У среду, 4. марта 2026. године, у Руском дому у Београду представљена је књига Митре Рељић, „Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина”, у издању Матице српске, Архива Косова и Метохије и Дома културе „Грачаница”. Поздравну реч упутио је директор Руског дома Јевгениј Александрович Баранов. О књизи су говорили проф. др Драган Станић, проф. др Софија Милорадовић, проф. др Милош Ковић, као и ауторка. Програм је водила др Александра Новаков.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је рекао: „Ово што Митра Рељић ради је херојски чин. Она мапира простор у коме су Срби живели у својој духовној и културној колевци. Спасава од заборава та места као сведочанство да су Срби ту постојали, јер се на КиМ суочавамо са народом, идеолошки обликованим, да затире сваки траг српског народа и свега што његово постоји у култури КиМ. То је и разлог актуелног напада на Универзитет Приштина са седиштем измештеним у Косовску Митровицу због чега би све културне установе и држава Србија морали нешто да учине”.

Директор Института за српски језик САНУ проф. др Софија Милорадовић је констатовала: „На српској косовско-метохијској земљи се већ дуги низ година силом и на бешчасне начине уништавају српски животи (мора се, истине ради, рећи – и не само српски), имовина и сакрални објекти, али књига коју представљамо сведочи о још једноме, својеврсноме начину скрнављења, сакаћења и брисања памћења српскога народа. Стога, мукотрпан и са разним и великим ризицима скопчан посао обилажења српских гробаља у нашој јужној покрајини ради обједињавања натписа на њих урезаних, представља труд вредан сваке хвале и дивљења, а објављивање ове књиге је полагање једног дела од изузетне вредности у ризницу српског језичког и културног наслеђа. Можда најбоље појашњење прилика под којима је овај рукопис настајао налази се у следећем запису руског новинара Јевгенија Баранова: ʼВикендом, када на факултету нема наставе, Митра седа на аутобус и одлази преко реке, тамо, на албанску страну. Све ове године она ризикује свој живот обилазећи једно по једно српско гробље и пажљиво преписујући у свеску имена и презимена оних који су ту сахрањени. Митра не сумња да ће српска гробља, раштркана по целом Косову, ускоро нестати, али једно сигурно зна: докле год буде живо сећање на оне који су некада живели на овој земљи, ова ће земља бити српска”.

Редовни професор Филозофског факултета у Београду, историчар проф. др Милош Ковић рекао је да је Митра Рељић својим делом и животом морални узор и образац за многе и да причом о истини, која није дужна да буде весела, настоји да отргне од заборава оне који почивају испод разорених хумки, и додао да је косовска тема, којом се недовољно бавимо, најзначајнија тема у нашој земљи.

Професорка Рељић се прво обратила на руском језику, затим је подсетила да је „поимање гробаља као светих места својствено, разуме се, не само хришћанској него и јудејској, муслиманској и другим традицијама. По данашњем стању гробаља на Косову и Метохији, на којима нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години, слабије упућен човек могао би помислити да код Албанаца изостаје страхопоштовање према преминулима. Наравно да то није тако и могли бисмо навести доста примера који показују да Албанци брину о преминулим сродницима. Како је онда могуће да се нико од њих не успротиви незапамћеном вандализму својих сународника, питање је које ће свако од вас вечерас себи поставити. Јасно је да сви нису рушили као што је и јасно да су претварајући српске светиње у пепео многи од њих осећали страх од Божије руке, о чему сведоче и лична казивања. Ипак, остајали су неми према злоделима својих сународника из страха од одмазде и, чешће, из уверења да циљ оправда свако средство, а циљ је затирање српских трагова”. Професорка Рељић је цитирала и владику Николаја „Сва блага, на нама и око нас, не вреде једнога хришћанског гробља, ни најмањег”.

У уметничком делу програма учествовали су Симона Новаков, ученица првог разреда Музичке школе „Исидор Бајић” из Новог Сада која је у пратњи корепетиторке Мирије Лунгу извела композицију „Сон“, од Рахмањинова, као и песму „Расти, расти мој зелени боре”. уз пратњу некадашњег богослова Призренске богословије Андреја Тодоровића. Представљање је пратила презентација о уништеним споменицима на гробљима Косова и Метохије.

Програму су присуствовали Његово преосвештенство епископ моравички Тихон, бројне значајне личности српске културе и науке, као и сарадници Матице српске.

Фотографије су уступљене од стране Руског дома у Београду.