У Матици српској, у уторак, 17. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржао је проф. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду. Излагање је било посвећено догађајима који су претходили Уједињењу, као и историјском значају које је оно имало за даљи развој друштвено-политичке ситуације и проглашење државе Срба, Хравата и Словенаца.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 25. октобра 2017. године у 18 сати. Предавање „Октобарска револуција 1917. године” одржаће доц. др Алексеј Тимофијев, са Филозофског факултета у Београду и Института за новију историју Србије и др Јарослав Вишњаков са Московског државног института за међународне односе.

У Матици српској, у четвртак, 12. октобра 2017. године, одржано је предавање из циклуса „Први светски рат и Уједињење”. Присутне је поздравио проф. др Ђорђе Ђурић, генерални секретар Матице српске. Предавање „Топлички устанак 1917.” одржала је проф. др Божица Младеновић, са Филозофског факултета у Нишу. Излагање је било посвећено Топличком устанку – једином устанку на територијама окупираним од трупа Централних сила у Великом рату, а којем је претходила и следовала герила. Посебна пажња посвећена је историјском месту устанка у Великом рату, као и његовим особеностима, смислу и месту у српској историји.

Догађај је снимљен и може се погледати у видео-архиви веб-сајта Матице српске.

Наредно предавање из овог циклуса одржаће се у просторијама Матице српске, 17. октобра 2017. године у 12 сати. Предавање „Уједињење Србије и Црне Горе 1918. године” одржаће доц. др Александар Животић, са Филозофског факултета у Београду.

Дана 11. октобра 2017. године, у Матици српској, приређено је предавање под називом „Карађорђе и Први српски устанак на сценама Србије, Балкана и Европе”. Говорио је професор Алојз Ујес. Професор Ујес је током свог вишедеценијског рада пронашао преко 50 драмских дела на шест језика о Карађорђу, у драми и позоришту. Скоро ни један војсковођа у историји није добио тако значајно место у позоришној уметности као Карађорђе. Пошто се ове године навршава 200 година од трaгичне смрти вожда Карађорђа, ово предавање посветили смо тој годишњици и сећању на њега.

Цео програм је снимљен и може се погледати у видео архиви на сајту Матице српске.

Матица српска је објавила књигу Лаза Костић, Преписка II, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 559 страна, представља наставак прве, објављене у издању Матице српске 2005. године чиме се испуњава дуг према најважнијем песнику друге половине XIX и почетка XX века. Публикована су сачувана писма знаменитих људи из области српске књижевности, науке и јавног живота. Посебно је значајна преписка са Миланом Савићем, књижевником, секретаром Матице српске и уредником Летописа.

Матица српска је у склопу едиције Библиотека Документ, објавила књигу Васа Стајић 1878-1943, Ка аутобиографији, Фрагменти из Дневника приређивача Зорице Хаџић, чиме је Рукописно одељење, у чијем издавачком плану се налазила, обогаћено још једном посебном публикацијом.

Књига садржи 350 страна аутобиографског рукописа који је до сада био непознат јавности. Доноси детаље из живота овог културног, књижевног и јавног радника. Стајић се враћа у прошлост и са дистанце коју су му омогућиле зреле године пише о својој породици, одрастању, школовању, политичким идеалима, пријатељствима. Књига садржи напомене и коментаре приређивача као и именски регистар.