Обавештавамо кориснике Читаонице Рукописног одељења Матице српске да ће се истраживачки рад у Читаоници организовати на начин који је у складу са мерама које су прописане у циљу спречавања ширења епидемије изазване вирусом COVID-19:
1. Рад у Читаоници Рукописног одељења је могућ уз коришћење заштитне маске, коју корисници морају имати при доласку у Одељење;
2. Број особа које у истом временском периоду могу да истражују ограничен је на 2 корисника;
3. Радно време Читаонице за истраживаче је у периоду од 10,00 до 14,00 часова;
4. Корисници се пре доласка у Читаоницу морају најавити на, већ познате, мејл адресе запослених у Одељењу или путем телефона 021/ 528-917, како би били обавештени о слободном термину и доступности тражене грађе.
Нова емисији из серијала о Матици српској Радио-телевизије Војводине од 21. 05. 2020. године, ауторке Софије Љуковчан, нуди дарове песника, који су настали као одговор или реакција на ванредне околности у којима тренутно живимо. Своје песме читали су песници окупљени око Матице српске: Иван Негришорац, Ђорђо Сладоје, Стеван Тонтић, Емсура Хамзић, Мирослав Алексић и Селимир Радуловић.
Емисија из серијала о Матици српској доступна је на линку.
У понедељак, 25. маја 2020. године, Матица српска је обележила Дан Светих Ћирила и Методија предавањем „Матица српска и дубровачка књижевност“ које је одржао проф. др Драган Станић, председник Матице српске. Сводећи сва релевантна досадашња сазнања, проф. др Драган Станић извојио је дванаест теза о специфичностима старог Дубровника, нагласивши да је „дубровачки словенски амбијент језички, економски и друштвено био сасвим близак Србима и да се, као такви, најаргументованије и најправедније могу сматрати делом заједничког наслеђа Срба и Хрвата“. Присутнима се обратио и академик Миро Вуксановић, главни уредник Издавачког центра Матице српске.
Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.
Објављен је двоброј Зборника Матице српске за књижевност на енглеском језику „Literary links of Matica srpska” (год. 3, бр. 4-5) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” („Poetry and Fiction”) објављени преведени прилози: Драгише Васића, Ђорђа Сладоја, Данила Николића, Даринке Јеврић, Слободана Костића и Сунчице Денић. Рубрика „Есеји” („Essays”) доноси текстове Слободана Јовановића и Мила Ломпара о стваралаштву Драгише Васића, Михајла Пантића о прозном опусу Данила Николића, те три текста из области социолошких истраживања о косовском питању, геополитици и Бриселском споразуму која потписују Слободан Антонић, Слободан Рељић и Миша Ђурковић. Рубрика „Сведочанства” („Testimonies” )посвећена је Косову и Метохији кроз призму религије, културе, филозофије и књижевности кроз текстове Епископа Бачког Господина Иринеја (Буловића), Богољуба Шијаковића, Бојана Јовановића, Јована Делића, Милоша Ковачевића, Ивана Негришорца, Срђана Шљукића, Ђорђа Сладоја, Живојина Ракочевића, Драгана Хамовића, Љиљане Пешикан Љуштановић и Ненада Љубинковића, те Владимиру Табашевићу и Владимиру Кецмановићу, добитницима НИН-ове награде за роман године и Андрићеве награде за приповетку, о којима пишу Марјан Чакаревић и Александар Јовановић. Стална рубрика „Критика” („Critical Review”) прати актуелну књижевну продукцију коју би требало представити страним читаоцима, а у овом броју текстове потписују: Јован Попов, Виолета Митровић, Светозар Кољевић, Марко Паовица, Александар Б. Лаковић, Бојана Стојановић Пантовић, Катарина Пантовић и Биљана Вучетић.
Уредништво: Иван Негришорац (главни уредник), Михајло Пантић, Зоран Пауновић и Саша Радојчић (Чланови), Светлана Милашиновић (секретар Уредништва)
Преводиоци: Персида Бошковић, Јованка Калаба, Ангелина Чанковић Поповић, Драган Пурешић, Љубица Јанков, Зоран Пауновић и Јована Маринковић. Лектор и коректор: Rendall A. Major; Технички уредник: Вукица Туцаков; Дизајн корица: Атила Капитањи.
Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети са овде.
Зборник научних и књижевних радова под насловом „Српска књижевност муслиманског културног кода“ приредио је Иван Негришорац, а објављен је у суиздаваштву Матице српске и Фондације „Симонида“. Припремљен као засебан тематски број Летописа Матице српске 2008. године, у овом зборнику је реч о неким од кључних писаца и најзначајнијим делима који припадају српској књижевности, а засновани су на изразитом неговању муслиманске културне самосвести. Неки од проучаваних стваралаца су Осман Ђикић, Хамза Хумо, Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Фехим Бајрактаревић, Салко Назечић, Малик Мулић, Мидхат Бегић, Ћамил Сијарић, Хусеин Тахмишчић, Емир Кустурица и др. Овај зборник треба схватити као озбиљан прилог темељнијим проучавањима културних особености српске књижевности и питања муслиманског наслеђа у српској култури.
