У Будимпешти, у Мађарској академији наука, у петак 28. новембра 2025. године, одржан је научни скуп „Летопис Матице српске у контексту српско-мађарских књижевних и културних веза“. Скуп су организовали Матица српска и Српски институт из Будимпеште, а отворен је с почетком у 10 часова поздравним речима учесницима скупа и окупљеној публици. Том приликом су се бираним речима обратили потпредседница Мађарске академије наука академик Ванда Лам; министар науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије академик САНУ и МАН Бела Балинт; академик САНУ Тибор Варади; председник Матице српске проф. др Драган Станић и директор Српског института мср Пера Ластић. У поздравним речима истакнута је посебна важност културне и научне сарадње Србије и Мађарске, а у склопу општих, веома добрих државних односа. У наставку рада овог научног скупа чула су се излагања четрнаест истраживача у три сесије: др Патриција Мајш, др Душан Љубоја, др Миклош Темери, мср Пера Ластић и проф. др Геза Балаж (прва сесија); проф. др Борис Стојковски, др Ненад Обрадовић, Золтан Бада, мср Алекса Милић и проф. др Ференц Немет (друга сесија); проф. др Корнелија Фараго, мр Ђезе Бордаш, др Никола Ластић и Иван Негришорац (трећа сесија). Разматрани су различити аспекти деловања Матичиног Летописа, од времена његовог оснивања 1824. године па до краја прве четвртине 21. века. У излагањима поменутих истраживача указано је на значајне улоге појединих уредника, преводилаца, писаца, критичара и научника који су књижевност, историју, културу и науку два народа сагледавали у отвореном и живом дијалогу. За општу, а пре свега политичку судбину веома је важно да такав дијалог остане отворен, те да тако књижевност, култура и наука допринесу стабилности овог осетљивог подручја Европе које је често бивало поље отворених размирица и сукоба. Вера у могућност делатности која шири видике сазнања и отвара перспективе сарадње осетила се као основна претпоставка присутна у излагањима свих учесника.