Вести

Скупштина Матице словачке у Србији


Председник Матице српске проф. др Драган Станић присуствовао је 10. августа 2019. године Скупштини Матице словачке у Србији која је одржана поводом 87. годишњице оснивања Матице словачке у Југославији и стогодишњице оснивања словачких народних свечаности Гимназије „Јан Колар“ и штампарије у Бачком Петровцу.

Том приликом Матици српској је додељена диплома „Pamätný list“ за активну сарадњу са Матицом словачком у консолидацији националне и духовне свести и културног идентитета Словака у Србији. Председник Матице српске се захвалио пригодном речју и истакао важност сарадње двеју установа и двеју култура, те изградњи заједништва народа, како у Србији тако и на међународном плану.


Објављена је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића


 2.2.2015-6У издању ИК „Прометеј“ и Косовскометохијског одбора Матице српске публикована је књига „Дахијска времена на Косову и Метохији (1878-1899)“ проф. др Славише Недељковића. Уредник је господин Зоран Колунџија а рецензенти проф. др Душко Ковачевић, проф. др Дејан Микавица и др Недељко Радосављевић, научни саветник. Аутор је књигу посветио косовскометохијским Србима, чуварима вере и традиције.

Хронолошки оквир књиге обухвата време од Берлинског конгреса 1878, до Хашке конференције 1899. У књизи је реч о животу Срба на Косову и Метохији и њиховој борби за опстанак. Храброст и страдања која су пратила ту борбу аутор је представио кроз обиље историјских извора, што рукопису даје пуни научни кредибилитет. Исламизоване Арбанасе османске власти су истурале на браник очувања територијалног интегритета Османског царства а њихови одреди борили су се у редовима турске војске или су као нерегуларна војска учествовали у гушењу буна и устанака хришћана у Турској кроз читав 19. век. Семе зла посејано између два народа у раном 19. веку, клијало је и расло је брзо, крећући се ка истребљењу Срба са простора Османског царства, које су османске власти подстицале тежећи ка верској хомогенизацији становништва. Док су султан и Порта користили Арбанасе као ударну силу против српског народа на Косову и Метохији, Аустро-Угарска је настојала да Призренску лигу и арбанашки национални покрет окрене против Србије и Црне Горе које су по мишљењима бечких политичара били главна препрека германском продору ка Солуну. Оснивањем Призренске а потом и Пећке лиге верска и етничка нетрпељивост Арбанаса према Србима добила је нов политички задатак – систематско истребљивање Срба које је на простору Косова и Метохије добило апокалиптичне размере. (више…)


Изашао јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске”


 2.2.2015-6Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 195, књ. 504, св. 1-2) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Зорана Костића, Бориса Лазића, Горана Коруновића, Маје Белегишанин, Соње Атанасијевић, Николе Живановића и Ласла Блашковића. Рубрика „Есеји” доноси текстове Валентине Аврамовне Маслове о поетској молитви посматраној са становишта синтезе религије, науке и културе, Алине Гадомски Тодоровић о оптици у уметности и Панајотиса Кондилиса о Хајдегеровој филозофији. Рубрика „Сведочанства” посвећена је Змајевој награди Матице српске кроз текстове Ђорђа Сладоја и Зорана Костића, овогодишњег лауерата, те Антологијској едицији „Десет векова српске књижевности” о којој пишу Миро Вуксановић, главни уредник, Матија Бећковић, Марија Клеут, Зорица Несторовић, Славко Гордић, Јован Делић и Марко Недић. У овом броју можете прочитати и текст Дејана Петровића о дванаестом међународном фестивалу документарног филма „Bel Docs”. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Душко Певуља, Владан Бајчета, Јелена Марићевић Балаћ, Милуника Митровић, Љиљана Бањанин и Мила Медиговић Стефановић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 


Објављена је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању“ проф. др Владимира Гречића


 2.2.2015-6У издању Лексикографског одељења Матице српске публикована је књига „Српска стваралачка интелигенција у расејању“ , нужност сарадње матичне државе и дијаспоре, проф. др Владимира Гречића. Главни уредник издања је проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић а рецензенти проф. др Благоје Бабић, проф. др Млађен Ковачевић и др Драгомир Раденковић. Публиковање књиге финансијски је подржао Милош Радовић, привредник и активни члан српске заједнице из Чикага.

Рад на студији „Српска стваралачка интелигенција у расејању” је почео управо у време обележавања два јубилеја – 220. годишњице рођења и 200. годишњице усељења Ђорђа Шагића у Америку, који је у историји сеоба Срба у прекоокеанске земље, познат као први Србин који се доселио у САД и остао на тлу Америке до краја живота, као родоначелник српске заједнице на америчком географском простору. Књига пружа кратак увид у историју српских сеоба, посебно од деведесетих година 19. века до данас, уз нагласак на главне миграционе таласе. Један од најзначајнијих таласа одвијао се у последњој деценији 20. века, а ни данас не губи на актуелности. Актуелност теме долази до изражаја и ако се има у виду да је све више младих и образованих људи у Србији који траже могућности исељења и боље услове за рад и живот негде другде у свету. Књига је, у погледу степена анализе, компаративног карактера. Сви ставови су јасни и документовани. Дати су и неки предлози за доградњу стратегије и политике Србије према стваралачкој дијаспори. Учињен је попис од око 240 личности српске стваралачке дијаспоре. Књига је намењена пре свега научној и стручној јавности – свима онима који желе да изађу из оквира конвенционалног, стекну нека сазнања која ће им помоћи да креативније обављају неку функцију везану за тржиште рада, да раде, размишљају, ефикасније користе ресурсе креативног потенцијала из ресејања, али и широј јавности. Аутор др Владимир Гречић је редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду. Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања биле су међународне миграције становништва, укључујући „одлив мозгова”, особито сеобе Срба, питања избеглица и сличне теме.

 


Усвојен Издавачки план за 2019. годину едиције „Прва књига”


Уредништво едиције Прва књига Матице српске у саставу: др Соња Веселиновић, др Владислава Гордић Петковић, главни уредник, др Ђорђе Деспић, Ненад Милошевић и Иван Радосављевић, на седници од 30. јула 2019. године усвојило је Издавачки план за 2019. годину:

278. Дајана Милованов, Женске фигуре и културно памћење у поезији Силвије Плат, есеји
279. Страхиња Млађеновић, LOCUS AMOENUS или Прича о дечкоњи и девојчурку, роман
280. Катарина Пантовић, Просечан дан, поезија

 


Књиге

Запамћења – Василије Ђ. Крестић

zapamcenja

Запамћења – Василије Ђ. Крестић

Академик Василије Крестић
Запамћења 2016, 332 стр.
ISBN 978-86-7946-174-2
цена: 2000,00 дин.

Књиге

Евгеније Савојски и његово доба

evgenije savojski - branko beslin compress

Евгеније Савојски и његово доба, II издање – Бранко Бешлин

Бранко Бешлин
Евгеније Савојски и његово доба, II издање, 2017, 655 стр.
ISBN 978-86-7946-172-8,
цена: 2000,00 дин.

Књиге

Српски биографски речник VI (мар-миш)

SBR 6

Српски биографски речник VI (мар-миш)

Чедомир Попов, Бранко Бешлин, главни уредници
Српски биографски речник VI (мар-миш) 2014, 940 стр.
ISBN 978-86-7946-149-0
цена: 2500,00 дин.

Књиге

Правопис српскога језика – тврд повез

pravopis-srpskoga-jezika3

Правопис српскога језика – тврд повез

Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица
Правопис српскога језика – тврд повез, 2017, 508 стр.
ISBN 978-86-7946-105-6
цена: 1200,00 дин.

Адреса

Матица српска
Матице српске 1
21101 Нови Сад, Србија

Поштански преградак број 2
21104 Нови Сад, Србија

Телефон: 021 527 622
Телефакс: 021 528 901

Архиве