У петак, 13. јула 2018. године Матицу српску је посетила делегација из Народне скупштине Републике Српске која је била гост Скупштине АП Војводине. У делегацији су били руководиоци Одсека за европске интеграције и Одсека за рад са посланицима Народне скупштине Републике Српске. Госте су примили потпредседник Матице српске проф. др Бранко Бешлин и стручни сарадник др Александра Новаков. Проф. др Бешлин је госте упознао са историјатом Матице српске али и њеним активностима данас. Осврнуо се и на делатност Друштва пријатеља Матице српске у Бањалуци. Делегација је посетила и Библиотеку Матице српске. Са радом Библиотеке упознала их је Даниела Кермеци, виши библиотекар.

Матица српска и Институт за европске студије организовали су 11. јула 2018. године, у Матици српској, предавање „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине”. Присутне је поздравио проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а предавача је представио др Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. Предавач је био господин Станислав Бишок, стручњак Фонда народне дипломатије у Москви. Током излагања, истакнут је процес настанка националног идентитета као и фактори који доприносе његовом даљем развоју на примеру формирања украјинског националног идентитета. На крају предавања, господин Бишок указао је да је питање етничких, културних и цивилизацијских идентитета данас од суштинског значаја за европски политички дискурс. Предавање је подстакло занимљиву дискусију, коју је водио др Миша Ђурковић.

Наредног дана, 12. јула, Матица српска, Институт за европске студије и Друштво хиспаниста организовали су предавање „Интеркултурална филозофија: филозофија за бољи суживот”, еминетног професора филозофије проф. др Раула Форнета Бетанкура, са Универзитета у Бремену и Ахену у Немачкој. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске, а предавача најавио др Александар Гајић, сарадник Института за европске студије. Професор Бетанкур истакао је да задатак интеркултуралне филозофије у побољшању суживота представља антрополошки изазов промовисања радикалних преображаја људске осећајности. Указао је на неопходност да се филозофија врати својим коренима, да настави историју „нежног односа” и памћења истинитости и доброте. Након предавања, бројна публика имала је додатна питања која су продубила дискусију и допринела развоју ове актуелне теме.

Оба програма су подржана од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.

Предавање господина Станислава Бишока можете погледати овде, а предавање професора Раула Бетанкура овде.

Матица српска и Институт за српски језик САНУ објавили су монографију „Синтакса сложене реченице у српском језикуˮ (у обиму од 766 страна) групе аутора: Предраг Пипер, Миливоје Алановић, Слободан Павловић, Ивана Антонић, Људмила Поповић, Марина Николић, Дојчил Војводић, Срето Танасић, Биљана Марић; у редакцији Предрага Пипера. Књигу су рецензирали: академик Јасмина Грковић-Мејџор, академик Милорад Радовановић, проф. др Владислава Ружић.

Књига је подељена на следећа поглавља: Опште одлике сложене реченице (Предраг Пипер), Напоредносложене реченице (Предраг Пипер), Зависносложене реченице: Реченице са допунском клаузом (Миливој Алановић), Реченице са односном клаузом (Слободан Павловић), Реченице с временском клаузом (Ивана Антонић), Синтакса таксиса (Људмила Поповић), Реченице са просторном клаузом (Предраг Пипер), Реченице с поредбеном клаузом (Марина Николић), Реченице с начинском клаузом (Марина Николић), Реченице са клаузама категоријалног комплекса условљености (Дојчил Војводић), Асиндетске реченице (Срето Танасић), Управни и неуправни говор и друга средства изражавања туђег говора (Биљана Вићентић), Синтаксичка деривација сложене реченице (Биљана Вићентић). Следе Библиографија српске синтаксе: сложена реченица (Мирјана Адамовић, Вукашин Стојиљковић), са 655 библиографских јединица, и Предметни регистар.

Књига је у целини у теоријско-методолошком и емпиријском погледу утемељена, како на традицији тако и на актуелним сазнањима из области словенске и српске синтаксе и представља значајан допринонос српској али и словенској лингвистици.

Трећи сајам књига у Андрићграду, у заједничкој организацији Андрићграда, Андрићевог института и Београдског сајма књига, одржан је у периоду између 2. и 8. јула са циљем да се представе продукције издавача из Републике Српске и Србије.

Сајам књига у Андрићграду јединствен је доживљај за љубитеље писане речи, те га је током седмодневног одржавања пратио богат културно-уметнички програм с акцентом на представљање књижевности земље госта, а то је ове године била Русија. Одржане су беседе о Александру Солжењицину, Алекси Шантићу, промоције бројних књижевних дела и часописа, као и тематске изложбе и пројекција документарног серијала „Бити човек – Иво Андрић.” Своје место на овој манифестацији добило је и научно бављење српским језиком, као и промоција дела Андрићевог института.

Сајамски штандови окупили су око 30 издавача, а међу њима своју научно-истраживачку делатност представила је и Матица српска. Домаћин штанда била је Биљана Блажек, која је заинтересованим посетиоцима пружила све неопходне информације о Матичиној богатој научно-истраживачкој делатности.