У петак, 15. јуна 2018. године у Матици српској додељена је Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” за 2017. годину. Жири у саставу: академик Љубомир Максимовић (председник Жирија), проф. др Љубомирка Кркљуш, проф. др Ђорђе Бубало, проф. др Мира Радојевић и проф. др Ђорђе Ђурић једногласно је донео одлуку да награду равноправно додели проф. др Смиљи Марјановић-Душанић за књигу „Свето и пропадљиво” (издавач „Clio”) и др Мирославу Павловићу за књигу „Смедеревски санџак 1739‒1788” (издавач Матица српска). Одлуку Жирија саопштио је проф. др Ђорђе Ђурић, а председник Матице српске проф. др Драган Станић поздравио је присутне и уручио награду добитницима. О књизи „Свето и пропадљиво” говорио је академик Љубомир Максимовић, док је о књизи „Смедеревски санџак 1739‒1788” говорио проф. др Ђорђе Бубало. На крају програма присутнима су се обратили добитници.

Реализацију награде помогао је добротвор Перица Милутин и Градска управа за културу Града Новог Сада. Награда Матице српске за историју „Иларион Руварац” установљена је 2015. године и додељује се за најбољу књигу из историје српског народа или из опште историје објављену у протеклој години на српском језику. Доделу су увеличали својим пристуством пријатељи Матице српске, међу којима су били и добротвор Перица Милутин и директор издавачке куће „Clio” Зоран Хамовић.

Додела је снимљена и може се погледати у видео архиви сајта Матице српске.

12. јуна 2018. године у Салону Матице српске председник Матице српске проф. др Драган Станић уручио је Бранкову награду Матице српске за школску 2016/17. годину за дипломске и семинарске радове:
прву награду Николи Голубовићу, за рад „Певање приче: Хорацијеве лирске приповести”;
другу награду Дејану Илићу, за рад „Старање о души у фолклорној и средњовековној књижевној традицији”;
и две треће награде Душку Вучићевићу, за рад „Искорењеност и конструкција идентитета у прози српске модерне”, Јовани Тодоровић, за рад „Прича из комшилука: Укљученост ромског становништва у заједницу у биографској причи” (више…)

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 501, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози Јовице Аћина, Мира Вуксановића и Џефри Јуџинидиса. Посебан куриозитет чини рубрика „(Не)довршене приче Лазе К. Лазаревића”. У питању је пети циклус конкурса који је расписивала Висока школа струковних студија за васпитаче у Шапцу. Уводни текст и кратко објашњење пропозиција конкурса написао је Душан Иванић, а потом следе прилози Љубице Арсић која је „довршила” Лазаревићеву причу „Тешанов камен”, Михајла Пантића који се позабавио Лазаревићевом причом „На село” и Вулета Журића који се окушао у довршавању приповетке „Побратими”. Рубрика „Сведочанства” доноси беседу Михаила Белова „Руско-српски односи у доба Револуције и ‘националног препорода’ (прва половина ХIХ века)” изговорену у Матици српској приликом обележавања Дана словенске писмености (25. мај). Рубрика „Разговор” бави се Камиј Лорансом са којим је разговарао Велимир Младеновић, док стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Стеван Тонтић, Владан Бајчета, Миливој Ненин и Даница Ступар. О филмском фестивалу „Беринале 2018” пише Дејан Петровић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У Матици српској, 7. јуна 2018. године, приређен је концерт под називом Посланство умећа. Наступиле су флаутисткиња Аделина Тазијева, и пијанисткиња Јелисавета Украинска. На концерту су изведена дела Ј. С. Баха, Ф. Шуберта, Ј. Хумела, С. Прокофјевa и Ф. Листа – В. Хоровица.

Концерт је приређен у сарадњи са Домом музике из Санкт Петербурга, Министарством културе Руске Федерације и Руским домом у Београду и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.