Објављен је септембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 3) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Александра Петрова, Татјане Јанковић, Драгана Хамовића, Ласла Блашковића, Анђелка Анушића, Милана Тодорова, Драгана Бошковића, Александра Бјелогрлића и Кармака Макартија. Рубрика „Есеји” кроз текст Бисерке Рајачић бави се преводилачким искуством у Кракову, те поезијом Ивана В. Лалића кроз веома надахнут текст Виолете Митровић. Рубрика „Сведочанства” доноси текстове Мате Пижурице, Мира Вуксановића, Славка Гордића, Љиљане Пешикан Љуштановић и Јована Љуштановића о деветом колу Антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, као и два текста са предавања одржаних у Матици српској. Први, „О новим и старим националним идентитетима на постсовјетском простору – пример Украјине” потписује Станислав Бишок, а други, „Интеркултурална филозофија као филозофија за бољи суживот” шпански филозоф Раул Форнет Бетанкур. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Сања Веселиновић, Јелена Марићевић и Мирослав Павловић.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.
Објављен је јулско-августовски двоброј „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 1-2) у којем издвајамо темат са Округлог стола „Аутошовинизам и космополитизам” одржаног у Матици српској у априлу ове године. Текстове у оквиру темата потписују: Слободан Владушић, Срђан Шљукић, Славко Гордић, Зоран Аврамовић, Богољуб Шијаковић, Митра Рељић, Горан Радоњић, Љубиша Деспотовић, Александар Гајић и Немања Рајак. Рубрика „Есеји” доноси текст Николе Голубовића о римском песнику Хорацију, док се рубрика „Сведочанства” текстовима Василија Крестића и Љубомирке Кркљуш осврће на Мајску скупштину 1848. године. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Иван Негришорац, Владислава Гордић Петковић, Светлана Милашиновић и Виолета Митровић.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.
У оквиру едиције „Библиотека Змајева награда” објављен је зборник „Поезија Слободана Зубановића” посвећен Слободану Зубановићу који је Змајеву награду за поезију добио 2009. године. Зборник има неколико целина. Прва, насловљена као „Две беседе” доноси текст Ивана Негришорца „Урбани сензибилитет и рурални амбијент у поезији Слободана Зубановића” изречен на додели награде на Свечаној седници Матице српске 16. фебруара 2010. године, као и текст добитника под насловом „Змајеве поруке” изговорен на истој свечаности. Друга целина „Критички прилози” доноси критичке текстове Радивоја Микића, Саше Радојчића, Бојане Стојановић Пантовић, Милете Аћимовића Ивкова, Добривоја Станојевића, Сање Ј. Париповић Крчмар, Светлане Милашиновић и Јелене Марићевић о Зубановићевој поетици. Трећа целина, „Прилози за фото-биографију”садржи аутопоетички текст Слободана Зубановића „Селфи са осам књига”, те разговор са песником „Катрен са два шешира” који је водио Мирослав Максимовић, док четврта целина „Грађа за библиографију Слободана Зубановића” доноси списак одредница његовог богатог стваралачког опуса. Зборник затвара одељак „Прилози” који садржи записник са састанка Жирија Змајеве награде на којем је одлучено да ово престижно признање за 2009. годину добије Слободан Зубановић, те Списак досадашњих добитника овог признања установљеног још 1953. године.
Oдштампан је Зборник Матице српске за сценске уметности и музику бр. 58/2018, обима 13 штампарских табака.
Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за сценске уметности и музику који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента.
Садржај свеске бр. 58 чине: студије, чланци, расправе (8 радова); сећања, грађа, прилози (1 рад); прикази (6 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе.
Зборник у електронској форми се налази овде.
Матица српска је објавила монографију„Славенизми у раним драмама Јована Стерије Поповићаˮ др Милене Зорић у обиму од 290 страна, као резултат рада на пројекту Речник славеносрпског језика. Књигу су рецензирали проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић.
Иако публикација сличног профила – дакле она у којој су као централни сегмент проучавања постављени славенизми у језику једног аутора предстандардне епохе развоја српског књижевног језика – у србистици није новина, истраживање чији су резултати приказани у овој монографији представља право освежење – како у теоријско-методолошком смислу тако и у погледу домена и области које су обухваћене анализом. (више…)
