Дана 11. децембра у Матици српској представљена је књига Мирослава Егерића „Дела и дани“ (шести део) коју су објавили Завод за културу Војводине, Градска библиотека Новог Сада и Матица српска. О професору Егерићу и његовом делу говорили су емиритус проф. др Славко Гордић, проф. др Горана Раичевић и проф. др Драган Станић. На почетку програма уводну реч је дао Драган Којић, управник Градске библиотеке у Новом Саду.

Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 6) који је у целости посвећен темату „Авангардни покрети и родно кодирање”. Темат је приредила Бојана Стојановић Пантовић. У уводном тексту „Уз темат ‘Авангардни покрети и родно кодирање’” ауторка је образложила на чему се темеље основне идеје концепције темата и дала кратко образложење заступљених текстова: „Темат који је пред читаоцима најпре доноси два уводна преведена текста Барбаре Д. Рајт и Гијома Бридеа, у којима се емпиријски и документовано анализују превласт и доминацијa мушког принципа у експресионизму и надреализму, на основу тумачења текстова из ондашње периодике који су готово непознати српској публици. Мизогинија експресионистичког покрета наставља се и у надреализму, насупрот декларативним изјавама и другачијим праксама самих ауторки и аутора (ту је особито занимљиво виђење Артура Рембоа као претходника авангардних покрета). Због тога се борба за женско ауторство одвија и даље у првим деценијама прошлога века (Милица Мими Вуловић), упркос флуидним идентитетима који су обележени све снажнијом маскулинизацијом, односно феминизацијом (Кафка, Растко Петровић). У шест ауторских текстова наших истакнутих младих теоретичарки и критичарки осветљавају се сложене родне позиције појединих авангардних покрета укључујући и декаденцију (хомоеротске песме К. Кавафиса) из перспективе књижевних дела поменутих европских, далекоисточних и српских аутора и ауторки тога доба. Tиме се несумњиво наговештавају дугорочни процеси поетичких и културолошко-родних промена, који ће потом захватити књижевност и уметност друге половине 20. века. Видети између осталог и наш текст „Експресионистички покрет и проблем родног кодирања”, Philologia Mediana, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, VIII, новембар 2016, бр. 8, 29–41. Упоредити и једну од најновијих публикација посвећену немачким експресионисткињама у књижевности и осталим уметностима: Expressionistinnen, Hrsg. von Christin Eichhorn und Johannes S. Lorenzen, Neofelis Verlag GmbH, Berlin 2016. 753 (нпр. воајеризам, филм и наратологија код Маргерит Дирас и Ђуничира Танизакиja) и постмодернизма, све до савременe литературe и теоријскe мисли”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

Дана 8. децембра у Свечаној сали Матице српске у организацији Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији и уједињења Црне Горе са Србијом одржано је песничко вече. Поздравне речи присутнима су упутити председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић.

У програму су учествовати песници из Војводине, Србије и највише из Црне Горе, како би представили савремену поезију двеју земаља: Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Милица Бакрач, Радован Влаховић, Будимир Дубак, Гојко Ђого, Новица Ђурић, Милица Краљ, Драган Лакићевић, Баћко Милачић, Милутин Мићовић, Иван Негришорац, Ненад Раденковић Јеро, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје. У уметничком програму наступила је оперска певачица Зорица Белић и појац Љуба Манасијевић. Програм је водила Ивана Крушчић.

Матица српска последњих година, на примерен начин, обележава значајне датуме из Великог рата, те је тако у периоду од 2014. године до данас, уприличено преко 50 програма посвећених овом значајном историјском периоду. Последњи програм у низу јесте и одштампан зборник радова „Први светски рат и Уједињење” који садржи текстове предавања одржаних, у овиру истоименог циклуса, у Матици српској током 2017. године. Текстови у Зборнику груписани су тематски и хронолошки, те се на почетку налазе текстови који говоре о политичким, војним и културним односима великих сила према Србији, потом следе радови који обрађују поједине теме и догађаје из војне и културне историје, док су у последњем сегменту Зборника објављени радови који се односе на присаједињење, стварaње јужнословенске државе и њен послератни живот. Зборник се састоји од 14 радова, укупног обима 298. страна, а свој допринос изгледу и садржају публикације дали су следећи аутори: Андреј Леонидович Шемјакин, Милош Ковић, Станислав Сретеновић, Слободан Г. Марковић, Алексеј Тимофејев, Никола Б. Поповић, Далибор Денда, Гордана Илић Марковић, Миливој Ненин, Божица Младеновић, Љубомирка Кркљуш, Александар Животић, Милан Мицић, Софија Божић. Зборник је приредио проф. др Ђорђе Ђурић, а штампање је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

Књига је резултат свеобухватног истраживања богатог позоришног опуса редитеља који је свој стваралачки живот највећим делом посветио раду са ансамблом Српског народног позоришта и са њим створио низ запажених представа. Књига доноси целовиту, систематичну и детаљну слику Ханаускиног редитељског опуса, анализу његових редитељских метода, поетике и естетике.