У четвртак, 15. октобра 2020. године, у Свечаној сали Матице српске додељена је „Пупинова награда Матице српске“ за студентске радове из техничких и природноматематичких дисциплина којима се бавио Михајло Пупин. Проф. др Милан Матавуљ, потпредседник Матице српске, поздравио је присутне, док је о значају рада Михајла Пупина за српску науку и културу беседио академик Миљко Сатарић. Одлуку Жирија, да ове године додели две прве награде, три друге награде, и четири награде образложио је проф. др Владимир Катић, председник Жирија. Свечаност је водила др Исидора Поповић, стручни сарадник Матице српске.
Добитници Пупинове награде Матице српске за 2020. годину су:
прва награда: Тривко Кукољ, за научни рад „Spontaneous isotropy breaking for vortices in nonlinear left-handed metamaterials“, Александар Станисављевић, за научни рад „Magnitude of voltage sags prediction based on the harmonic footprint for application in DG control system“;
друга награда: Ана Ћупурдија, за дипломски рад: „Пројектовање подсклопова Доплеровог радара – микроталасног мешача и Вилкинсоновог делитеља снаге“, Анка Јевремовић, за мастер рад „Синтеза и карактеризација композита полианилина и БЕА зеолита и њихова примена у адсорпцији пестицида“, Марјан Урекар, за научни рад, „Accuracy improvement of the stochastic digital electrical energy meter“;
трећа награда: Милан Стојановић, за мастер рад „Утицај врсте енкрипције података на потрошњу код аутономних базичних сензора“, Вукан Нинковић, за мастер рад „Примена машинског учења у комуникационим системима: локализација у затвореним просторима и естимација канала“, Милан Божић, за мастер рад „Примена ПИД регулатора у стабилизацији и управљању кретањем квадкоптером“, Дарко Нинковић, за мастер рад „Решавање комбинаторних електромагнетских проблема генетичким алгоритмом“.
Свечаности су присуствовали и: проф. емеритус др Мирјана Војиновић-Милорадов, проф. др Бранислав Боровац, проф. др Владимир Вујичић, чланови Жирија Пупинове награде.
Пупинова награда Матице српске додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске, а за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду.
Свечаност је снимљена и можете је погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.
Програм је подржан од стране Градске управе за културу Града Новог Сада.
Објављен је октобарски број „Летописа Матице српске” (год. 196, књ. 506, св. 4) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ђорђа Сладоја, Александра Петрова, Зорана Ђерића, Анђелка Заблаћанског, Николе Милојевића, Гавре Влашкалина, Јане Растегорац Вукомановић и Стјуарта Дајбека. Рубрика „Есеји” доноси текстове Александра Петровића о „Магбету” и медијима, Марка Недића о критичкој ретроспективи идеолошког читања српске књижевности, Исидоре Бобић о стваралаштву Ивана В. Лалића и Катарине Пантовић о једном роману Филипа Грбића. Тема рубрике „Сведочанства” је поетски опус Ђорђа Сладоја кроз текстове Јована Делића и Ивана Негришорца, те беседа Ђорђа Сладоја изречена приликом уручења награде „Извиискра Његошева” коју је овај песник добио ове године за свој песнички опус. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Марко Паовица, Јелена Марићевић Балаћ, Марија Шљукић, Наталија Лудошки, Маријана Јелисавчић и Тијана Копривица.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.
Обавештавамо Вас да се научни скуп: „Призренска богословија живот, мисија, допринос 150 година од оснивања (1871–2021), 10 година од обнове рада у призрену (2011–2021)“ у Призрену одлаже услед погоршане епидемиолошке ситуације, изазване вирусом Ковид 19.
Молимо Вас да Ваше радове, који ће бити објављени у Зборнику, пошаљете до 15. децембра 2020. године.
У организацији Фондације „Симонида“ и суорганизацији Малог ликовног салона Културног центра Новог Сада, Дома културе „Грачаница“ и Косовскометохијског одбора Матице српске отворена је изложба младих вајара Косова и Метохије под називом „БЕЗИМЕНИ“. Због пандемије вируса COVID-19 отварању изложбе присуствовали су селектори изложбе Маја Тодић и Небојша Јевтић, и уметници. Изложба се може погледати сваког радног дана до 16. октобра 2020. у периоду од 10 до 20 часова.
Отварање изложбе било је емитовано на следећим линковима:
https://malilikovnisalon.art.blog/2020/09/29/bezimeni/
https://www.youtube.com/channel/UCfMLUkYu_mc5_y1WKwxg0GA
Савремена, стварајућа култура на Косову и Метохији има своје издвојене и потпуно занемарене области, сегменте и уметнике. Вајарство је, за разлику од књижевности или сликарства, готово потпуно маргинализовано и непознато широј културној јавности, па чак и актуелној локалној ликовној сцени. Сем спорадичних учешћа на појединим ликовним колонијама, ови уметници, остали су без свога гласа, простора, галерија или јавних простора.
Изложба „Безимени“ је прво групно јавно представљање радова младих вајара који живе и стварају на Косову и Метохији. Новосадска публика има прилику да види радове девет уметника: Игора Чепкеновића (Липљан), Ђорђа Јоцића (Вучитрн), Ане Гашић (Осојане, Исток), Владимира Антића (Косовска Митровица), Славише Михајловића (Косовска Каменица), Бранислава Ристића (Штрпце), Ненада Милосављевића (Доња Гуштерица, Липљан), Милисава Шарца (Косово Поље) и Александре Станковић (Призрен). Сваки од уметника представио је по две скулптуре.
Објављен је зборник радова са дводневног скупа „Српски културни простор: устројство, проблеми, вредности” одржаног у Матици српској 17. и 18. маја 2019. године. На овом скупу учествовало је више од шездесет научних и културних радника, као и представника стручне и културне јавности из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске и Румуније.
Организациони одбор скупа чинили су: проф. др Драган Станић (председник), дописни члан САНУ Јован Делић, проф. др Слободан Владушић, проф. др Срђан Шљукић и др Драган Хамовић, a секретар скупа била је др Светлана Милашиновић.
Скуп је замишљен као нека врста округлог стола на којем је разматран читав низ питања које отвара појам српског културног простора. Сваки учесник био је потпуно слободан да разматра она питања која сматра важним, а у склопу теме назначене насловом. Намера је била не само да се отворе начелна, теоријска него и сасвим практична питања која са намећу у пољу различитих научних, уметничких и стручних дисциплина. Исто тако није било намере да пажња учесника скупа буде усмерена ка неопходности излагања сасвим нових научних сазнања (она су пожељна, али нису неопходна) него се настојало, пре свега, да се сагледа какво је садашње стање на српском културном простору, како та целина функционише, у каквим су односима делови тог система, а посебно шта би у будућности било потребно да се уради како би та целина и њени делови функционисали што динамичније и што складније.
Резултат скупа је Зборник који кроз три поздравне речи и пет тематских целина (53 текста) уз мноштво илустрација доноси радове који проблем дефинисања појма српског културног простора сагледавају из различитих углова – језичког, социолошког, историјског, књижевног, културолошког, филозофског.
