У понедељак 22. 12.2025. у Свечаној сали Матице српске одржана је промоција књиге Миленка Кундачине: „Дабар – од старог вијека до 1941. године“. На самом почетку присутнима су се обратили Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић и Божидар Миловић председник Удружења Срба Херцеговаца у Новом Саду.
После уводног обраћања, присутнима се обратио проф. др Славко Гордић који је надахнуто говорио о значају и важности књиге, где је говорећи о судбинама људи, истакао неколико индивидуалних биографија, али и описао бурне догађаје који су се кроз историју одигравали на простору Дабра. Затим је уследило излагање др Милана Мицића који је истакао да се кроз студију Миленка Кундачине, иако се ради о локалној средини, може осетити историја у тоталитету. За разлику од већине историчара који се баве површином историје попут, дипломатије, политике и ратова, Кундачина улази много дубље и посматра стваран живот људи. Да би се разумело једно време и да би се разумео (микро)простор неопходно је обратити пажњу и на индивидуалне судбине људи и њихов начин живота.
На крају се присутнима обратио и аутор књиге Миленко Кундачина који говорећи о простору кроз време, истакао да археолошки остаци говоре да су на простору Дабра били настањени становници још у палеолиту, неолиту и у бронзаном добу. Први писани помен Дабра као жупе срећемо у „Љетопису попа Дукљанина“ средином 12. века. У дубровачким изворима жупа Дабар, према истраживању др Радмила Пекића, први пут се помиње 15. септембра 1283. године Дабрани су учествовали у првим борбама против Турака. Тако су се крајем августа 1388. године борили у одреду Радича Санковића у боју код Билеће, где је погинуо Богдан Хатељевић, који је сахрањен у Милавићима. У периоду аустроугарске окупације подручје Дабра, Хргуда и Дабрице имало је: 1879. године 3.469 становника, 1885. – 4.213 становника, 1895. – 4.998 становника и 1910. – 6.228 становника. Становништво се бавило земљорадњом и сточарством. У Великом рату 1914–1918. године у српској и црногорској војсци са подручја Дабра, Хргуда и Дабрице учествовало је 177 добровољаца, од којих су 23 погинула. У периоду Краљевине СХС/Југославије, по попису 1921. године, на подручју Дабра, Хргуда и Дабрице живело је 6.344 становника. За заслуге за учешће у Великом рату земљу у Војводини су добила 144 добровољца, од којих су се 104 иселила. Остали су добили обвезнице. Земљу у Војводини су добила и 33 устаника из Херцеговачког устанка, чијих се 25 породица иселило. У периоду Краљевине СХС/Југославије на Косово се иселило 88 породица.
Програм се реализовао уз финансијску подршку Града Новог Сада
Догађај је снимљен и може се погледати у видео архиви.