У уторак, 21. октобра 2025. године у 18 часова, у Свечаној сали Матице српске представљене су прва и друга књига под насловом „Двадесете“, аутора Чедомира Вишњића, политиколога из Загреба и дугогодишњег истакнутог руководиоца загребачке „Просвјете“. Поздравну реч упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске и присутне укратко упознао с представљеним делом и аутором. Потом је реч узео проф. др Чедомир Антић, редовни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, који је оценио књиге „Двадесете“ као новост у српској и балканској политикологији. Оне у једном широком приказу описују друштвену историју током кључне деценије прве половине XX века у стилу тоталне историје структуралиста. Антић је истакао да аутор поседује огромно познавање извора, ширину ерудиције и способност истраживања друштвених токова. Мр Мухарем Баздуљ, филолог и новинар, оценио је аутора као методолошки најбољег историчара своје генерације, који је пишући ово дело истражио много изворне документације. Баздуљ истиче да је ова публикација омогућила увид у живот и епску трагедију српске заједнице у Хрватској која је често имала велики утицај, али је маргинално обрађена и уз то неоправдано оклеветана. Чедомир Вишњић је говорио о мотивима настанка и истраживачким изазовима током писања представљених књига. Он је у њима покушао да пружи шансу првој Југославији против које су изричито били комунисти и усташе у Хрватској. Истакао је и значај три богата фонда у Хрватском државном архиву које је користио приликом писања. Настојао је да осветли судбину Српске православне цркве у животу Срба у Хрватској и судбину истакнутијих људи међу којима посебно место заузимају браћа Прибићевићи. „Двадесете“ су подељене на прву, у којој се обрађују хрватско-српски односи, и на другу књигу, која се бави односом Срба из Србије са тзв. пречанима. Вишњић је нарочито истакао 1925. годину као преломну за политику Срба у Хрватској, а двадесете године потенцирао као корен многих каснијих историјских догађања.

Реализацију представљања ових књига финансијски је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада.