Писмено и усмено изражавање у складу са нормом стандардног српског језика изузетно је важно − не само међу наставним особљем и стручним сарадницима у колективу и настави него и међу ученицима. Подизањем свести и неговањем језичке норме међу наставницима, стручним сарадницима и свим учесницима у васпитању и образовању, непосредно се утиче и на ученике и децу у предшколским установама, а тиме и на развој индивидуе и друштва у целини. Са циљем унапређења ових идеја у четвртак и петак (14–15. 3. 2019) у Матици српској одржан је семинар „Српски језик и његова норма”. Семинар је акредитован у Заводу за унапређивање образовања и васпитања под редним бројем 835 и носи осам бодова.

Учесници семинара, су имали прилике да чују основне податке о структури правописних проседеа, о развоју правописних начела у српском књижевном језику довуковског периода, те о задацима ортографске нормативистике у србистици, анализирали су низ случајева писања великог слова у српском језику, од једноставнијих до оних у којима искључиво контекстуализација и интерпретација значења условљава писање малог или великог слова (нпр. називи манастира, називи историјских догађаја – устаљених и описних, писање лексеме црква, скупштина, град, општина и сл.). Током другог дана семинара указано је на најчешћа огрешења о језичку норму, на пожељан реченични положај енклитике, на употребу одговарајућих стилских решења и сл.

Интерактивним радом на тексту учесници су имали прилику да активно учествују у размени мишљења, предлога и идеја како са реализаторима семинара тако и међусобно.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић је у среду 20. марта 2019. године учествовао на „Форуму о ћирилици“ у Бањалуци, у организацији Министарства просвјете и културе Републике Српске и Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Радило се у оквиру две панел дискусије: „Ћирилица у јавној употреби у Републици Српској и БиХ“, и „Ћирилица у дигиталном добу“, са преко двадесет учесника и са аудиторијумом који је такође узимао реч у оквиру расправе. Закључено је да је за пуни повратак ћирилице у јавној употреби неопходно много упорног рада како би се код људи вратила свест о практичној и симболичкој важности ћирилице. Скуп је отворио председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

Објављен је мартовски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Александра Бјелогрлића, Александра Д. Станковића, Миљане Глигоријевић и Михала Гловињског. Следи темат о Милошу Црњанском настао као резултат Округлог стола одржаног у Матици српској крајем прошле године поводом обележавања 125-годишњице рођења овог великог писца, а текстове потписују Бојана Стојановић Пантовић, Горана Раичевић, Марко Недић, Александар Петров и Светлана Милашиновић. Рубрика „Есеји” доноси текстове Марка Паовице о поезији, критици и култури у филозофском кључу, Владимира Папића о критици свештенства у делима српског и европског раног модернизма и Душана Бањеглава о Теодосијевом „Житију Светога Саве”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Милошу Црњанском о коме пише Јован Делић и књизи о Константину Богдановићу којом се позабавио Василије Ђ. Крестић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Јово Радош, Милуника Митровић, Наташа Анђелковић, Милан Громовић и Јелена Марићевић Балаћ.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У уторак, 5. марта 2019. године, у Мастер центру Новосадског сајма, отворен је 24. међународни салон књига, 24. изложба уметности „Арт експо” и 13. сајам образовања „Путокази”.

Манифестацију је отворио господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада истакавши, између осталог, „да овакви сајмови јесу пави путокази друштву у којем ћемо се такмичити знањем и способношћу да мењамо себе градећи бољу будућност”. Убрзо након отварања уручена је награда „Лаза Костић”, која је ове године припала Селимиру Радуловићу, управнику Библиотеке Матице српске, за књигу „Дванаест”, у издању Завода за уџбенике. Признање се додељује за најбољу књигу објављену између два Салона. Захваљујући се на награди, лауреат је говорио о Лази Костићу, истичући да је и Милош Црњански најчешће помињао тог песника страсти бола и очаја, како га је називао, сматрајући га оцем модерног песништва. (више…)