Матица српска је благовремено, у складу са Законом о враћању имовине и обештећењу, поднела захтеве за повраћај одузете имовине за петнаест задужбина под управом Матице српске, као и имовине која је одузета директно Матици српској. Од 2015. године Матица српска заједно са Српском академијом наука и Београдским универзитетом покренула je поступке и иницијативе за решавање проблема са којим су се у поступку реституције ове установе сусреле. У склопу иницијативе за доношење посебног закона за реституцију имовине Матици српској САНУ и Београдском универзитету у Влади Републике Србије 13. јуна 2019. године одржан je састанак са премијерком госпођом Аном Брнабић. Учесници састанка, представници Матице српске: проф. др Драган Станић, председник Maтице српске, мср Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; представници САНУ: академик Владимир Костић, председник, др Бојан Бугарчић, управник послова и представница Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић, ректор, премијерки су изложили проблеме са којима се сусрећу у поступцима враћања имовине овим институцијама и предложили могућа решења и предочили текст иницијативе за доношење посебног закона за ове три институције од највишег значаја за српску култутру и образовање.

Председник Матице српске учествовао на оснивачком скупу Националног тима за препород села Србије, који је одржан 13. јуна у Палати Србије. Оснивању је присуствовао и председник Републике Србије Александар Вучић, министар без портфеља Милан Кркобабић, председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић и др. Том приликом донесен је и Акт о контитуисању и национални проглас Националног тима за препород села Србије.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић боравио је у Мартину, као гост Матице словачке и учесник 4. конгреса свих Матица. Током дводневног скупа било је разговора о многим темама које се тичу не само рада Матица као културних установа, него и читавог низа питања везаних за изучавање словенских језика и култура, као и међусобних односа словенских народа. Председник Станић говорио је на тему европске перспективе Матице српске некада, као и сада. Уз то, председник Матице српске учествовао је у активностима Друштва словачких писаца и заједничком наступу пред словачком публиком, а такође је потписан уговор о сарадњи Матице српске и Друштва словачких писаца о изради српско-словачких прилога за едицију Матице српске „Књижевни дијалози”.

Објављен је јунски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 503, св. 6) у којем су у сталној рубрици „Поезија и Проза” објављени прилози: Ивана Негришорца, Драгана Хамовића, Ивана Јосимова, Данијеле Трајковић и Карла Кролоа. Рубрика „Есеји” доноси текстове Катарине Пантовић о НИН-овој награди за 2018. годину, Ивана Чароте о Јовану Пичети и Рите Џулијани о специфичном погледу на приповетку „Рим”. Рубрика „Сведочанства” посвећена је поезији Ивана Негришорца кроз текстове Матије Бећковића и Зорана Ђерића, те песнику Бранку Чучку о чијем опусу пише Јован Делић. У овом броју можете прочитати и разговор са Миланом Ненадићем који је водила Радмила Гикић Петровић. Стална рубрика „Критика” прати актуелну књижевну продукцију, а у овом броју текстове потписују: Александар Б. Лаковић, Никола Живановић, Дамјан Ћулафић, Владан Бајчета и Златомир Гајић.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 5. и 6. јуна 2019. године. Манифестација је одржана под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.

Уочи Спасовдана програм је започео у свечаној сали Призренске богословије ,,Св. Кирило и Методијеˮ химном Србије ,,Боже правдеˮ коју је извео Хор ,,Цар Душанˮ из Штрпца под руководством Александре Спасић, уз пратњу Немање Симића на гитари. Сабрање, које се одржава по благослову Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског господина Теодосија, беседом је отворио игуман манастира Св. архангела архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања рекао је да је ово пета година за редом како се у присуству расељених Призренаца и Срба са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, прославља Спасовдан и да окупљени око светиња прослављају живога Бога и тако наслеђују вековну праксу предака који су подигли ове светиње и са муком одржавали у своје време. Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, рекао је: „Ми овиме не пркосимо ником, али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не заборавеˮ. У наставку програма представљене су три књиге. О књизи Ненада Љубинковића Од Косовске битке до косовске легенде говорио је уредник издања др Бранко Златковић. Констатовао је да је професор Љубинковић аутор који је сасвим посвећен теми Косова и који је учинио огроман напор да око конкретног историјског догађаја, аргументовано, систематски и поуздано говори о чињеницама и подацима о Косовском боју и легендама које су испеване о овом догађају. „Љубинковић је у овој књизи на препознатљиво занимљив начин начинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеном процесу творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо косовском легендом, а понекад и косовским митом. Књига је заправо мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском бојуˮ, рекао је Златковић. (више…)