала целокупна просвета, али и из којег је потицала црквена јерархија. Богословија је после Првог светског рата радила са два наставна плана: скраћеним, који је био привремени, и који се састојао од више убрзаних течајева у трајању од по неколико месеци; и редовним, у четворогодишњем трајању, а све због недостатка наставног кадра, али и свештеника који су у великом броју страдали за време рата. Након Другог светског рата Богословија је, као потпорни стуб православне вере, одолевала жестоким нападима, како албанских екстремиста, тако и комуниста, борила се са тешким финансијским стањем, али је у овом периоду постала путоказ у који је гледао читав српски народ на Косову и Метохији, где је вера у Бога и даље била неупитна. Након бомбардовања 1999. године богословија је наставила свој рад у Нишу, где је подигнуто велелепно здање средствима Задужбине Симе Андрејевића Игуманова. Зграде Призренске богословије постале су уточиште за људе разних конфесија и народности. Била је симбол опстанка и отпора, све до Мартовског погрома 2004. године, када су све зграде спаљене и девастиране. Уместо да Призренска богословија нестане заувек, она се умножила, две богословије су наставиле са радом и у Нишу (1999) и у Призрену (2011)”, рекла је др Новаков. (више…)

У среду, 7. маја, у Културном центру Зрењанина отворена је манифестација „Дани Матице српске“. Посетиоцима су се обратили Ђорђо Прстојевић уредник трибинског програма Културног центра, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и др Јелена Веселинов управник послова Матице српске. На свечаном отварању манифестације отворена је изложба “Задужбинари и добротвори Матице српске”, ауторке др Јелена Веселинов. Сарадници на дизајну изложбе били су Небојша Рељић и Јована Веселинов. У наставку манифестације ће у среду, 14. маја у 19 часова у Културном центру Зрењанина др Јелена Веселинов одржати предавање “Моћ задужбинарства – стварање бољег друштва”, а у среду 28. маја у 19 часова у Барокној сали Градске куће др Милан Мицић ће говорити о колонистима на простору Баната.

У Москви је 22. и 23. априла 2025. године одржан међународни научни скуп под називом „Узајамне везе руске и српске културе у огледалу историје школства XVIII и почетка XX века: личности, идеје, пракса, институције“, организован поводом 300. годишњице просветитељске мисије Максима Суворова на српском подручју.

Скуп су организовали Институт славистике Руске академије наука, Матица српска и Руско историјско друштво, а окупио је бројне стручњаке и научнике из области историје, славистике, језика, књижевности и културологије. Учесници су разматрали кључне моменте у развоју образовања у српским и руским земљама, са посебним акцентом на идејне и институционалне утицаје, као и на личности које су допринеле културним и просветним везама два народа. Поздравне речи су одржали Константин Владимирович Никифоров, директор Института за славистику РАН, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Руслан Гагкујев, председник Управног одбора Руског историјског друштва. Своја излагања су представили и истраживачи из Србије: проф. др Ненад Нинковић, доц. др Наташа Танчић, проф. др Радослав Ераковић, проф. др Вања Станишић, др Милена Зорић Латовљев, проф. др Исидора Бјелаковић, др Ана Мацановић, др Владислав Пузовић и др Ружица Љовушкина.

Скуп је потврдио значај историјског дијалога и сарадње у области културе и образовања, као и актуелност теме у савременим истраживањима културне и образовне размене између Србије и Русије.

У понедељак, 28. априла 2025. године, у сали за седнице Матице српске свечано су уручене „Повеље Матице српске за неговање српске језичке културе“, престижна признања која се додељују појединцима и институцијама за изузетан допринос очувању, проучавању и унапређивању српског језика и језичке културе.

Повеља је додељена проф. др Вељку Брборићу за укупни допринос неговању српског језика и српске језичке културе. Академија наука и умјетности Републике Српске добила је признање за посвећеност проучавању и заштити српског језика и ћириличког писма и неговање српске језичке културе. У име Академије награду је примио проф. др Срето Танасић, редовни члан АНУРС-а.

Повеља је постхумно додељена Радославу Петковићу за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а награду је примила проф. др Владислава Гордић Петковић.

Такође, постхумно је награђен и проф. др Зоран Ђерић за неговање српског језика и његових изражајних могућности, а признање је у његово име примио господин Зоран Суботички.

О награђенима су говорили чланови жирија: проф. др Драган Станић, проф. др Мато Пижурица и проф. др Срето Танасић, који су истакли значај доследног неговања српског језика као кључног елемента културног и националног идентитета. Награђени су се пригодним говорима обратили присутнима. Програм је водила мср Милена Кулић, стручни сарадник Одељења за књижевност и језик.

Овом свечаношћу Матица српска наставља своју мисију у афирмацији и очувању језичке културе као темељног дела српског духовног простора. Цела свечаност је снимљена и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

„Темишварски зборник” је периодична публикација која је покренута 1991. године са циљем да се истражи и представи историја и култура српског народа у Румунији, као и да се осветли значај и утицај српско-румунске везе кроз време.

Ове године из штампе је изашао шеснаести број „Темишварског зборника” у којем су у сталној рубрици „Чланци” објављени прилози: Снежане Мишић, Наташе Марјановић, Octavia Nedelcu и Божидара Панића. Рубрика „Прилози и грађа” доноси текстове Милана Дујмова, Дејана Попова и Зорана Маркова. У рубрици „Сведочанства” можете прочитати текстове Јоване Касаша, Стевана Бугарског и Живка Милина.

Уредништво је радило у саставу: господин Стеван Бугарски (главни уредник), академик Иван Алексејевич Чарота (Белорусија), проф. др Ђорђе Ђурић, др Бранка Кулић, др Весна Марјановић, др Душан Ј. Попов, проф. др Миља Радан.

Лектуру је радила Александра Николић, коректуру мср Љиљана Дражић, регистре Владимир Николић, преводе на румунски и енглески урадио је Дејан Попов, док је технички уредник била Вукица Туцаков.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са линка.