2.2.2015-6Објављен је децембарски број „Летописа Матице српске” (год. 194, књ. 502, св. 6) који је у целости посвећен темату „Авангардни покрети и родно кодирање”. Темат је приредила Бојана Стојановић Пантовић. У уводном тексту „Уз темат ‘Авангардни покрети и родно кодирање’” ауторка је образложила на чему се темеље основне идеје концепције темата и дала кратко образложење заступљених текстова: „Темат који је пред читаоцима најпре доноси два уводна преведена текста Барбаре Д. Рајт и Гијома Бридеа, у којима се емпиријски и документовано анализују превласт и доминацијa мушког принципа у експресионизму и надреализму, на основу тумачења текстова из ондашње периодике који су готово непознати српској публици. Мизогинија експресионистичког покрета наставља се и у надреализму, насупрот декларативним изјавама и другачијим праксама самих ауторки и аутора (ту је особито занимљиво виђење Артура Рембоа као претходника авангардних покрета). Због тога се борба за женско ауторство одвија и даље у првим деценијама прошлога века (Милица Мими Вуловић), упркос флуидним идентитетима који су обележени све снажнијом маскулинизацијом, односно феминизацијом (Кафка, Растко Петровић). У шест ауторских текстова наших истакнутих младих теоретичарки и критичарки осветљавају се сложене родне позиције појединих авангардних покрета укључујући и декаденцију (хомоеротске песме К. Кавафиса) из перспективе књижевних дела поменутих европских, далекоисточних и српских аутора и ауторки тога доба. Tиме се несумњиво наговештавају дугорочни процеси поетичких и културолошко-родних промена, који ће потом захватити књижевност и уметност друге половине 20. века. Видети између осталог и наш текст „Експресионистички покрет и проблем родног кодирања”, Philologia Mediana, Филозофски факултет Универзитета у Нишу, VIII, новембар 2016, бр. 8, 29–41. Упоредити и једну од најновијих публикација посвећену немачким експресионисткињама у књижевности и осталим уметностима: Expressionistinnen, Hrsg. von Christin Eichhorn und Johannes S. Lorenzen, Neofelis Verlag GmbH, Berlin 2016. 753 (нпр. воајеризам, филм и наратологија код Маргерит Дирас и Ђуничира Танизакиja) и постмодернизма, све до савременe литературe и теоријскe мисли”.

Часопис је доступан и у електронској форми и може се преузети овде.

 

 2.2.2015-6Дана 8. децембра у Свечаној сали Матице српске у организацији Матице српске и Српског националног савјета Црне Горе поводом обележавања стогодишњице присаједињења Војводине Србији и уједињења Црне Горе са Србијом одржано је песничко вече. Поздравне речи присутнима су упутити председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић.

У програму су учествовати песници из Војводине, Србије и највише из Црне Горе, како би представили савремену поезију двеју земаља: Мирослав Алексић, Благоје Баковић, Милица Бакрач, Радован Влаховић, Будимир Дубак, Гојко Ђого, Новица Ђурић, Милица Краљ, Драган Лакићевић, Баћко Милачић, Милутин Мићовић, Иван Негришорац, Ненад Раденковић Јеро, Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје. У уметничком програму наступила је оперска певачица Зорица Белић и појац Љуба Манасијевић. Програм је водила Ивана Крушчић.

 

 2.2.2015-6Матица српска последњих година, на примерен начин, обележава значајне датуме из Великог рата, те је тако у периоду од 2014. године до данас, уприличено преко 50 програма посвећених овом значајном историјском периоду. Последњи програм у низу јесте и одштампан зборник радова „Први светски рат и Уједињење” који садржи текстове предавања одржаних, у овиру истоименог циклуса, у Матици српској током 2017. године. Текстови у Зборнику груписани су тематски и хронолошки, те се на почетку налазе текстови који говоре о политичким, војним и културним односима великих сила према Србији, потом следе радови који обрађују поједине теме и догађаје из војне и културне историје, док су у последњем сегменту Зборника објављени радови који се односе на присаједињење, стварaње јужнословенске државе и њен послератни живот. Зборник се састоји од 14 радова, укупног обима 298. страна, а свој допринос изгледу и садржају публикације дали су следећи аутори: Андреј Леонидович Шемјакин, Милош Ковић, Станислав Сретеновић, Слободан Г. Марковић, Алексеј Тимофејев, Никола Б. Поповић, Далибор Денда, Гордана Илић Марковић, Миливој Ненин, Божица Младеновић, Љубомирка Кркљуш, Александар Животић, Милан Мицић, Софија Божић. Зборник је приредио проф. др Ђорђе Ђурић, а штампање је подржао Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.

 

 2.2.2015-6Књига је резултат свеобухватног истраживања богатог позоришног опуса редитеља који је свој стваралачки живот највећим делом посветио раду са ансамблом Српског народног позоришта и са њим створио низ запажених представа. Књига доноси целовиту, систематичну и детаљну слику Ханаускиног редитељског опуса, анализу његових редитељских метода, поетике и естетике.

 

 2.2.2015-6Одштампан је Зборник радова са научног скупа, Иван и Ђорђе Табаковић – Градитељи српске културе xx века, одржаног 7. новембра 2017. године у Матици српској.

У 2017. години сусрела су се два значајна датума за историју српске уметности: 120 година од рођења архитекте Ђорђа Табаковића (Арад, 3. V 1897–Нови Сад, 1. IX 1971) и 40 година од смрти сликара Ивана Табаковића (Арад, 10. XII 1898–Београд, 27. VI 1977). Ова двојица чланова угледне арадске породице оставила су иза себе огроман траг у српској уметности 20. века. Ђорђе Табаковић, једна од водећих личности модерне српске архитектуре, реализовао је бројна дела широм Војводине, док је само у Новом Саду пројектовао и извео преко педесет грађевина различитих намена, од приватних кућа и вила, преко стамбених зграда, до фабрика и јавних установа. Његов брат Иван се такође потврдио као славни српски сликар, а потом и као професор Академије примењених уметности у Београду и члан Српске Академије наука и уметности. (даље…)

Oдштампан је Зборник Матице српске за ликовне уметности бр. 46/2018, обима 41 штампарских табака. Рецензенти текстова Зборника су сви чланови Уредништва Зборника и сарадници Одељења Матице српске за ликовне уметности који по својој стручности одговарају садржајима текстова. Сваки текст рецензирају два или три рецензента. Садржај свеске бр. 46 чине: чланци, расправе, прилози (17 радова) и прикази (7 радoва), уредничко обраћање на српском и енглеском језику, Именски регистар и Упутство за ауторе на српском и енглеском језику.

Електронско издање Зборника можете преузети овде.

 

На позив Матице моравске у Брну је 2. и 3. децембра 2018. године боравила делегација Матице српске коју су чинили председник проф. др Драган Станић и генерални секретар проф. др Ђорђе Ђурић. Том приликом вођени су разговори са представницима Матице моравске: председником проф. др Јиржијем Малиржом, проф. др Вацлавом Шћепанеком, проф. др Либором Јаном и секретаром др Брониславом Хохолачем. Договорен је наставак рада на припреми следећег, четвртог тома заједничког зборника ове две установе Од Мораве до Мораве, као и проширење сарадње и рад на другим публикацијама чије се објављивање очекује до 2021. године. На Филозофском факултету Масариковог универзитета у Брну 3. децембра 2018. године представљен је трећи том заједничког зборника Од Мораве до Мораве. Том приликом говорили су председници установа проф. др Јиржи Малирж и проф. др Драган Станић и професори Вацлав Шћепанек и Ладислав Хлатки, а у име амбасаде републике Србије у Чешкој, обратила се госпођа Александра Јовановић први саветник.

 

Чини нам задовољство да Вас обавестимо да је Матица српска у складу са завештањем професора Лазара Стојковића установила Награду која носи његово име, и додељује се од 1990. сваке треће године млађим научним радницима. Према жељи Матичиног добротвора, ова награда је намењена млађим научним радницима који се баве првенствено питањима у ширем смислу из области агроекологије и агроекосистема.

Молимо Вас да до 1. марта 2019. године предложите кандидата из Ваше средине за ову награду и доставите нам научне радове кандидата којег предлажете, а који су објављени или прихваћени за објављивање.

„Награда професора Лазара Стојковића” биће уручена у марту 2019. године, у Матици српској.

У уверењу да ћете помоћи ову племениту акцију коју је замислио заслужни члан и потпредседник Матице српске, први ректор Новосадског универзитета, оснивач и први декан Пољопривредног факултета професор Лазар Стојковић, срдачно Вас поздрављамо.

Потребну документацију слати на:
Матица српска, Матице српске 1, 21000 Нови Сад
(За „Награду Лазара Стојковића”)

Додатне информације можете добити путем телефона 021/6615-798
(др Јована Трбојевић) или e-mail: jtrbojevic@maticasrpska.org.rs

Правилник од додељивању Награде можете преузети овде.

 

 2.2.2015-6Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве доделио је Матици српској високо одликовање Српске Православне Цркве „Орден Светога Саве“ првог степена, у знак признања за неизмеран допринос унапређењу културе и науке, очувању традиције и културне баштине нашег народа. Орден је дат у Патријаршији српској у Београду потписом Патријарха Иринеја, а на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког Иринеја. Свечано је уручен председнику Матице српске проф. др Драгану Станићу на архијерејској литургији у Саборном храму у Новом Саду, о Ђурђицу 16. новембра 2018. године.

Председник одбора:
проф. др Валентина Питулић
Секретар: др Александра Новаков
Телефон: 021/6622-411, 021/420-190, локал 125
e-mail: anovakov@maticasrpska.org.rs

Материјално и нематеријално богатство културе Срба са Косова и Метохије вековима је било у функцији очувања идентитета српског народа у Старој Србији. Богатство манастира и цркава, старих натписа и рукописа, језичке културе, усменог стваралаштва, књижевног и етномузиколошког, савременог књижевног и другог стваралаштва заслужује посебну бригу наше државе.

После бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године и егзодуса Срба са своје вековне постојбине, Косова и Метохије, доласком мисије Уједињених нација затирање трагова српске кулуре од стране албанских сепаратиста није престало. Показала се прека потреба да се приступи очувању културног наслеђа које је сведок вековног присуства Срба на овој територији.

Један овако озбиљан посао може да обави само важна и угледна институција попут Матице српске, која је у своје окриље удомила, односно основала Косовскометохијски одбор, тело које ће водити бригу о материјалном и духовном наслеђу Срба из Старе Србије.

Косовскометохијски одбор Матице српске основан је на седници Управног одбора МС 19. фебруара 2018. године, када су и изабрани чланови Одбора. Председник одбора је проф. др Валентина Питулић, потпредесдник мр Живојин Ракочевић и секретар др Александра Новаков.

Чланови одбора су:
1. Проф. др Валентина Питулић, историчар књижевности
2. Проф. др Ђорђе Бубало, историчар
3. Проф. др Сунчица Денић, историчар књижевности
4. Проф. др Мирјана Закић, етномузиколог
5. Др Бранко Златковић, виши научни сарадник, историчар књижевности
6. Проф. др Милош Јагодић, историчар
7. Проф. др Александар Јовановић, историчар књижевности
8. Проф. др Миодраг Марковић, академик, историчар уметности
9. Проф. др Александар Милановић, лингвиста
10. Проф. др Зона Мркаљ, књижевност, методичар
11. Проф. др Славиша Недељковић, историчар
12. Др Александра Новаков, научни сарадник, историчар
13. Мр Живојин Ракочевић, књижевник, новинар
14. Проф. др Митра Рељић, лингвиста
15. Проф. Дејан Ристић, теолог
16. Проф. др Бошко Сувајџић, историчар књижевности
17. Проф. др Бранислав Тодић, историчар уметности
18. Др Урош Шешум, научни сарадник, историчар
19. Проф. др Урош Шуваковић, социолог

Издавачка делатност
Ненад Љубинковић, „Од Косовске битке до косовске легенде“, Нови Сад 2018.

 

Валентина Питулић

Рођена 1963. године у Београду. Основну школу завршила у Лешку, средњу у Лепосавићу, а Филозофски факултет (Катедра за југословенску књижевност и српскохрватски језик) у Приштини (1986). Магистрирала је на Филолошком факултету у Београду (1992), где је и докторирала (Косовски бој у збиркама српских народних епских песама после Вука Караџића, 2002. године). Од 1988. године ради на Филозофском факултету Универзитета у Приштини на Катедри за југословенску књижевност, најпре као асистент за Народну књижевност а од 2003. године као доцент на предмету Народна књижевност. Учесник је на домаћим и међународним научним скуповима, члан Савета Међународног славистичког центра, члан Управе Друштва за српски језик и књижевност Србије, члан Одбора за књижевност Матице српске, члан Управе Удружења фолклориста Србије, добитник златне значке Културно-просветне заједнице Србије и награде „Миле Недељковић“ за најбољу књигу из савремене српске фолклористике.

Бави се проблемом архетипова у народној књижевности, са посебним освртом на народне умотворине са Косова и Метохије. Радове из народне књижевности објављивала је у зборницима и књижевним часописима.

Приредила је тематски број часописа Рашка (Народна књижевност – поетичка истраживања,часопис за књижевност, уметност, науку и културу, Рашка, 1999) и Изникал ми струк босиљак, лирске народне песме из власотиначког краја, Информативни лист Власина, Власотинце, 2000).

Објавила књиге: Семантика божура (Алтера, Београд 2007); Трагом архетипа, Од усмене ка писаној речи (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд 2011); Усменост и веродостојност (Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској Митровици, 2012); Саздаде се бела црква, Српско народно стваралаштво Косова и Метохије, Андрићев институт, Андрићград 2018).

Редовни је професор на Филозофском факултету у Косовској Митровици. Предаје Српски језик и књижевност у Богословији у Призрену. Живи у Лешку.