Поводом прославе јубилеја 150 година од пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад у четвртак, 3. априла 2014. године у Свечаној сали Матице српске. одржано је предавање академика Василија Ђ. Крестића Уједињена омладина српска, који је и отворио изложбу Пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад (1864–2014). Поздравним речима присутнима су се обратили председник Матице српске проф. др Драган Станић и помоћник за културу градоначелника Новог Сада господин Вања Вученовић. Аутори изложбе Соња Боб и Александра Јовановић, виши архивисти Рукописног одељења Матице српске су рукописима, преписком и фотографијама који припадају Рукописном одељењу, али и експонатима који припадају Матичиним установама као и установама у чијем је оснивању учествовала, документовали историјат настанка Матице српске у Пешти, као и наставак њеног деловања и просперитета у Новом Саду. Изложбом се указује на оне личности и догађаје који су обележили најзначајније етапе из прошлости и будућности Матице српске, као и на стваралачки рад који је протекао у знаку очувања континуитета и традиционалне мисије коју су баштинили њени далековиди и мудри оснивачи и утемељивачи.
Избором грађе тежило се ка томе да се на што јаснији, упечатљивији и атрактивнији начин представе доминантне вредности Матице српске кроз време, од њенога постанка до новијег периода. На изложби је приказано око 60 архивалија из Рукописног одељења, које представљају део изложбе распоређене у осам тематских целина (уз портрете часника и добротвора који су изложени у салонима Матице српске). Девета и последња целина посвећена је Библиотеци Матице српске, Галерији Матице српске, Музеју Војводине и Српском народном позоришту, установама на чији настанак и развој је Матица српска имала значајан утицај. Избором експоната, на најбољи начин, представљена је њихова делатност. Та целина садржи оригиналне експонате због чега је њихово излагање ограничено на три недеље, почев од дана отварања изложбе. Овом догађају присуствовао је велики број званица.
Одржано прво предавање из циклуса предавања о Првом светском рату – доц. др Милош Ковић „Први светски рат у историографији: порекло ревизије“
У Свечаној сали Матице српске 4. априла у 12 часова доц. др Милош Ковић одржао прво предавања из програма обележавања годишњице Првог светског рата под насловом „Први светски рат у историографији: порекло ревизије“. Доц. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске поздравио је присутне и представио оквирни програм будућих предавања из овога циклуса.
Одштампана је 88 (2/2013) свеска Зборника Матице српске за историју
На 177 страна, из штампе је изашла 88 (2/2013) свеска Зборника Матице српске за историју. У Одељку ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ објављено је 5 оригиналних научних радова: Небојша Шулетић, ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ „ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ“ У ВРЕМЕ ПАТРИЈАРХА КАЛИНИКА I (1691–1710); Јелена Илић, „ЦРКВА ЗВАНА МАНАСТИР“ ДЕЈАНОВАЦ И ПИТАЊЕ ШКОЛОВАЊА ПРАВОСЛАВНЕ ДЕЦЕ У ГРАДИШКОЈ РЕГИМЕНТИ ПОЛОВИНОМ 18. ВЕКА; Милош Пантић, МИЛАН ЋУРЧИН О НАЦИОНАЛНОМ ПИТАЊУ У ЈУГОСЛАВИЈИ (1929–1939) Милан Терзић, ДЕЛАТНОСТ РАДИО-СТАНИЦЕ ,,КАРАЂОРЂЕ“ У ЈЕРУСАЛИМУ (20. новембар 1942 – 27. март 1943); Душан Бојковић, СТАВОВИ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ КОМУНИСТА О „НАРОДНОМ СПОРАЗУМУ“ И БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ 1939–1941. У Одељку ГРАЂА И ПРИЛОЗИ објављена су два рада: Срђан Рудић и Јелена Тодоровић, ТЕСТАМЕНТ КЛАРЕ, СУПРУГЕ ВОЈВОДЕ ПЕТРА ПАВЛОВИЋА; Милош Јагодић, БИБИЛИОТЕКА ЛИЦЕЈА 1846. ГОДИНЕ. У Одељку ИСТОРИОГРАФИЈА и МЕТОДОЛОГИЈА објављен је рад Софије Божић, ИСТОРИЈА СРБИЈЕ ОД 19. ДО 21. ВЕКА ХОЛМА ЗУНДХАУСЕНА И СРПСКА НАУЧНА ЗАЈЕДНИЦА – ОДЈЕЦИ И РЕАГОВАЊА. У Одељку ПРИКАЗИ и БЕЛЕШКЕ објављен је приказ Ненада Урића, Е. П. КУДРЯВЦЕВА, РООСИЯ И СТАНОВЛЕНИЕ СЕРБСКОЙ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ (1812–1856), МОСКВА 2009. У Одељку АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ објављене су кратке биобиблиографске белешке аутора.
